Франц Кафка
Кратка прича из циклуса Размишљање
Посвећено Максу Броду
Позајмљено са: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c0/Woman_in_front_of_a_Mirror%2C_Mose_Bianchi.jpg
ХАЉИНЕ
Често, кад видим хаљине, с бројним наборима и украсима што лепо приањају уз згодно женско тело, помислим како неће још дуго задржати ту углађеност; набори ће се изгужвати од ношења и више се неће моћи тако лепо испеглати, а по извезеним шарама нападаће и позавлачити се прашина, која се више ничим неће моћи ишчеткати; и ко би онда био толико јадан и будаласт, да из дана у дан, од јутра до вечери, носи ту, једну те исту, ма како драгоцену хаљину.
Но, ипак, виђам лепе и љупке девојке, нежне и фине грађе, глатке, затегнуте коже и бујне префињене косе, како се, из дана у дан, тако природно појављују у оној једној те истој свечаној хаљини, подупирући то своје лице, увек исто, својим увек истим длановима и посматрају свој одраз у огледалу.
Тек понекад, у касне ноћне сате, када се враћају са какве прославе, тај одраз у огледалу им изледа некако истрошено, подбуло, прашњаво; сви су га већ видели и некако више није за ношење.
Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић
knjigoljupci 
