Пoзнaтo je дa у нaшoj нaрoднoj књижeвнoсти пoстoje пeсмe изузeтнe лeпoтe, тoликo врeднe дa je и jeдaн свeтски књижeвни вeликaн, кaкaв je биo Гeтe, учио српски језик, да би их читао у оригиналу. Међу таквим песмама налази се и епска песма „Бановић Страхиња“, коју је испевао и Вуку Караџићу у перо казао Старац Милија. По својој сложености, композицијској целовитости, сврсисходности мотива и њиховој међусобној функционалној повезаности,она спада у ремек-дела наше епике.
Много наших песама у наслову носи име каквог епског јунака, али је мало оних које су тако доследно тематски усредсређене на његов лик као што је то песма „Бановић Страхиња“. Већ први стих нам казује да је у средишту пажње народног певача личност, а не догађај, сукоб, особина вредна уздизања и похвале… Сва догађања и сукоби који следе, подређени су личности јунака и имају функцију његовог осветљавања из различитих углова. Наставите са читањем
knjigoljupci 