Франц Кафка
Кратка прича из циклуса Размишљање
Посвећено Максу Броду
Несрећа нежење
Врло је тешко, изгледа, остати нежења; бити стар и молити да те приме у друштво кад пожелиш да вече проведеш међу људима, а притом осећати како губиш достојанство; бити болестан и проводити читаве недеље зурећи у празну собу из ћошка у којем ти је смештен кревет; говорити лаку ноћ увек пред капијом; никада се не успињати степеницама раме уз раме са својом женом; имати у својој соби само бочна врата која воде у дневне собе других људи; вечеру носити кући у руци; дивити се из пристојности туђој деци, а да вам се притом не даје прилика ни да кажете: „Ја немам деце“; својим изгледом и понашањем све више личити на једног ил’ двојицу оних нежења којих се сећамо из младости.
Тако ће то бити. Само што ћемо тада, исто као и данас, стварно тако стајати, сами са својим опипљивим телом и својом властитом главом, и са својим челом, како бисмо се шаком лупили по њему.

Фотографија позајмљена са: http://www.balansmedika.com/savetovalite/usamljenost/usamljenost-sta-je-to/
Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић