Како се „цеди“ текст

Бранијета Конџуловић

Ако не предајете неки „опасан“ предмет или вам није у карактеру да оличавате „страх и трепет“ када уђете у учионицу, вероватно се често зажелите оне красне, благотворне тишине и атмосфере у којој не морате да се надгласавате са бучним тинејџерима. Уморни сте од непрекидних напора да задржите њихову пажњу и подстакнете их на мисаону размену из које ће, бар у траговима, остати понешто у њиховим главама када звоно огласи крај часа. Знате да међу вашим ђацима тек понеки заиста жели да чује шта ви то говорите и непрекидно сте забринути због оних „осталих“ који у школи немилице траће и своје и ваше време. Ипак, не одустајете и непрекидно трагате за „мађионичарским триковима“ који ће вас, са што више позитивних ефеката и што мање фрустрација, довести до очекиваних исхода. Одлично вас разумем јер сам и сама једна од таквих трагача. Зато и желим да са вама поделим један од модела активног учења са којим сам у неколико наврата постигла добре резултате. Осим што сам била задовољна постигнућима, уживала сам у тренуцима продуктивне тишине, посматрајући ученике како предано раде управо оно због чега школа постоји.

Овакав модел рада примењив је у готово свим наставним областима, па чак и у настави књижевности, када се пручавају различити књижевноисторијски или књижевнотеоријски садржаји. Пред вама је управо један такав пример.

Критичка рецепција и критичка продукција – „цеђење“ текста

Обрада наставне јединице Књижевност и култура старих Грка

Рад по моделу активне наставе у којем је ученик у средишту процеса учења, а улога наставника је инструктивна. Ученици, кроз непосредно искуство, развијају стратегију ефикасног читања, учећи како да по важности издвајају информације садржане у тексту и организују их у целину коју су у стању да разумеју, интерпретирају и упамте.

Циљеви:

-Оспособљавање ученика за самостално учење.

-Развијање способности за уочавање релација као што су: битно – небитно, опште – посебно, узрок – последица, део – целина…

-Јачање концентрације, развијање способности запажања, вежбање памћења уз развијање логичког мишљења.

-Развијање критичког мишљења.

-Овладавање вештином структурирања садржаја и планирања усменог излагања о задатој теми.

-Развијање способности вербалног изражавања.

-Усвајање знања о књижевности и култури старих Грка.

-Богаћење опште културе.

Педвиђено време: два школска часа

Напомена: Текст који су ученици проучавали садржао је приближно петсто речи и зато је за обраду ове наставне јединице било потребно два школска часа. За рад планиран у оквиру једног школског часа текст не сме бити дужи од двеста педесет речи. У складу са дужином текста (или бројношћу информација које ученици треба да обраде и систематизују) одређује се и време потребно за рад у свакој појединачној фази (кораку).

Ток првог часа:

Критичка рецепција: Структурирање садржаја (селекција и организовање информација)

Корак 1.Информисање ученика о начину рада и подела наставних листова (5 минута)

Корак 2.Индивидуално проучавање припремљеног текста (10 минута)

Корак 3.Писање сажетка (скраћивање прочитаног текста радом у групи) (20 минута)

Корак 4.Читање, упоређивање и кориговање сажетака (10 минута)

Опис часа

Корак 1. Ученицима су подељени радни листови са текстом који ће проучавати. Објашњено им је да ће се рад на часу одвијати у фазама, да ће свака фаза имати ограничено време, да морају радити у тишини и са циљем да уоче и запамте што више важних информација из текста који су добили.

Корак 2. Индивидулано читање текста

Инструкција за ученике:

Пред вама је текст о хеленској књижевности и култури. Свако од вас треба пажљиво да га прочита трудећи се да уочи шта је то у овом тексту важно и шта би по вашем мишљењу било вредно запамтити. Када завршите са читањем прећи ћемо на следећи корак и тада ћу вам рећи који је ваш нови задатак. За читање имате десет минута.

РАДНИ ЛИСТ 

Корак 3. Скраћивање текста на сажетак од највише 250 речи

Инструкција за ученике:

Да ли сте добро разумели текст? Ако је било неразумљивих речи или језичких конструкција, можете добити објашњење. Следећи задатак можете радити у паровима или у групи од по три до четири ученика. (Групе се праве брзо, тако што се ученици окрену једни према другима око једне клупе, како се не би губио континуитет у раду.)  Текст који сте прочитали има приближно 500 речи, а ви сада треба да га сведете на упола мање речи, трудећи се да сачувате све што је у њему најважније. Ваш сажетак (или резиме) може имати највише 250 речи (или 10 до 15 реченица). Можете помагати једни другима у оквиру групе, размењивати мишљења и сугестије приликом утврђивања важности информација које желите да издвојите. Важно је да при томе разумете садржај и сачувате главне идеје изнете у тексту који сте прочитали. Немојте  механички скраћивати  текст; направите сопствени сажетак тако да вам реченице у њему служе као асоцијације на изостављени садржај. За овај задатак имате 20 минута.

Корак 4. Читање, упоређивање и кориговање сажетака

Након истека времена за прво „цеђење“ текста, позивамо групу добровољаца да прочитају свој сажетак, а од осталих ученика тражимо да прате њихово излагање и упоређују га са сажецима које су сами направили. Потом излажу своја запажања: Шта у прочитаном сажетку недостаје, а важно је; шта је сувишно; шта у себи не садржи важну информацију; да ли се информације удвајају (ако је тако, ученици дају сугестије како би се више смисаоно повезаних података могло економично спојити једном реченицом), итд.

О изменама и допунама сажетака ученици одлучују консензусом. Док траје дискусија, сви ученици врше коректуру својих сажетака.

САЖЕТАК 

Ток другог часа:

Критичка продукција:  Планирање излагања

Опис часа

Корак 1. Скраћивање текста на неколико кратких теза од највише 50 речи (10 минута)

Корак 2. Разговор (10 минута)

Корак 3. Скраћивање текста на 10 кључних речи (10 минута)

Корак 4. Разговор и рекапитулација текста у целини (15 минута)

Корак 1. Скраћивање текста на сажетак од 50 речи

Инструкција за ученике:

Сада вам предстоји нешто тежи задатак. И даље можете помагати једни другима радом у групи. Сажетак који сте написали треба да сведете на текст који неће имати више од 50 речи; напишите само неколико кратких теза.  Овде је веома важно да сачувате и нагласите суштинске информације  које текст у себи носи. Док правите сажетак, планирајте своје усмено излагање у којем ћете прибележене тезе моћи да допуњавате изостављеним подацима и образлажете  својим речима. Тезе треба да носе у себи асоцијације на све оне друге, важне, а изостављене садржаје. За рад имате 10 минута.

Корак 2. Разговор

Неколико добровољаца  прочита своје  тезе сведене на педесетак речи, а потом разговарамо, упоређујемо резимее, утврђујемо које целине у тексту су најважинији носиоци информација, вршимо корекције, утврђујемо најважније тезе и један ученик их потом исписује на табли. Објашњавамо због чега су оне добар подсетник за усмено излагање.

ТЕЗЕ  

Корак 3. Скраћивање текста на 10  кључних речи

Инструкција за ученике:

Из теза које сте написали на табли издвојићете највише десет  кључних речи. Да би то заиста биле кључне речи, морају што приближније да илуструју основну идеју текста. Када изговорите изабрану кључну реч, пред вама треба да се отвори спектар информација (из прочитаног текста) које бисте са њом могли да повежете. На располагању имате 10 минута.

Корак 4. Разговор

Након што сви ученици заврше задатак, неколико добровољаца прочита своје листе кључних речи, а наставник их редом записује. Потом упоређујемо разлике које су се јавиле у одговорима ученика, проверавамо  колико веродостојно предложене  кључне речи репрезентују основну идеју текста, проверавамо колико су те речи информативне у конкретном случају. У току анализе бришемо речи које не одговарају улози кључних речи и заокружујемо коначну листу коју један ученик напише на табли.

Након стварања листе кључних речи наставник брише са табле тезе и саопштава последњи задатак:

КЉУЧНЕ РЕЧИ   

Корак 4а. Рекапитулација садржаја

Инструкција за ученике:

Хајде да сада вратимо причу на почетак! Шта сте све научили о књижевности и култури старих Грка? Пратите кључне речи написане на табли и причајте све са чиме можете да их доведете у везу.

До краја часа, ученици говоре шта су све научили и показују да су лекцију веома успешно савладали и да у високом проценту, својим речима, могу да наведу, не само најважније податке из текста, него и појединости које их подробније објашњавају. Посебна добит је њихово јасно уочљиво задовољство што су за тако кратко време  успешно савладали лекцију са којом би се код куће борили сатима.