Архиве ознака: Čehov

„Туга“ – Антон Павлович Чехов

Књижевна интерпретација

проф. др Петра Пијановића

Књижевност и српски језик за I разред гимназија и средњих школа, ЗУНС, Београд, 2008.

 tuga2

Тема ове новеле руског писца Антона Павловича Чехова (1860—1904) казује о бескрајној очевој тузи за изгубљеним сином. Теми је примерена сама прича, односно начин на који је прича обликована.

У средишту њене фабуле је несрећни отац, кочијаш Јона Потапов. Чекајући путнике у снежном вечерњем сутону, Јона делује као привиђење. Сваки нови путник, којег очекује и на санкама превози, прилика је да поразговара и да разговором о мртвом сину и његовој несрећи олакша својој души.

Тога дана о којем приповеда „Туга“, Јона Потапов три пута је у прилици да поведе разговор о сину. Први пут путник у саоницама је војно лице. За приповедача је он униформа која „седе у саонице“. Кочијаш му узгред саопштава своју муку („Син ми умро, господине… умро ове недеље“.).  Но, „униформа“ не показује нарочито занимање за причу и, „како изгледа, није вољна да слуша“. Следећи путници су три млада човека, весели и груби према кочијашу. Отуд и његов покушај да заподене причу о својој несрећи („Син ми је умро… овај… умро ове недеље!“) код путника не наилази на разумевање, саучешће и одговор. Ноћници одлазе, нестају у мраку, а Јона остаје сам са својом тугом. Ни покућар с торбом с којим Јона покушава да заподене разговор неће показати занимање за причу случајног саговорника. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Позајмице

Ујка Вања – драма споредних ликова

Публикацијa о драми Ујка Вања објављена на платформи  ISSUU

2014-01-03_000153

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе, Чланци

Структурна анализа драме „Ујка Вања“, А. П. Чехова

О драми (увод) Када говоримо о драми као књижевном роду, увек полазимо од основног значења ове речи, а то је – радња.  Драмска радња подразумева низ узрочно-последнично повезаних ситуација, пуних неизвесности, непредвидљивости, напетости… Усредсређна је на један проблем, један кључни догађај у чијем средишту је драмски сукоб, који расте до врхунца, иза чега следи расплет и разрешење тог сукоба. Носиоци радње су драмска лица (или актери) која  остварују своју улогу тако што делају и говоре покрећући и развијајући драмску радњу, водећи је ка врхунцу и коначном расплету. Основно средство помоћу којег се драмски ликови уметнички остварују (откривајући нам своје карактерне особине, темперамент, намере, морални профил, емоционалнo стање…)  и којим се  успостављају и осветљавају њихови међусобни односи  је дијалог. Драмску структуру чини низ етапа у развоју радње (експозиција, заплет, кулминација, перипетија и расплет), уз обавезне дидаскалије или ремарке (додатна објашњења и  упутства  глумцима, редитељу, читаоцима), а све то се на сцени  остварује кроз  чинове, сцене и појаве. Пред нама се, дакле, организована у времену и простору, дешава згуснута драмска радња у којој мора да се догоди све што је значајно за неко драмско дело.  Тако је у класичној драми.   У контексту овог кратког преслишавања о основним обележјима  драме сагледаћемо драму „Ујка Вања“. Уочавајући у чему све она одступа од правила која поставља класична драма, откриваћемо елементе њене модерности и особености уметничког израза Антона Павловича Чехова.    uujka Наставите са читањем

1 коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе, Чланци