ПРИСТУП УМЕТНИЧКОМ ДЕЛУ

 О УМЕТНОСТИ

Пред тобом  је текст обогаћен ликовним илустрацијама и линковима према Web страницама на интернету, на којима можеш прочитати нешто више о почецима и развоју уметничког стваралаштва. Постоје многе књиге о уметности ( на пример Јансонова историја уметности) и многи занимљиви сајтови које можеш истраживати ако желиш. У обради лекција које су пред тобом можеш користити  и уџбенике који су наведени уз наставни програм за први разред.

О УМЕТНОСТИ

Откад постоји човек, постоји и уметност. Већ су први људи, шарајући штапићем по пепелу, песку  или прашини, открили линију и уочили да од покрета њихове руке зависи каква ће она бити. Мајке су својим гласом умиривале децу и тако откриле чаробна својства мелодије коју су стварале. У потреби да једни другима пренесу осећања служили су се  првим плесним покретима. И тако су редом освајали нова и нова изражајна средства неопходна да изразе своје духовне садржаје и задовоље своју потребу за лепотом.  Стварали су нове звукове откривајући првеинструменте, откривајући облике успостављали су прву геометрију кућног простора и огњшпта(не знајући да су то зачеци архитектуре), а првим језичким конструкцијама изражавали су своје мисли, стварајући тако језик и наравно – прву књижевност. Првобитна, примитивна уметносттежи подражавању стварности, на начин како то и данас чине деца. Прво се цртају  силуете животиња, па тек доцније људи и биљке. Тежи се симетрији, а слике се украшавају шарама и изукрштаним линијама.

На самом почетку свога настајања, уметност је имала обредно и религиозно обележје (плес, песма, маске, обликовани предмети).

Почеци уметностису везани за рад и свакодневну делатност човека (лов, обрада земље, сточарство, израда употребних предмета). Ти први стваралачки импулси настали су у прастаром времену и о њима сведоче  први цртежи откривени у пећинама на простору Француске и Шпаније и први извајани облици, тек назначени у камену, као што су облуци Лепенског Вира. Задивљујуће су и камене конструкције на Малти, у Бретањи, односно загонетне фигурине на Ускршњем острву.

Свако време у историјском развоју човечанства имало је своје схватање уметности као манифестације духа. У античко време и доба ренесансе уметност је схватана као опонашање предмета, облика, стварности уопште  (mimesis/мимезис– опонашање). Тежило се томе да једно дело буде дато као одраз лика у огледалу.

Данас се сматра да се стварност у уметности преображава у складу са потребама људског духа. Човек, на неки начин, поново ствара већ постојећи свет, у жељи да изрази свој доживљај, стања, размишљања, да задовољи свој стваралачки порив. Зато је уметност израз објективног али и субјективног, много више субјективног доживљаја света. Стваралац уметничког дела није роб стварности, па не жели да је дословно следи, него је превазилази својом маштом, својим даром да ту стварност гледа другачијим очима и да, сходно томе, његов доживљај стварности која га окружује – у делу које ствара – буде сасвим преображена, надограђена визија ствараоца. Како се мења човек кроз историју, тако се мања и уметност.

Уметност се најчешће дефинише као људска духовна делатност или вештина духа којом човек изражава своје најдубље мисли, осећања и ствара један нов свет – свет уметничког дела.

ВРСТЕ УМЕТНОСТИ

Да би могао да створи (обликује) нови,  уметнички свет, човек се служи разним средствима: речима, бојама, тоновима, покретима и разним материјалима. Тако су настала књижевна дела, песме, разне игре, слике, скулптуре, прелепе грађевине, филмови. А све то говори да постоје и разне врсте уметности.

Има онолико врста уметности колико и средстава уметничког изражавања. Неко од уметника свој сложени доживљај света даје у сликама које остварује речима или бојама, други се изражава тоновима, трећи покретима, четврти гестовима, мимиком, итд.

У зависности од тога која средства уметничког изражавања користи, разликујемо осам врста уметности:

1.            Архитектура  (изражајно средство грађевински материјал, простор).2.            Вајарство  (камен, глина, дрво, бронза). 3.            Сликарство (боја, линија, простор).4.            Музика (звуци, тонови, ритам).

 Сећање на Алхамбру,Франциско Тарега

 5.            Књижевност   (мисао/реч).6.            Плес / игра  (покрет тела).

 Лабудово језеро, Чајковски

 7.            Глума   (мимика, реч, покрет).

 Ал Паћино у филму „Мирис жене“

8.            Филм  (покретне слике, реч, глума, музика, архитектура).

У зависности од тога да ли се остварују у временском току или простору, све уметности се деле на просторне и временске уметности. У просторне уметности спадају: архитектура, сликарство и вајарство, за које се каже да су ликовне уметности; у временске уметности пак убрајају се музика и књижевност. А има и уметности које се остварују и у простору и у временском току: балет, глума, позоришна уметност и филм.

Општа наука која се бави уметношћу, изучава њену природу, међу собне зависности и законитости уметничког стварања зове се естетика.

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ:

 

*            Покушај да успоставиш  комуникацију са једном уметничком сликом. Предлажем ти да на интернету потражиш слике европских импресиониста  као што су Клод Моне, Едуар Мане, Камиј Писаро, Алфред Сисле, Едгар Дега, Огист Реноар.Пажљиво посматрај слику која ти се највише допала и припреми се да објасниш свој  уметнички доживљај.

*            Којим је ликовним средствима остварен садржај слике?

*            Шта тој слици даје поетичност и сугестивност?

*Које боје доминирају и какав утисак код тебе изазивају?

* Ако је изабрана слика пејзаж, каква размишљања и асоцијације у теби побуђује?

* Ако слика садржи људске фигуре, посматрај како су осветљене, какво је њихово окружење, какву поруку шаље њихово држање. Има ли у томе неке универзалне истине о људима?

*            Буди ли та слика асоцијације и на неке друге уметности? Које?

*            Забележи неке мисли које ти се намећу при посматрању изабраног уметничког дела и припреми се да говориш о томе.

*            Једно уметничко дело често може да буде инспирација за настанак другог уметничког дела.

(На пример:Едгар Дега је сликар чија велика инспирација је био балет.)

 *Знаш ли неко књижевно дело инспирисано, на пример, лепотом моста или фреске?

*            Проучи појмове које дефинише теорија књижевности: уметност, уметничко дело, уметннк (стваралац), прималац (читалац, слушалац, гледалац). Поменути појмови детаљније су објашњени у Речнику књижевнотеоријских појмова (на крају Читанке).