Франц Кафка
Кратка прича из циклуса Размишљање
Посвећено Максу Броду
Кад ноћу идете улицом и неки човек, видљив већ издалека – јер улица се пред вама успиње и обасјана је месечином – трчи према вама, ви га нећете зграбити, чак и ако је то неко оронуло дроњаво створење, чак и ако га неко јури вичући за њим и готово му је за петама, ви ћете га само пустити да протрчи.
Јер ноћ је, и шта ви ту можете што се улица пред вама успиње обасјана месечином, а узгред, можда су ова двојица започела ту јурњаву из чисте забаве, или можда обојица јуре трећег, можда је први недужан а други жели да га убије и ви бисте постали саучесник, можда они и не знају један за другог, већ сваки трчи за свој грош журећи на спавање, можда су то неке ноћне птице, можда је први човек наоружан .
Уосталом, зар и ви немате право да будете уморни, зар нисте попили мало више вина вечерас? И некако сте захвални што је и овај други човек већ одавно нестао из вашег видокруга.
Позајмљена фотографија: Paris 1953. Sabine Weiss
Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић
knjigoljupci 