Архиве ознака: Haruki Murakami

Harukiju Murakamiju, umesto čestitke za rođendan

Preuzeto iz kulturnog dodatka dnevnog lista Politika

Autor: Muharem Bazdulj

Tri su mi dana bila potrebna, tri snežna zimska dana, da pročitam osamstotinak stranica, to jest dva toma najnovijeg Murakamijevog romana. Malo je stvari u kojima je moguće toliko starovremenski uživati kao u uranjanju u magični svet ovog Japanca opsednutog zapadnom kulturom.

haruki-murakami

(Ilustracija Dragan Stojanović)

Kad sam sklopio drugi tom Murakamijevog romana Ubistvo Komtura (Geopoetika, 2018, s japanskog prevela Nataša Tomić), pogledao sam na sat. Bilo je šesnaest sati i jedanaest minuta. Bio je sedmi januar. Peti, šesti i sedmi januar sam proveo uglavnom čitajući nešto više od osam stotina stranica ovog romana, to jest njegova dva toma, od kojih svaki ima malo više od četiristo. Geopoetika je dva dela ovog velikog romana objavila sa razmakom od oko pola godine. Nije da sam svesno odgađao čitanje prvog dela, ali se potrefilo – za razliku od iskustva sa romanom 1Q84 – da prvi deo nisam pročitao pre nego je objavljen drugi, pa sam bio u prilici da ih čitam praktično u komadu, jedan iza drugog, bez pauze.

Nije danas neobično da se u jednom tomu objave romani od hiljadu, pa i više stranica. Nije, dakle, da je za Murakamija nužno da svoje velike romane „lomi” u tomove. Čak i neka prevedena izdanja – uključujući i englesko i američko – odbacuju Murakamijev „hir” i celo Ubistvo Komtura integrišu u jedan tom. Ipak, dobro je što Murakamijev srpski izdavač (kao i nemački ili holandski, recimo) poštuje autorovu intenciju. Formalni način „izlaganja” artefakta za Murakamija nipošto nije nevažan. U Ubistvo Komtura likovi imaju vrlo jasne preferencije u kontekstu načina na koji slušaju muziku…

Advertisements

3 коментара

Објављено под Кутак за читање

„Muškarci bez žene“, Harukija Murakamija

„Muškarci bez žene“, zbirka kratkih priča čuvenog japanskog savremenog pisca, Harukija Murakamija,
nosi naslov istoimene zbirke Ernesta Hemingveja. Pozajmljivanje poznatih naslova ili motiva, da bi se sa njima poigravao i transformisao njihova značenja na sasvim neočekivan i originalan način, u neku ruku je Murakamijev zaštitni znak. Tako je njegov trotomni roman „1Q84“ inspirisan naslovom Orvelovog istoimenog romana („1984“), roman „Norveška šuma“ popularnom pesmom Bitlsa, „Južno od granice, zapadno od sunca“, romantičnom pesmom koju peva Net King Kol…

Takvim jednim naslovom – Drive my car (naslov pesme Bitlsa), počinje i ova zbirka koju čini sedam priča o sedam usamljenih muškaraca:  Drive my car, Yesterday, Samostalni organ, Šeherezada, Kino, Zaljubljeni Samsa, Muškarci bez žene.

Murakamijeve priče, kao i njegovo delo u celini, čini vešt preplet realistički sagledane  svakodnevice savremenog čoveka i čudesnih, katkad ekscentričnih izliva mašte, začinjenih povremeno i ponekom bizarnošću, koji čitaoca ponekad nagone da se zaustavi i zapita gde  je granica između onoga što mislimo da nam se dešava i onoga što nam se možda dešava. Njegovi junaci nastoje da sebi samima objasne sopstvena iskustva iz kojih nisu uspeli ništa da nauče. Iza života kojim su živeli do trenutka kada ih kao junake priča upoznajemo, ostala je duboka melanholija, rutina prazne svakodnevice, emocionalna inhibiranost i mnoštvo otvorenih pitanja na koja skoro da i ne očekuju odgovor.  U njihovim životima ima žena, suprotno onome što piše u naslovu, ali nema onoga što žena u životu muškarca otelovljuje – nema naivnosti i topline nepatvorene ljubavi, bezuslovnog predavanja, potpunog stapanja u jedinstveno biće koje čoveka čini celovitim.

Preporučujući ovu zbirku Murakamijevih priča, sa vama delim jednu, tek da vas podstaknem da pročitate i ostalih šest.

Branijeta Kondžulović

Drive my car

Kafuku se mnogo puta do sada vozio automobilima kojima su upravljale žene i, iz njegove perspektive, njihov način vožnje načelno se delio na dve vrste. Ili su vozile preoštro, ili previše obazrivo. Onih potonjih je – na čemu treba biti zahvalan – bilo daleko više nego onih prvih. Uopšte uzev, žene vozači voze mnogo pažljivije i obazrivije nego muškarci. Normalno, čovek nema zašto da se požali na pažljivu i obazrivu vožnju. Pa ipak, takva vrsta vožnje ostalim vozačima povremeno verovatno ide na živce.

S druge strane, mnoge žene vozači koje pripadaju onoj „neobuzdanoj grupi”, za sebe, izgleda, veruju da „odlično voze”. Vrlo često ismevaju žene koje voze previše obazrivo i ponose se time što same nisu takve. Samo, kad one krenu u drsko prestrojavanje, ne obaziru se previše na vozače oko sebe kojima staje dah ili koji svom silinom gaze na kočnice, uz salve ne baš pohvalnih reči.
 Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Metamorfoze Gregora Samse

Retko koji poštovalac knjiga nije čuo za Kafkine Metamorfoze i njegovog junaka Gregora Samsu. Prošao je čitav vek od Samsinog prvog preobražaja i prvih pitanja koja nam je na razmatranje ostavio ovaj,  samo na prvi pogled, neobičan „slučaj“ u ljudskoj vrsti viđenoj Kafkinim očima. Dovoljno je da se osvrnemo oko sebe i uvidimo da smo još uvek daleko od odgovora na ta pitanja. Šta sve može biti i postati čovek i kakvi  su razlozi koji nas nagone na preobražaje u kojima zaboravljamo ko smo bili, šta smo postali, čemu težimo…? Ipak, ako smo pomislili da je Samsa zauvek upokojen poslednjom rečenicom Kafkine priče, prevarili smo se. Proces pretvaranja još uvek traje, a kraj je neizvestan…

Pred vama su dva odlomka, jedan iz Kafkine, a drugi iz Murakamijeve priče o istom junaku. Tek da vam zagolicaju radoznalost i želju da pročitate obe.

Preobražaj

Franc Kafka

Preuzeto sa: https://hiperboreja.blogspot.rs/2013/09/preobrazaj-franc-kafka.html

Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu.

Gregor je bio trgovački putnik i tog je jutra morao na posao kao i uvek jer je izdržavao celu porodicu. Gledao je po sobi i pogled mu se zadržao na jednoj slici koja je visila iznad radnog stola. Bila je to neka ilustracija koju je isekao iz novina i stavio je u lep pozlaćeni ram. Otac i majka su bili stari a sestra je imala 17 godina i bila je još mlada. Između ostalog Gregorov otac je dugovao neki novac Gregorovom šefu i zato je ovaj morao da trpi maltretiranja, bar dok ne vrati dug. Kasnio je na posao, prvo što se uspavao a drugo pošto se u svom novom telu teško snalazio i pošto je bio okrenut na leđa, nikako nije mogao da ustane iz kreveta već čitav sat. Majka, otac i sestra su mu uzalud kucali na vrata terajući ga da ustane, on je u početku govorio da će uskoro i da ne brinu, mada ga nisu čuli iako je on odgovarao. Čuo je i prokuristu koji je lično došao da se raspita zašto Gregor nije došao na posao. U pokušaju da ustane udario je glavu, ali je nekako uspeo da padne sa kreveta nepovređen, uspravio se uz pomoć ormana pa se bacio do stolice i nekako sa stolicom prišao vratima. Za to vreme, majka je govorila da je on sigurno bolestan jer za 5 godina koliko radi nije izostao sa posla nikada i otac je dok je umirivao poslodavca poslao ćerku po doktora, a služavku po bravara. Gregor je nekako ustima uspeo da otvori vrata i kada su ga videli, majka je pala u nesvest, prokurista je , a otac je uzeo štap i počeo da juri Gregora u svoju sobu nazad. U toj jurnjavi nije vodio računa da ne povredi Gregora te ga je, pošto je ovaj bio toliko širok da nije mogao onako položen na sve noge, kako uostalom bube i hodaju, da prođe kroz vrata nego se zaglavio – otac ga je na silu ugurao u sobu i pritom mu povredio nogu i trup. Raskrvavljen, Gregor je ležao u sobi u nesvesti. Otac zalupi vrata štapom i najzad se sve utiša.

Integralni tekst možete pročitati na: http://ss-amkaramaneo-vis.skole.hr/upload/ss-amkaramaneo-vis/images/static3/952/File/kafka_preobrazaj.pdf

 

Zaljubljeni Samsa

Haruki Murakami

Probudio se otkrivši da je doživeo preobražaj i postao Gregor Samsa.

U krevetu leži na leđima, gleda u plafon. Treba vremena da se oči prilagode na nedostatak svetlosti. Plafon izgleda obično, kao svaki plafon. Nekada je bio okrečen u belo, ili možda svetlo krem. Godine prašine i prljavštine dale su mu boju pokvarenog mleka. Nije imao nikakav ukras, nikakvu izrazitu osobinu. Nema argumenta, nema poruke. Ispunjava svoju strukturnu ulogu ali ne teži ničemu više.

Na jednoj strani sobe, sa njegove leve strane, postoji visok prozor, ali bez zavese, a preko okna su prikovane debele daske. Nekoliko centimetara proreda je ostavljeno između horizontalnih dasaka, da li namerno ili ne, nije bilo jasno. Zraci jutarnjeg sunca sijali su kroz otvore, bacajući red blještavih paralelnih linija na pod. Zašto je prozor zabarikadiran tako grubo? Neka velika oluja ili tornado u najavi? Ili da se spreči nečiji ulazak? Ili da se onemogući da neko izađe? (Možda on?)

Još uvek na leđima, polako okreće glavu i ispituje ostatak prostorije. Vidi da nema nameštaja, osim kreveta na kome leži. Nema komode, ni stola, nema stolice. Nema slike, sata, ni ogledala na zidu. Nema lampe ni svetla. Niti razaznaje ikakav tepih ili prostirku na podu. Samo golo drvo. Zidovi su prekriveni tapetama složenog dizajna, toliko starim i izbledelim da je na slabom svetlu skoro nemoguće videti detalje šare.

Soba je možda nekada bila normalna spavaća soba. A sada su svi tragovi ljudskog života uklonjeni. Jedini ostatak je njegov usamljeni krevet u centru prostorije. Bez postelje. Nema čaršafa, ni pokrivača, ni jastuka. Samo prastari dušek.

Samsa nema pojma gde se nalazi, ni šta da radi. Zna samo da je sada ljudsko biće čije je ime Gregor Samsa. A kako on to zna? Možda mu je neko šapnuo dok je spavao? Ali ko je bio pre nego što je postao Gregor Samsa? Šta je bio?

 

Integralni tekst možete pročitati na: http://www.balkanmagazin.net/knjizevnost-i-knjige/cid147-76610/haruki-murakami-zaljubljeni-samsa

ili na: http://www.newyorker.com/magazine/2013/10/28/samsa-in-love

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање