Dobriša Cesarić, Mrtva luka

Na današnji dan, 18.12. 1980.  umro Dobriša Cesarić, moj omiljeni hrvatski pesnik. Umeo je kao retko ko da slika rečima. Njegove pesme su poput prizora iz života koji su se u prolazu zadržali u našem oku, da bi nam se potom vraćali u sećanje da o njima razmišljamo, tražimo im uzroke, ugrađujemo ih u svoj pogled na svet… Svaki susret sa njegovom poezijom ostavlja jedan dubok i trajni utisak i malo ko zaboravi  stihove poput onih iz „Balade iz predgrađa“, „Oblaka“, „Pjesme mrtvog pjesnika“… U njegovim kratkim pesmama često se sliva  čitava lepeza različitih  lirskih vrsta i zato ih rado dajem svojim učenicima kao primer. Sa vama danas delim „Mrtvu luku“. Možda njen sadržaj nekoga trgne i opomene i podstakne da podigne jedro i zaplovi u susret životu. 

Mrtva luka

Znam: ima jedna mrtva luka,
i ko se u njoj nađe
čuti će ujutro pjevanje ćuka.
I vidjet će umorne lađe.

Brodovi u njoj vječno snivaju
kako se brodi,
al njihova sidra mirno počivaju
u plitkoj vodi.

I tako u snovima gledaju sreću,
a plovit se boje.
Na jarbole šarene zastave meću
i – stoje.

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Место за Ваш коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.