Petog januara 1991. Vasko Popa, neponovljivi zagonetar srpske poezije i stvaralac čije pesme, kao težački hleb, imaju po devet kora, odlučio je da načini „Rez“ i iz ove naše „Kuće nasred druma“ gde se „Vučja so“ privija na „Živo meso“, otišao na neko „Sporedno nebo“ u neko „Nepočin polje“, negde gde je „Uspravna zemlja“…
Let time gone by Isao Tomoda: https://theartstack.com/artist/isao-tomoda/let-time-gone-20016
Odlazak
Nisam više tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu više nisam
Neka uđu
Neka pregledaju neka pretraže
Vodenica u senci rebara
Zrelu prazninu melje
Opušci jevtinih snova
U pepeljari se dime
Nisam više tu
Privezan čamac njiše se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih reči
U oblačnom grlu visi
Nisam više tu
S mesta se nisam pomerio
Ali sam već daleko
Teško da će me stići
knjigoljupci 