„Искрена песма“ Милана Ракића

Песма о љубави које нема

Искрена песма Милана Ракића спада у најнеобичније љубавне песме у српској лирици. У њој  има страсти, заноса, опчињености, жудње, али нема основне емоције која се у љубавној песми подразумева – нема  љубави. Наслов песме је Искрена песма, а говор лирског субјекта преплављен је иронијом и садржи признање о лажи и обмани.  Па о каквој је онда љубави реч и о каквој искрености говори лирски субјект?

Оно што у овој песми препознајемо представља рушење табуа у српској поезији Ракићевог времена.  Искрена песма говори о егоизаму, еротској страсти и самољубљу мушкарца.  Ако у песми има љубави, она није обострана и не подразумева узајамну размену емоција двоје људи који се предају једно другом.  Реч је о узимању и подавању у којем само једно  од двоје учесника зна праву истину о природи њиховог узајамног односа.

Сасвим је неочекивана позиција жене као објекта љубави  у једној лирској песми. Она је сведена на телесно присуство, именована стереотипним изразом  „драга“ и не заслужије чак ни да се тој њеној телесности упути која  реч дивљења или  нежности.  Користећи таутологију, већ у првом стиху,  и преношењем пажње са жене на јесењи пејзаж  (који симболично представља пролазност),  лирски субјект наглашава своју потребу за ћутањем, самоћом и препуштањем  сопственим мислима у којима она више није тако важна.

 

Обузет  стањем сопственога бића, лирски субјект не допушта ни да се огласи жена коју је управо љубио, сводећи је тако на инфериорно и бесадржајно  створење  које би речју само нарушило снажне осећаје којима он жели да се у миру препусти:

О, склопи усне, не говори, ћути,

Остави мисли нек се бујно роје,

И реч нек твоја ничим не помути

Безмерно силне осећаје моје.

Постоји разлика између осећаја и осећања и вероватно није случајност што је песник употребио управо реч осећај (која означава телесни доживљај), а  не осећање (која  означава  емоцију).

Уместо снажних љубавних осећања у којима се мушкарац и жена  узајамно стапају и допуњавају , овде запажамо супротстављеност мушког и женског принципа. Њихове потребе и жеље се разликују и њихови емоционални улози у овој љубавној игри су сасвим непропорционални. Она би хтела да говори и да слуша, хтела би духовну  и емоционалну  размену са човеком којем се предаје, а не само телесни ужитак. А он само жели  да заборави да су ту њих двоје  и препусти се   усхићењу  које му је природа подарила као величанствен поклон у трошном и пролазном животу. Такав закључак изводимо из потребе лирског субјекта да у три прве строфе заредом „ућуткује“ своју „драгу“.  Са његовог становишта, једини склад који њих двоје остварују је телесне природе.

Ћути, и пусти да сад жиле моје

3абрекћу новим заносним животом,

Да заборавим да смо ту нас двоје,

Пред величанством природе! А по том,

Кад прође све, и малаксало тело

Поново падне у обичну чаму,

И живот нов, и надахнуће цело,

Нечујно, тихо, потоне у таму

У четвртој, петој  и шестој  строфи у потпуности се разоткрива суштина њиховог односа испуњеног  страшћу и завођењем, али и лажима, обманом,  самообманом, презиром, сажаљењем  и пригушеним цинизмом. Из недостатка љубави лирског субјекта проистиче презир према објекту обљубе.  У сопственом лицемерном понашању, чији је крајњи циљ завођење,  и нелагоди коју осећа због тога,  он проналази образложења и оправдања за себе :

Ја ћу ти, драга, опет рећи тада

Отужну песму о љубави, како

Чезнем и страдам и љубим те, ма да

У том тренутку не осећам тако…

 

А ти ћеш, бедна жено, као вазда,

Слушати радо ове речи лажне:

И захвалићеш Богу што те сазда,

И очи ће ти бити сузом влажне.

Вратимо се још једном наслову песме. Зашто је ово Искрена песма, ако све време говоримо o лажи? Према коме је искрен лирски субјект и коме се заправо исповеда? 

Запажамо да је глас његове исповести подједнако немушт као и глас жене који он не жели да чује, а особа којој је признање упућено и даље живи у блаженом незнању, разнежена до суза речима да њен љубљени за њом  „Чезне и страда и љуби је…“  Ово, дакле,  није обраћање поменутој жени, већ сопственој савести. То је истивремено  израз самокритике, али   и  критичког става према жени као слабом, лаковерном, површном бићу, склоном паду и понижењу,  и неспособном да проникне у истину дубље од слике која јој се допада.  Исповедни исказ лирског субјекта у себи носи амбивалентан садржај;  он је искрен и лицемеран истовремено, јер  особа на коју се исказ односи  никада неће сазнати изречену  истину.  Из свега проистиче закључак да није реч о признању, већ о  тренутку  самоспознаје,  суочавања  лирског субјекта са сопственом  нарцисоидном и егоистичном природом :

И гледајући, врх заспалих њива,

Како се спушта нема полутама.

Ти нећеш знати шта у мени бива,

Да ја у теби волим себе сама.

Ово је песма о игри завођења и сукобу између неодољиве еротске  привлачности  и духовног несклада у односу двоје људи. У таквом односу љубавна песма постаје „отужна“, а жена која је „вазда“ спремна да је слуша, не проникнувши у њену неискреност, постаје „бедна“ .  Једина њена вредност, којом заслужује „благослов“ лирског субјекта,  је у извору насладе којом га на тренутке усрећује, а таква жена, по његовом мишљењу,  не заслужује да буде вољена.

 

И моју љубав наспрам тебе, кад ме

Обузме целог силом коју има,

И сваки живац растресе и надме,

И осећаји навале к’о плима!

 

За тај тренутак живота и миља,

Кад затрепери цела моја снага,

Нека те срце моје благосиља!

Ал’ не волим те, не волим те, драга!

 

Искрена песма  можда и није песма о љубави  на какву смо навикли, али сигурно јесте о самољубљу.

Ово, такође, може бити и песма о двојакости и дволичности мушко-женског односа.

 (Да бисте  лакше разумели природу односа лирског субјекта према невољеној „драгој“ можете  га упоредити са страшћу доктора Астрова према Јелени Андрејевној у драми „Ујка Вања“.)

                                                                                                                                                                                Б. Конџуловић

 

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе

Место за Ваш коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s