Франц Кафка
Кратка прича из циклуса Размишљање
Посвећено Максу Броду
Излет у брда
„Не знам!“ завапих безгласно, стварно не знам. Када нема никог, онда нема баш никог. Ја нисам ником учинио никакву штету, мени нико није учинио никакву штету, а опет никог нема да ми помогне. Све нико до никога. Ипак није све баш тако. Осим што ми нико не помаже, иначе то –Нико до Никога и није тако лоше. Ја бих врло радо — а зашто не — пошао на излет с неким друштвом све самих Никоговића. Наравно, у брда, а где би друго? Како се само ти Никоговићи стисну један до другога, лактају се мноштвом изукрштаних руку, гацкају једни уз друге ситним корацима својих безбројних стопала. Сви су наравно у оделима. И док идемо тако весело, ветар дува кроз шупљине што су још преостале унутар наше дружине. Наша грла набрекну слободна у планинама! Право је чудо да се не заори песма.
Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић
Wanderer above the Sea of Fog Caspar David Friedrich
