Изненадна шетња, Ф. Кафка

Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање

Посвећено Максу Броду

Изненадна шетња

Позајмлјено са: http://fineartamerica.com/featured/man-walking-in-fog-at-night-lee-avison.html

Увече, када већ изгледа да смо коначно одлучили да останемо код куће и већ смо обукли кућни огртач, сместили се после вечере за осветљеним столом и препустили се послу или уобичајеној забави која обично претходи одласку на спавање, када је напољу ружно време, па је останак код куће сам по себи разумљив, а ми већ толико дуго седимо мирни за тим столом да би наш изненадни одлазак морао свакога зачудити, када је, притом, и степениште већ мрачно, а улазна врата закључана, и када, упркос свему томе, у изненадном налету немира, устанемо, пресвучемо капут и зачас смо обучени за улицу, објаснимо присутнима да морамо изаћи напоље, што након пар штурих речи у знак поздрава и учинимо, залупивши врата мање или више ужурбано, већ у складу са степеном незадовољства које мислимо да смо оставили за собом, и када се опет нађемо на улици са рукама и ногама које се необуздано зањишу у знак захвалности за ту неочекивану слободу коју смо им приуштили, када као резултат те своје пресудне одлуке осетимо како се у нама концентришу све могућности ове одлучујуће акције, када са неуобичајено великом важношћу спознамо да је наша снага већа од наше потребе да без напора извршимо и најбрже промене и да се изборимо с тим, када се у таквом стању ума запутимо низ дуге  улице — увиђамо да смо се, бар за то вече, сасвим изопштили из своје породице, која у том трену бледи до небитности, док ми чврсти и непоколебљиви, као одважно извајана мрачна фигура, лупкајући се по бедру, израстамо до своје праве величине. Све то постаје још интензивније када у те касне сате навратимо до неког пријатеља да га приупитамо како му је.

Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић