Франц Кафка
Кратка прича из циклуса Размишљање
Посвећено Максу Броду
Излет у брда
„Не знам!“ завапих, стварно не знам. Када нема никог, онда нема баш никог. Ја нисам ником учинио никакво зло, мени нико није учинио никакво зло, а опет нико не жели да ми помогне. Све нико до никога. Међутим, и није баш тако. Само што ми нико не помаже — иначе Нико до Никога и није тако лоше. Ја бих врло радо — а зашто не — пошао на излет с неким друштвом све самих Никоговића. Наравно, у брда, а где би друго? Како се ти Никоговићи стисну један до другога, мноштво налакћених руку, и исто толико ногу, што беже једне другима ситним корацима. Сви су наравно у фраку. И док тако идемо, ла ла ла, ветар дува кроз шупљине између нас и наших удова. И вратови су нам слободни у планинама! Право је чудо што не запевамо.
Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић
Wanderer above the Sea of Fog Caspar David Friedrich
