Архиве ознака: Dobriša Cesarić

Dobriša Cesarić, Oblak

Desetog januara 1902. rođen je Dobriša Cesarić.

5 коментара

Објављено под Кутак за читање

Dobriša Cesarić, Mrtva luka

Na današnji dan, 18.12. 1980.  umro Dobriša Cesarić, moj omiljeni hrvatski pesnik. Umeo je kao retko ko da slika rečima. Njegove pesme su poput prizora iz života koji su se u prolazu zadržali u našem oku, da bi nam se potom vraćali u sećanje da o njima razmišljamo, tražimo im uzroke, ugrađujemo ih u svoj pogled na svet… Svaki susret sa njegovom poezijom ostavlja jedan dubok i trajni utisak i malo ko zaboravi  stihove poput onih iz „Balade iz predgrađa“, „Oblaka“, „Pjesme mrtvog pjesnika“… U njegovim kratkim pesmama često se sliva  čitava lepeza različitih  lirskih vrsta i zato ih rado dajem svojim učenicima kao primer. Sa vama danas delim „Mrtvu luku“. Možda njen sadržaj nekoga trgne i opomene i podstakne da podigne jedro i zaplovi u susret životu. 

Mrtva luka

Znam: ima jedna mrtva luka,
i ko se u njoj nađe
čuti će ujutro pjevanje ćuka.
I vidjet će umorne lađe.

Brodovi u njoj vječno snivaju
kako se brodi,
al njihova sidra mirno počivaju
u plitkoj vodi.

I tako u snovima gledaju sreću,
a plovit se boje.
Na jarbole šarene zastave meću
i – stoje.

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

КЊИЖЕВНОСТ КАО УМЕТНОСТ

Мада приказује објективну стварност у својим делима (било да је реч о свету који га окружује или који га испуњава), књижевник у ствари износи свој лични доживљај те стварности, и изражава свој однос према њој. Тај стварни свет (сваки предмет, појава и детаљ преузети из стварности и унети у дело), писац прожима својом  маштом, осећањем и мислима, дајући тако свом делу субјективни карактер, стварајући неки нови, уметнички и непоновљив свет. Иако је у основи истинит, тај новостворени, уметнички свет се сада јавља као нешто више и сложеније јер је обогаћен неочекиваним сликама, асоцијацијама и скривеним значењима. Та значења одгонетају читаоци (свако на свој начин) посредством уметничког доживљаја.

Језик у уметничком тексту задржава своје основно  значење, али добија и друга, пренесена, неочекивана – метафорична значења и тако постаје много богатији и изражајнији. Свако вредно књижевно дело је вишезначно и може се ишчитавати на више нивоа (свако ново читање може нам открити нова скривена значења). Језик уметничке књижевности је пун стилских фигура, милозвучан, језгровит, слојевит и зато је богат и леп. Лепота језика и вишезначност дела постижу се посебним избором речи и њиховим комбиновањем у конструкције које су неочекиване и изненађујуће. Склад и лепоту дела, осим богатства значења, одређује и звучни слој речи и њихова ритмичка организација (нарочито у лирици).

Поменута својства и вредности књижевности као уметности можемо откривати и у сасвим кратким песничким формама. Пример за то је веома сугестивна, сликовита и садржајна песничка минијатура Добрише Цесарића: мисаона (рефлексивна)  и описна (дескриптивна) песма „Слап“.

                    Слап

 Тече и тече, тече један слап;images

Шта у њему значи моја мала кап?

Гле, једна дуга у води се ствара,

И сја и дршће у хиљаду шара.

 

Тај сан у слапу да би мого сјати,

И моја капља помаже га ткати.

Упутства за самостално истраживање:

 -Пажљиво прочитај песму и потруди се да створиш слику у својој машти.

(Вероватно замишљаш раскошни водопад обасјан сунцем чији зраци у њему стварају дугу. Дуга подрхтава у ваздуху и непрекидно се мења, као да и сама тече, неухватљива у својој лепоти и непоновљивости.)

-Покушај, на основу првог утиска, да одредиш којој лирској врсти припада песма „Слап“.

Ако повежеш назив песме са сликом коју је песник помоћу речи створио у твом уму, сигурно ћеш закључити да је реч о описној (дескриптивној) песми. Али…

Постоје стихови који уносе сасвим другачије, неочекивано значење у ову слику. Пронађи их и покушај да објасниш њихов смисао. На тај начин, песма ће постати мисаона (рефлексивна), јер, као што видиш, песник размишља, пита се и покушава да нађе неке одговоре.

-Шта нам песник сугерише понављањем глагола тећи и употребом везника и у првом стиху?

-Има ли почетак и крај тај ток?

-На основу чега уметник доводи себе у везу са слапом?

-Ако је у том слапу садржана и песникова мала кап шта онда слап заправо представља?

-На који начин песник оцењује свој значај успостављајући однос између своје мале капи и слапа?

Какве га сумње муче?

Ако на тај начин говори о свима нама, шта у први мах закључује?

-Ипак, угледавши дугу, песник мења свој став. Чега је постао свестан?

-Објасни последње стихове:

Тај сан у слапу да би мого сјати,

И моја капља помаже га ткати.

-Какав је допринос те нечије мале капи вечном току слапа и настанку дуге која изгледа као остварење сна?

(Да ли би било дуге без капи? Од чега је заправо сачињен слап?)

Ако ти ове сугестије нису биле довољне да песму у потпуности разумеш, прочитај интерпретацију преузету из уџбеника Књижевност и српски језик за први разред средње школе (аутори: Ч. Ђорђевић и  П. Лучић ):

Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за I разред средње школе