Istražujući mogućnosti primene drame i dramskih metoda u nastavi, otkrila sam članak koji dramu kao termin sagledava sa aspekta emocionalnog, psihičkog i socijalnog razvoja adolescenata. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, sve što u njemu stoji ide u prilog primeni drame, interkulturalnog učenja kroz dramu i kreativnih dramskih procesa u radu sa učenicima. Kad već moraju da „drame“, (prolazeći neminovno kroz razvojnu fazu u kojoj se, ne samo oni, već i mi koji ih vaspitavamo i obrazujemo – borimo sa vetrenjačama), zašto to ne bismo činili zajedno, na konstruktivan i stručno vođen način? Ovo je pitanje za razmišljanje, a članak koji sledi izgleda mi kao dobar podsticaj.
OMG, I Can’t Even: Drama, Social Skills, and the Teenage Brain
By Alex Shevrin
O, moj Bože, ne mogu čak ni da…!
Drama, socijalne veštine i mozak tinejdžera
Prevod B. Kondžulović
Ako podučavate ili odgajate tinejdžere, rečenice poput ovih sigurno vam zvuče poznato:
-Da li si čula šta je ona rekla o…?
-Ne mogu da verujem da je on…!
-Ona je jedna takva…
-O, Bože, umreću ako…!
-Pogledaj samo ovaj chat/screenshot/Snapchat! Možeš li da veruješ?!
Socijalna drama među tinejdžerima je oduvek sveprisutna, neodoljiva i neće se nikada povući sa scene. Ali ako se potrudimo da bolje razumemo potrebe koje tinejdžeri izražavaju kroz dramu, možemo im pružiti podršku u razvijanju zdravih veština koje će im koristiti tokom života.
O drami
Šta je drama u stvari?
Obično okarakterisana kao konflikt, ogovaranje, on je rekao/ona je rekla, i prenaglašene emocije, ova adolescentska „drama“ je zaista samo prečica koja nam govori da naši učenici prilično oskudevaju u socijalnim veštinama. Iako je lakše da tu skolnost mladih ka dramatizovanju odbacimo kao beznačajnu, možda bismo, umesto toga, mogli da je ispitamo kao sredstvo njihovog otvaranja za izgradnju veština u oblasti donošenja odluka, produbljivanja perspektive, razvoja empatije i svesnosti.
Zašto je drama toliko prisutna među našim tinejdžerima i adolescentima?
Klјuč za razumevanje skolonosti ka „drami“ u svakodnevnoj komunikaciji tinejdžera leži u razumevanju funkcija njihovog mozga u tom uzrastu. Mnogi tinejdžeri su motivisani da imaju zdrave društvene veze sa drugima, a kako kaže Ros Grin, deca rade dobro ono što mogu (što su u stanju) da rade. Ako, pak, ne mogu (ili, kao u navedenim primerima, Ne mogu čak di da…!), mora biti da ih nešto sprečava na tom putu. Kada govorimo o zdravim socijalnim odnosima, uviđamo da je ono što tinejdžere i adolescente ometa da ih ostvare upravo njihov sopstveni mozak.
Socijalno-emocionalna nepovezanost
Evo nekoliko ključnih oblasti u kojima razvoj mozga utiče na socijalne veštine.
Kontrola impulsa
Deo mozga koji je odgovoran za kontrolu impulsa i dugoročno planiranje u uzrastu tinejdžera još uvek nije dovoljno razvijen. Dok odrasli, sa izgrađenim zdravim socijalnim veštinama mogu da razmotre uticaj svojih reči ili postupaka na društvene odnose, kao i dugoročne društvene posledice odluka koje se donose u trenutku, mozak tinejdžera nije posebno obdaren veštinom da „uspori malo“ pre nego što reaguje. Štaviše, u nekim društvenim situacijama tinejdžeri mogu biti još impulsivniji nego inače, naročito ako se osećaju ugroženim. Ovo je naročito prisutno kod dece koja su doživela traume, zbog čega se mogu stalno osećati ugroženo i nesigurno, što dodatno smanjuje njihovu sposobnost da „pristupe“ delovima mozga koji upravlјaju racionalnim razmišlјanjem. Nakon jednog konflikta jedna učenica mi je rekla: „Ne znam zašto sam izgovorila te užasne stvari. Izgledalo je kao da ne mogu da se zaustavim.“ Naravno da nije mogla – njen mozak nije bio u stanju da uspori njenu nagonsku reakciju.
Prenaglašena osećanja
Tinejdžeri imaju pojačan kapacitet za osećanja staha i anksioznosti. Često je u osnovi drame mojih učenika skriven strah da će biti zbog nečeg osuđeni, ismejani ili odbačeni. Tipična je situacija kada dve učenice prolaze hodnikom, jedna pored druge, na naizgled sasvim neutralan način, a onda mi jedna od njih uputi primedbu: „Da li ste videli onaj prljavi pogled koji mi je uputila?“ Sa svojim mozgovima predisponiranim za ove pojačane strahove, nije ni čudo što su tinejdžeri tako fokusirani na potencijalno negativne ishode u svojim društvenim odnosima.
Donošenje odluka
U isto vreme koliko god da su impulsivni, tinejdžeri i te kako znaju da se uklјuče u hiper-racionalno razmišlјanje kada je potrebno da minimiziraju neka negativna dejstva ili rizike. Vidim kako se to odvija u društvenim kontekstima u kojima učenici racionalizuju negativno ponašanje kroz prizmu „pravičnosti“.
„Ona je to rekla meni, tako da ću, naravno, i ja njoj uzvratiti na isti način.“
„Prestaću da govorim o njoj kada ona prestane da čepi svoju vilicu na mene.“
Ova dva primera hiperracionalizacije, sa zakržljalom empatijom, vode ka situacijama u kojima razmatranje tuđih osećanja ne igra nikakvu ulogu pri donošenju odluka.
Pomenuti izazovi su u tesnoj vezi sa mentalnim razvojem tinejdžera. Takođe, tu su i drugi uticaji kao što su kompleksne traume, korišćenje i zloupotreba supstanci, poremećaji u emotivnim vezama i mnogi drugi, koji mogu različito uticati na razvoj mozga.
Šta mi možemo da uradimo?
Tobra vest je što je mozak tinejdžera vrlo prilagodljiv i u najboljem dobu za učenje. To nam daje sjajnu priliku da ih učimo kako da unapređuju socijalne veštine, kako da svoju svest fokusiraju na sadašnji trenutak, da mirno priznaju i prihvate nečija osećanja, misli i telesne senzacije, da razvijaju empatiju.
Poštujte njihovo iskustvo, umesto što sudite
Iako nam neke tinejdžerske drame mogu izgledati trivijalno, one su, zahvaljujući njihovoj hiperosetljivosti u tom uzrastu, duboko proživljene. Ako ih minimiziramo, ako popujemo, sudimo, okrivljujemo, ili nipodaštavamo značaj emotivnog iskustva naših učenika, propuštamo priliku da doprinesemo razvojuju njihovih veština, i što je još gore, nanosimo štetu svojim iskrenim odnosima sa ovim mladim lјudima.
Podučavajte ih društvenim veštinama
Socijalnim veštinama možemo ih učiti kroz direktne instrukcije, nudeći im pripremljene scenarije uz koje će učenici, kroz vežbu i simulirano iskustvo, izgrađivati načine razmišlјanja i reagovanja u različitim situacijama. Koristeći scenarije pretpostavljenih situacija, stvaramo emocionalnu distancu prema tipičnim iskustvima kroz koja učenici prolaze u različitim društvenim kontekstima i time im omogućavamo da, sporije nego što se to dešava u stvarnom životu, pronađu moguće odgovore. Na časovima jezika i književnosti, ili umetnosti, kao scenario profesoru može poslužiti i sadržaj knjige koja se trenutno obrađuje u nastavi. Na časovima iz oblasti društvenih nauka može se kao primer uzeti kakav socijalni ili emocionalni sukob koji je doprineo istorijskom događaju.
Postoje, takođe, i neki fantastični resursi koji se mogu naći u konceptu društvenog mišlјenja koji je razvila Mišel Garsija Viner. Nјen rad nudi konkretne strategije, savete i procedure u radu sa decom, omladinom i odraslima namenjene razvoju efikasnih socijalnih veština.
Ne „reagujte“, izrazite svoje mišljenje
Nastavnici takođe mogu da podrže razvoj socijalnih veština mladih kroz spremnost da razmišljaju o njihovoj drami, umesto što od njih samo traže da prestanu ili da sve to „ostave iza vrata.“ Upravo zaranjanje u dubine te drame, zajedno sa svojim učenicima, omogućilo mi je da zaista vidim svet onako kako ga oni vide. Počela sam da slušam, ne prosuđujući unapred, ne postavljajući previše pitanja, ne nastojeći da razumem pojedinosti u situaciji, već da shvatim kako to moj učenik razume smisao svih tih detalja.
Tada sam mogla da upotrebim izraz kao što je „Pitam se“ da bih istražila različite načine pristupa situaciji:
„Pitam se šta bi se desilo da si je ignorisala umesto što ste se sukobile.“
„Pitam se šta je on mislio u tom trenutku.“
„Pitam se kakav bol ona nosi u sebi, ako je mogla da ti kaže nešto tako zlobno.“
Trudim se da se izbegnem izraze kao što su „trebalo bi da„, „ne bi trebalo da„, a naročito „ne možeš.“
Znanje je moć
Na kraju, možemo dati svojim učenicima dar saznanja o tome kako njihovi mozgovi rade. Postoji mnoštvo tinejdžerima prijemčivih sredstava za učenje o tome kao funkcioniše mozak adolescenata, a to saznanje otvara im vrata da bolјe razumeju sopstvene odgovore i impulse.
Put do zdravih društvenih veština vodi upravo kroz dramu, a ne kroz njeno izbegavanje. Znamo da vežbanje veština jača nervne puteve našeg mozga koji su sa tim veštinama povezani, što ga čini mnogo spremnijim lako dostupnim u budućnosti. Kada podržavamo naše učenike i podstičemo ih da vežbaju, greše, promišljaju i pokušavaju ponovo, onda njihov mozak vodimo kroz zdrav razvoj.
knjigoljupci 