Архиве ознака: Serbian contemporary literature

19. јануара 2019. · 09:14

Ljubomir Simović, Pitalica pod hrastovima

Preuzeto iz dnevnog lista Blic

 

Kad hrast ispuni svoju hrastovu meru,
šta biva kad izraste preko nje,
i prstima se dohvati
gornjeg sveta?
Da li on može da ostale hrastove
u nehrastove oblike i visine
preko te mere i granice povuče?
Ili ga ostali hrastovi izopšte, a neko ga iz tog gornjeg sveta
hrastovim lenjirom
po prstima
tuče?

Hrast (The oak) by Branijeta Kondžulović

A mystery below the oaks

 When the oak fills up its oak’s measure,
what happens when it grows up above it,
and touch with fingers
the upper world?
Could it pull with itself the other oak trees
in non-oak forms and heights
and raise them over this measure and the boundaries?
Or the other oaks isolate it, and someone from the upper world
with a ruler made of oak
beats it over the oak’s
fingers?

By Ljubomir Simović

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Означено са , , , ,

5. јануара 2019. · 12:55

Vasko Popa, Odlazak

Petog januara 1991. Vasko Popa, neponovljivi zagonetar srpske poezije i stvaralac čije pesme, kao težački hleb, imaju po devet kora, odlučio je da načini „Rez“ i iz ove naše „Kuće nasred druma“ gde se „Vučja so“ privija na „Živo meso“, otišao na neko „Sporedno nebo“ u neko „Nepočin polje“, negde gde je „Uspravna zemlja“…

 

Odlazak

Nisam više tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu više nisam

Neka uđu
Neka pregledaju neka pretraže

Vodenica u senci rebara
Zrelu prazninu melje
Opušci jevtinih snova
U pepeljari se dime
Nisam više tu

Privezan čamac njiše se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih reči
U oblačnom grlu visi
Nisam više tu

S mesta se nisam pomerio
Ali sam već daleko
Teško da će me stići

 

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за IV разред средње школе

Означено са , , ,

22. децембра 2018. · 19:48

Добрица Ћосић о „Коренима“

Текст преузет из публикације: ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ
ПОЕТИКА – КРИТИКА – ИСТОРИЈА
Зборник радова у част академика Предрага Палавестре
Уредио Миодраг Матицки
Институт за књижевност и уметност, Београд, 1997.

Ана Вукић КОРЕНИ
Поглавље у књизи Живот за роман
(разговори са Добрицом Ћосићем)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ana Vukic
THE ROOTS: An excerpt from manuscript Living for novel
Interviews with Dobrica Cosic
 Summary

The Roots is the foundation of Cosic’s cycle of novels about human destiny on Serbian soil in the 20th century. This novel contains geography of his future works – the Prerovo land – and here begins the story of two families: the Dacics and the Katics. Dobrica Cosic wrote The Roots wishing to make a radical break with the current domestic literary tradition and the concept of literature as conceived by the ruling party ideology.

Корени су твој други роман чији те је успех код публике и критике потврдио као писца. За њега си добио и своју прву НИН-ову награду 1954. године. Била је то књига која је показала изненађујуће брзо романсијерско зрење младог писца и карактеристичну особеност твог приповедачког поступка – амбициозност и храброст да се упустиш у тематске и формалне новине, да се крећеш новим романсијерским правцима. Са Коренима си напустио тему Народноослободилачке борбе, а и послератне стварности ондашњег социјалистичког друштва која је била опште опредељење читаве једне генерације писаца израсле у рату, којој си и ти припадао. Договарајући се о начину рада на нашој књизи коју смо назвали Живот за роман, определили смо се за хронолошки ред, за причу вођену редоследом излажења твојих романа, јер сам мислила да је то најпоузданији смер разоткривања, сагледавања и исказивања генезе слике света сваког писца. Наравно, знала сам да та генеза не мора и најчешће не бива праволинијска. Али -Корени између романа Далеко је сунце и Деобе – ипак су ме збуњивали. У твом књижевном расту Корени нису грана већ још један корен из кога ће израсти Време смрти, Време зла, Време власти. Из идејних корена романа Далеко је сунце, пак, израшће Деобе. Бајка још више компликује питање генезе твоје романескне слике света, али о томе је још увек рано да разговарамо. То ти спомињем зато што се колебам да ли да признам да је овај разговор о Коренима вођен тек после Бајке а пре Времена смрти. Корени су ми били замршени пре свега зато што сам пред том књигом била читалац који није био њен савременик (1954. година у којој су изашли Корени је година мог рођења), већ савременик романа чији су они били корен. Дакле, мени садашњем читаоцу било је тешко да будем ондашњи. У мени су се укрштале те две перспективе и на крају сам се определила за слободу постављања питања у којој ће преовлађавати тачка гледишта савременика романа који су настали после Корена. Наставите са читањем →

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за IV разред средње школе, Позајмице

Означено са , , , , , , , , ,

2. децембра 2018. · 15:38

Љубомир Симовић, Поглед на свет

Данас је рођендан Љубомира Симовића, савременог српског песника, романсијера, драмског писца, преводиоца, есејисте, редовног члана Српске академије наука и уметности… 

George Edmund Butler’s painting Zonnebeke, borrowed from: https://nzhistory.govt.nz/media/photo/george-edmund-butler

ПОГЛЕД НА СВЕТ

Где су нас ово довели?
Зар смо се толико напрезали
да бисмо овде стигли?
Зар смо толико клицали пророцима
да нас овде доведу и дотуку?
Са балкона се види гробље змија.
У страху
пред вихором што се на врховима црвени,
прозор се гаврану отвара,
врата вуку.
Мртве ли земље!
У води пуној трулог воћа и сламе
растачу се бродови, добро грађени.

А горе, у шаши на облаку,
с једном голом женом у крилу,
и с две на рукама двема,
после много вина певуши
дремајући, дебели бог!

Око њега лете
вране његови анђели.
Склупчан око смртне ране, за плотом,
видим: преживели
бежећи залазе у намрешкан потоп;
руши се у потоп огањ са облака.

Видим: браћи се на нас уста отварају
на свим деловима тела;
а ми немамо гласа ни у грлу,
ни у звону.
Видим: толика гробља,
а ништа се није променило.

Ни на видику,
ни на коњу.

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Означено са , , ,

30. новембра 2018. · 16:49

Милорад Павић, Смрт Милоша Црњанског

Нико као он није умео тако непредвидљиво и чаробно да се игра речима. Не знам да ли је, као и његов ујак из приче, дан уочи своје смрти, помислио „Данас је велики дан, најзад је дошао да ме одведе одавде…“ али га замишљам како и сада, пушећи своју неизбежну лулу, помно проучава  „Чудновату карту ветрова“ у Пределу сликаном чајем. Отишао је одавде ношен унутрашњом страном ветра, 30. новембра 2009. године.  

A landscape of Henri Zuber borrowed from: : https://www.museeprotestant.org/en/notice/henri-zuber-1844-1909-2/

 

Свако сећање доноси буђење и свако буђење доноси једно сећање. Ако сте довољно брзи можда ћете га ухватити.

Са тим мислима пробудио се Милош Црњански тог дана. Госпа Вида била му је спремила влашки хлеб печен у саксији, али Црњански је био стар и узео је за доручак само један залогај тог хлеба; готово све што је волео да једе било му је одавно забрањено. Сада је већ дуго било много више обеда описаних у његовим књигама но што је њему преостало да окуша. Осећао је да су његове кости изношене и да потичу од неког другог човека, па ипак, као талас који је прешао хиљаду миља носећи своје име да га шапне обали, тако су из његове младости изгубљене у пучинама тишине до њега још увек допирале глади и шапутале своја имена, јер он им је био обала.

У подне сишао је на улицу; падао је уморни снег, путник с далеког неба. Црњански је носио у руци две новчанице и осећао се незаштићен као да сав свет зна шта ће да купи ако се види тај новац стиснут у шаку.

Код „Орача“ сео је у излог и наручио пасуљ са кобасицом, порцију ћевапчића с луком и чашу вина. Седео је над донетим ручком и гледао. Гледао је кроз време, кроз овај дан у нешто друго иза тог дана, из петка у суботу назирући можда и крајичак недеље. И сећао се да свакој оствареној љубави треба жртвовати две неостварене, јер тада она остварена вреди колико три друге. Наставите са читањем →

1 коментар

Објављено под Кутак за читање

Означено са , , ,