Франц Кафка, „Хаљине“

Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање

Посвећено Максу Броду

ХАЉИНЕ

Често, кад видим хаљине, с бројним наборима и украсима што лепо приањају уз згодно женско тело, помислим како неће још дуго тако изгледати; добиће од ношења наборе који се више неће моћи правилно испеглати, по њима ће нападати прашина, која ће се дубоко угнездити у све те украсе и више се неће моћи одстранити; онда више нико неће хтети да буде толико јадан и смешан, да сваког јутра, изнова, облачи и увече свлачи једну те исту скупоцену хаљину.

Но, ипак, виђам лепе девојке, што показују своје љупке мишице и кошчице, глатку, затегнуту кожу и танку косу, како се, упркос томе, из дана у дан, тако природно појављују у оној једној те истој хаљини за маскенбал, и стављајући  увек једно те исто лице између једних те истих дланова посматрају свој одраз у огледалу.

Само понекад, у вечерњим сатима, када се касно враћају са какве прославе, тај одраз у огледалу им изледа некако истрошено, подбуло, прашњаво; сви су га већ видели и некако више није за ношење.  

                                  Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић  

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Место за Ваш коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s