Архиве ознака: Murakami priče

„Muškarci bez žene“, Harukija Murakamija

„Muškarci bez žene“, zbirka kratkih priča čuvenog japanskog savremenog pisca, Harukija Murakamija,
nosi naslov istoimene zbirke Ernesta Hemingveja. Pozajmljivanje poznatih naslova ili motiva, da bi se sa njima poigravao i transformisao njihova značenja na sasvim neočekivan i originalan način, u neku ruku je Murakamijev zaštitni znak. Tako je njegov trotomni roman „1Q84“ inspirisan naslovom Orvelovog istoimenog romana („1984“), roman „Norveška šuma“ popularnom pesmom Bitlsa, „Južno od granice, zapadno od sunca“, romantičnom pesmom koju peva Net King Kol…

Takvim jednim naslovom – Drive my car (naslov pesme Bitlsa), počinje i ova zbirka koju čini sedam priča o sedam usamljenih muškaraca:  Drive my car, Yesterday, Samostalni organ, Šeherezada, Kino, Zaljubljeni Samsa, Muškarci bez žene.

Murakamijeve priče, kao i njegovo delo u celini, čini vešt preplet realistički sagledane  svakodnevice savremenog čoveka i čudesnih, katkad ekscentričnih izliva mašte, začinjenih povremeno i ponekom bizarnošću, koji čitaoca ponekad nagone da se zaustavi i zapita gde  je granica između onoga što mislimo da nam se dešava i onoga što nam se možda dešava. Njegovi junaci nastoje da sebi samima objasne sopstvena iskustva iz kojih nisu uspeli ništa da nauče. Iza života kojim su živeli do trenutka kada ih kao junake priča upoznajemo, ostala je duboka melanholija, rutina prazne svakodnevice, emocionalna inhibiranost i mnoštvo otvorenih pitanja na koja skoro da i ne očekuju odgovor.  U njihovim životima ima žena, suprotno onome što piše u naslovu, ali nema onoga što žena u životu muškarca otelovljuje – nema naivnosti i topline nepatvorene ljubavi, bezuslovnog predavanja, potpunog stapanja u jedinstveno biće koje čoveka čini celovitim.

Preporučujući ovu zbirku Murakamijevih priča, sa vama delim jednu, tek da vas podstaknem da pročitate i ostalih šest.

Branijeta Kondžulović

Drive my car

Kafuku se mnogo puta do sada vozio automobilima kojima su upravljale žene i, iz njegove perspektive, njihov način vožnje načelno se delio na dve vrste. Ili su vozile preoštro, ili previše obazrivo. Onih potonjih je – na čemu treba biti zahvalan – bilo daleko više nego onih prvih. Uopšte uzev, žene vozači voze mnogo pažljivije i obazrivije nego muškarci. Normalno, čovek nema zašto da se požali na pažljivu i obazrivu vožnju. Pa ipak, takva vrsta vožnje ostalim vozačima povremeno verovatno ide na živce.

S druge strane, mnoge žene vozači koje pripadaju onoj „neobuzdanoj grupi”, za sebe, izgleda, veruju da „odlično voze”. Vrlo često ismevaju žene koje voze previše obazrivo i ponose se time što same nisu takve. Samo, kad one krenu u drsko prestrojavanje, ne obaziru se previše na vozače oko sebe kojima staje dah ili koji svom silinom gaze na kočnice, uz salve ne baš pohvalnih reči.
 Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање