Одлуке, Ф. Кафка

Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање

Посвећено Максу Броду

 

Одлуке

Мора бити лако издићи се из неког јадног стања, чак и помоћу снаге сопствене воље. Тргнем се са столице, оптрчим око стола и разгибам главу и врат, у поглед унесем мало ватрености, напрегнем мишиће око очију. Једноставно, радим све супротно ономе што осећам – бурно поздрављам господина А., ако се сада појави, љубазно подносим господина  Б. у мојој соби, енергично упијам све што говори господин Ц., ма колико ми то било напорно и болно.

Но и тада, ако у томе и успем, са сваком учињеном грешком, а нека се мора поткрасти, целина, оно лако и оно тешко, негде мора заказати, а ја ћу се онда вртети у кругу.

Зато је, ипак, најбољи савет, прихватити све; понашати се попут громаде, чак и ако се осећамо као одувани, не допустити да нас ико присили да учинимо макар и један сувишни корак, друге посматрати животињским погледом, не кајати се, укратко, пригњечити властитом руком све оно што је као сабласт још преостало од живота,  а то значи окружити се последњом гробном тишином и не допустити да ишта постоји осим ње.

Карактеристичан покрет у таквом стању је прелажење малим прстом преко обрва.

                 Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић 

 

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Чланци

Место за Ваш коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s