Франц Кафка, „Хаљине“

Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање

Посвећено Максу Броду

ХАЉИНЕ

Често, кад видим хаљине, с бројним наборима и украсима што лепо приањају уз згодно женско тело, помислим како неће још дуго задржати ту углађеност; набори ће се изгужвати од ношења и више се неће моћи тако лепо испеглати, а по извезеним шарама нападаће и позавлачити се прашина, која се више ничим неће моћи ишчеткати; и ко би онда био толико јадан и будаласт, да из дана у дан, од јутра до вечери, носи ту, једну те исту, ма како драгоцену хаљину.

Но, ипак, виђам лепе и љупке девојке, нежне и фине грађе, глатке, затегнуте коже и бујне префињене косе, како се, из дана у дан, тако природно појављују у оној једној те истој свечаној хаљини, подупирући то своје лице, увек исто, својим увек истим длановима и посматрају свој одраз у огледалу.

Тек понекад, у касне ноћне сате, када се враћају са какве прославе, тај одраз у огледалу им изледа некако истрошено, подбуло, прашњаво; сви су га већ видели и некако више није за ношење.

                                  Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић  

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Место за Ваш коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.