Чему филозофија у образовном систему?

О тихом убијању хуманистике у образовању. Пренето из „Политике“:

Уместо предлога да се у стручне средње школе уведе двоглаво чудовиште које би се звало „логикоетика“ (или тако некако) – што је попут калемљења главе пса на тело камиле – било би много делотворније размислити о филозофским дисциплинама које би биле саобразне струкама, па бисмо у техничким школама добили филозофију технике, у математичким филозофију математике.

KD---Filozofi

(Драган Стојановић)

Није данас превелик проблем уклонити филозофију из средњошколског образовања, нарочито ако се њен леш раствори у киселини неког слабоумног оправдања типа: филозофија ничему не служи, она само додатно оптерећује ионако преоптерећене ученике (преоптерећене чиме?), те је одржавање филозофије у образовном систему, напросто, бацање парa. Такво убиство је готово савршен злочин: слабашни гласови филозофа (као гласови сиромашне и неутицајне родбине) ионако се не би пробили до јавности, нема пуно крви, а и то мало просуте текућине лако се спере с плочника глупости, па онда глупост блиста у свој својој раскоши. Отарасити се филозофије налик је убиству бескућника или избеглице: кога брига? Уосталом, хуманистичке дисциплине, рачунајући и филозофију, никада нису биле у тежем положају у последњих двестотинак година: катедре за хуманистичке науке се, чак и у богатим земљама, гасе, а средњошколски програми редукују на „корисне дисциплине“ припремајући на тај начин произвођење „корисних идиота“, стручњака који се разумеју само у своју струку и ни у шта друго. Последице таквог погледа на свет колосалне су и не воде ничему добром. Прагматички обрт у образовању најдиректније засеца у ткиво заједнице која не производи самосвесне и слободне грађане већ шрафове једне друштвене машинерије која ради без сврхе, идеје и, наравно, слободе (машина се и дефинише својом аутоматичношћу, дакле неслободом).

Друштво које би се лишило „филозофске непотребности“ после извесног времена заличило би на лепи леш: споља је све у реду, једино што је особа преминула услед обилног унутрашњег крварења изазваног некомпетентном хируршком интервенцијом. Друштво стручњака (експерата) који не знају ништа друго до оно за шта су обучени постаје друштво идиота – оних који не учествују у јавном животу јер нису у стању да мисле, него само да раде. Стручњак се дефинише тиме што не мисли, него дела.

Иван Миленковић

 

3 коментара

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Чланци

3 одговора на “Чему филозофија у образовном систему?

  1. Dejan E. Popovic, dipl. inz.'s avatar Dejan E. Popovic, dipl. inz.

    Na samom kraju ovog teksta „Čemu filozofija u obrazovnom sistemu?“ autor Ivan Milenković netacno kaze: „Stručnjak se definiše time što ne misli, nego dela“ Tacno je verovatno kao u definiji u Oksfordskom recniku, koja glasi: „strucnjak“ (engl. „expert“) – .lice koje je upoznato ili vešto u određenoj oblasti..

    I u Kembridskom recniku rec „expert“ ima slicno znacenje kao i u Oksfordskom recniku: „lice sa visokim nivoom znanja ili veština које се односе na odredjeni predmet ili aktivnost“.

    Smatram da nema daljeg razvoja u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija i, narocito, vestacke inteligencije bez dobrog poznavanja klasicne i savremene filozofije.

    Ako, po „Ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije Ane Brnabić (28. jun 2017), OBRAZOVANJE ZA 21, VEK (Poglavlje VI) predstavlja jedan od prioriteta, onda je neophodno u pomenuto neophodno obavezno uvesti i predmet „Filozofiju digitalizacije“ (videti Poglavlje V. u Ekspozeu), ma sta pojam „digitalizacija“ stvarno znacio.

    Свиђа ми се

  2. Filozof's avatar Filozof

    Zaista je u najmanju ruku, skandalozno skloniti filozofiju iz srednjih stručnih škola. bez ikakvih argumenta, prethodnih predloga i rešenja za sve nastavnike koji su radili u tim školama na mesto nastavnika filozofije. Dobro, nebitni su filozofi i filozofija, to je svima jasno ali valjda su Ministarstvu bitni tehnološki viškovi?. daju se na kašičiću neki „izborni“ predmeti po Gimnazijama , koji su najviše 20% norme ukoliko Gimnazija ima 4 odeljenja (širom Srbije je tako). Nepripremlejn teren definitivno, poprincipu „mi unosimo velike promene a da prethodno nismo razmatrali šta će one dovesti“. Vrlo neozbiljno i vrlo neprofesionalno, i od strane Zavoda i od strane Ministarstva.

    Свиђа ми се

Оставите одговор на Dejan E. Popovic, dipl. inz. Одустани од одговора

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.