Архиве ознака: umetnost

КЊИЖЕВНОСТ КАО УМЕТНОСТ

Мада приказује објективну стварност у својим делима (било да је реч о свету који га окружује или који га испуњава), књижевник у ствари износи свој лични доживљај те стварности, и изражава свој однос према њој. Тај стварни свет (сваки предмет, појава и детаљ преузети из стварности и унети у дело), писац прожима својом  маштом, осећањем и мислима, дајући тако свом делу субјективни карактер, стварајући неки нови, уметнички и непоновљив свет. Иако је у основи истинит, тај новостворени, уметнички свет се сада јавља као нешто више и сложеније јер је обогаћен неочекиваним сликама, асоцијацијама и скривеним значењима. Та значења одгонетају читаоци (свако на свој начин) посредством уметничког доживљаја.

Језик у уметничком тексту задржава своје основно  значење, али добија и друга, пренесена, неочекивана – метафорична значења и тако постаје много богатији и изражајнији. Свако вредно књижевно дело је вишезначно и може се ишчитавати на више нивоа (свако ново читање може нам открити нова скривена значења). Језик уметничке књижевности је пун стилских фигура, милозвучан, језгровит, слојевит и зато је богат и леп. Лепота језика и вишезначност дела постижу се посебним избором речи и њиховим комбиновањем у конструкције које су неочекиване и изненађујуће. Склад и лепоту дела, осим богатства значења, одређује и звучни слој речи и њихова ритмичка организација (нарочито у лирици).

Поменута својства и вредности књижевности као уметности можемо откривати и у сасвим кратким песничким формама. Пример за то је веома сугестивна, сликовита и садржајна песничка минијатура Добрише Цесарића: мисаона (рефлексивна)  и описна (дескриптивна) песма „Слап“.

                    Слап

 Тече и тече, тече један слап;images

Шта у њему значи моја мала кап?

Гле, једна дуга у води се ствара,

И сја и дршће у хиљаду шара.

 

Тај сан у слапу да би мого сјати,

И моја капља помаже га ткати.

Упутства за самостално истраживање:

 -Пажљиво прочитај песму и потруди се да створиш слику у својој машти.

(Вероватно замишљаш раскошни водопад обасјан сунцем чији зраци у њему стварају дугу. Дуга подрхтава у ваздуху и непрекидно се мења, као да и сама тече, неухватљива у својој лепоти и непоновљивости.)

-Покушај, на основу првог утиска, да одредиш којој лирској врсти припада песма „Слап“.

Ако повежеш назив песме са сликом коју је песник помоћу речи створио у твом уму, сигурно ћеш закључити да је реч о описној (дескриптивној) песми. Али…

Постоје стихови који уносе сасвим другачије, неочекивано значење у ову слику. Пронађи их и покушај да објасниш њихов смисао. На тај начин, песма ће постати мисаона (рефлексивна), јер, као што видиш, песник размишља, пита се и покушава да нађе неке одговоре.

-Шта нам песник сугерише понављањем глагола тећи и употребом везника и у првом стиху?

-Има ли почетак и крај тај ток?

-На основу чега уметник доводи себе у везу са слапом?

-Ако је у том слапу садржана и песникова мала кап шта онда слап заправо представља?

-На који начин песник оцењује свој значај успостављајући однос између своје мале капи и слапа?

Какве га сумње муче?

Ако на тај начин говори о свима нама, шта у први мах закључује?

-Ипак, угледавши дугу, песник мења свој став. Чега је постао свестан?

-Објасни последње стихове:

Тај сан у слапу да би мого сјати,

И моја капља помаже га ткати.

-Какав је допринос те нечије мале капи вечном току слапа и настанку дуге која изгледа као остварење сна?

(Да ли би било дуге без капи? Од чега је заправо сачињен слап?)

Ако ти ове сугестије нису биле довољне да песму у потпуности разумеш, прочитај интерпретацију преузету из уџбеника Књижевност и српски језик за први разред средње школе (аутори: Ч. Ђорђевић и  П. Лучић ):

Наставите са читањем

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за I разред средње школе

ПРИСТУП УМЕТНИЧКОМ ДЕЛУ

 О УМЕТНОСТИ

Пред тобом  је текст обогаћен ликовним илустрацијама и линковима према Web страницама на интернету, на којима можеш прочитати нешто више о почецима и развоју уметничког стваралаштва. Постоје многе књиге о уметности ( на пример Јансонова историја уметности) и многи занимљиви сајтови које можеш истраживати ако желиш. У обради лекција које су пред тобом можеш користити  и уџбенике који су наведени уз наставни програм за први разред.

О УМЕТНОСТИ

Откад постоји човек, постоји и уметност. Већ су први људи, шарајући штапићем по пепелу, песку  или прашини, открили линију и уочили да од покрета њихове руке зависи каква ће она бити. Мајке су својим гласом умиривале децу и тако откриле чаробна својства мелодије коју су стварале. У потреби да једни другима пренесу осећања служили су се  првим плесним покретима. И тако су редом освајали нова и нова изражајна средства неопходна да изразе своје духовне садржаје и задовоље своју потребу за лепотом.  Стварали су нове звукове откривајући првеинструменте, откривајући облике успостављали су прву геометрију кућног простора и огњшпта(не знајући да су то зачеци архитектуре), а првим језичким конструкцијама изражавали су своје мисли, стварајући тако језик и наравно – прву књижевност. Првобитна, примитивна уметносттежи подражавању стварности, на начин како то и данас чине деца. Прво се цртају  силуете животиња, па тек доцније људи и биљке. Тежи се симетрији, а слике се украшавају шарама и изукрштаним линијама.

На самом почетку свога настајања, уметност је имала обредно и религиозно обележје (плес, песма, маске, обликовани предмети).

Наставите са читањем

2 коментара

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе