На данашњи дан у вечност, где припада неизмерном заслугом, упутио се велики српски песник и филозоф, владика црногорски Петар Петровић Његош.
Наше жизни прољеће је кратко,
Знојно љето за њиме сљедује,
Смутна јесен и ледена зима;
Дан за даном вјенчаје се током.
Сваки нашом понаособ муком.
Нема дана који ми желимо,
Нит блаженства за којим чезнемо.
Ко ће вјетар луди зауздати
Ко л пучини забранит кипјети
Ко л границу жељи назначити?