НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРВИ РАЗРЕД
(Појединости програма, лекције и њихов редослед, објављене су у садржају уџбеника Књижевност и српски језик / Часлав Ђорђевић, Предраг Лучић)
Целокупни садржај градива првог разреда груписан је у наставне целине или теме. У сарадњи са наставником направићеш свој план на основу којег ћеш учити једну по једну тему, или лекцију обухваћену темом, а онда одговарати научено градиво, када процениш да си задовољан/задовољна својим знањем. У зависности од врсте градива одговараћеш усмено или писмено (тестови, писмене вежбе, писање есеја о задатој теми). Лекције у целини или садржаји у њима биће обележени црвеним звездицама (*****) које означавају тежину градива. Важно је да знаш да СВАКУ НАСТАВНУ ЦЕЛИНУ МОРАШ САВЛАДАТИ БАР НА ОСНОВНОМ НИВОУ. Мораш водити рачуна и о томе да не допустиш да ти се градиво нагомилава, када знаш да је много лакше да савлађујеш део по део. Од твојих амбиција и уложеног труда зависи каква ће бити твоја постигнућа. Знање је непроцењиво, зато не постављај себи границе!
Прва наставна целина
ПРИСТУП УМЕТНИЧКОМ ДЕЛУ (**)
У овој наставној целини говори се о уметности, уметничком делу, уметнику. Пример који треба да проучиш је песма Септембар, Стевана Раичкавића.
Друга наставна целина
ПИРОДА И СМИСАО КЊИЖЕВНОСТИ (****)
Проучавајући ову тему треба да одговориш на питања шта је то књижевност, чиме се она одликује, у каквом је односу са животом и другим уметностима и које научне дисциплине се њоме баве. Да боље разумеш ову целину помоћои ће ти текст Ива Андрића: О причи и причању и анализа песме Добрише Цесарића: Слап (у Читанци).
Трећа наставна целина
ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА (*****)
Књижевност као уметност сагледаћеш и са становишта наука које је проучавају. У оквиру интерпретација књижевних дела треба да уочиш разлику између књижевних родова и врста и да запазиш специфичности сваке од њих. Текстови за проучавање:Лирика – структура лирског дела: Сунце се дјевојком жени. Епика — структура епекоr дела: Банавић Страхиња. Драма – драмска структура: Софокле: Антигона.
Четврта наставна целина
ИСТРАЖИВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА (***)
Техника истраживања књижевноr дела: У овој наставној целини научићеш како се чита, како се истражује и како се долази до информација о темама које желимо да проучавамо.У Читанци су текстови које треба да прочиташ и припремиш се иза њихову интерпретацију: Хасанаrиница, Дјевојка бржа од коња, 3латна јабука и девет пауницa.
Пета наставна целина
СТРУКТУРА ПРО3НОГ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА (****)
Научићеш да препознаш структурне елементе у уметничкој приповеци: грађа тема и мотиви, фа6ула и сиже, лик (јунак), идеја, начини уметничког казивања и наратор у делу, композиција .
Дела за читање: Антон Павлович Чеков: Туга, Лаза Лазаревић: Први пут с оцем на јутрење .
Шеста наставна целина 
КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА (****)
Предмет проучавања у овој целини су сумерско-вавилонска књижевност, хебрејска књижевност,хеленска књижевност. На примеру Епа о Гилгамешу и Хомерове Илијаде научићеш шта је то еп / епопеја, а читајући одломке из Читанке сазнаћеш нешто о најчитанијој књизи свих времена –Библији – Светом писму. На интернету и у уџбеницима упознај се а значајем и садржајем ових дела, а за интерпретацију припреми одломке из Читанке.
Седма наставна целина
СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (***)
Треба да знаш најважније ћињенице о почецима и развоју словенске и српске писмености, одликама књижевност овог времена и књижевним врстама у српској средњовековној књижевности.
Текстови за проучавање: Црноризац Храбар: Слово о писменима,
Сава Немањић: Житије св. Симеона, Стефан Лазаревић: Слово љубве,
Јефимија: Похвала кнезу Лазару.
Осма наставна целина
НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ (***)
Све ово ти је већ познато из основне школе, па ћеш само обновити своје знање. Подсети се које врсте постоје у епској и лирској народној поезији. Како су класификоване народне епске песме и народна проза? Читајући песме потруди се да препознаш следеће појмове: десетерац , цезура , градација, контраст, епитет, анафора, архаизми.
Прочитај песме:Српска дјевојка, Стојан и Љиљана, Кнежева эвечера, Марко пије уз рамазан вино, Ропство Јанковић Стојана, Диоба Јакшића, Бој на Мишару.
Девета наставна целина
ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА (*****)
Предмет изучавања: појам, појава и одлике ренесансне књижевности; значај ренесансе за развој европске културе; књижевне врсте: сонет, уметнички еп, приповетка, пародијски роман, драма.
Дела за проучавање: Франческо Петрарка: Канцонијер (изабрани сонети, Читанка,); Данте Алигијери: Божанствена комедија (одломак из Читанке); Ћовани Бокачо: Декамерон : Федерико и мона Ђована ; Мигел де Сервантес : Дон Кихот; Виљем Шекспир: Ромео и Јулија.
Ренесанса се није могла развијати у Србији (пронађи одговор зашто), али зато јесте у Дубровнику. Прочитај примере петраркистичке поезије дубровачких песника: Шишко Менчетић: Први поглед,
Џоре Држић: Горчије жалости јесу ли rди кому?, Марин Држић: Новела од Станца и Дундо Мароје (драме). 
Десета наставна целина
БАРОКНА КЊИЖЕВНОСТ и КЛАСИЦИ3АМ (**)
Прочитај у уџбенуку чиме се одликују ове две књижевне формације.
Текстови за читање: Иван (Џиво) Гундулић: Осман- еп (одломак из Читанке); Молијер: Тврдица –комедија (прочитај дело у целини).
Једанаеста наставна целина
ЛЕКТИРА ИЗ САВРЕМЕНЕ КЊИЖЕВНОСТИ (*****)
Прочитај следећа дела и припреми се за њихову интерпретацију. Користи поговоре, предговоре и текстове из уџбеника.
Данило Киш: Рани јади
Љубомир Симовић: Хлеб и со
Душан Радовић: (Избор песама )
Мирослав Антић: (Избор песама)
СРПСКИ ЈЕ3ИК
Данаеста наставна целина
I. ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕ3ИКУ **
Тринаеста наставна целина
II. КЊИЖЕВНИ ЈЕ3ИК ***
У уџбеницима ћеш пронаћи добре текстове о историји и развоју српског књижевног језика.
Четрнаеста наставна целина
III. ЈЕ3ИЧКИ СИСТЕМ И НАУКЕ КОЈЕ СЕ ЊИМЕ БАВЕ *****
Петнаеста наставна целина
IV. ФОНЕТИКА (СА ФОНОЛОГИЈОМ И МОРФОФОНОЛОГИЈОМ) ****
О гласовима и гласовним променама учили сте у основној школи. Провераваћеш и утврђиваћеш своје знање решавајући тестове из ове области.
knjigoljupci 