За оне који се и у средњој школи тешко сналазе са писменим задацима.
Архиве категорија: Чланци
Izokrenuta učionica u nastavi književnosti
Započnite čitalačku revoluciju:
Izokrenite svoju učionicu upotrebom blogova
Brian Sztabnik
(Start a Reading Revolution: Flip Your Class With Blogs)
Da li deca zaista čitaju? To je pitanje vredno našeg razmišljanja. U doba kada brojni „ometači“ doprinose da čitaoci sve više oklevaju pred knjigom, čovek se mora zapitati koliko naši učenici uopšte čitaju.
Postoje dokazi koji opravdavaju naš strah . Grant Vigins je nedavno objavio istraživanje o jednoj tipičnoj američkoj srednjoj školi. Ustanovljeno je da je predmet Engleski jezik najmanje omiljen među čenicima, i što je još gore, oni preziru čitanje! Evo šta su neki od njih rekli o tome :
„Iako su sve te knjige, kako kažu, klasika, one su veoma nezanimljive. Skoro svako od mojih školskih drugova priznaje da nikada ne čita knjige jer su toliko bolno dosadne . . . Takođe, ako eseji, koje moramo da pišemo, nisu napisani tačno onako kako nastavnik voli, skoro je zagarantovano da ćemo dobiti loše ocene. Nikad ne dobijamo priliku da nešto napišemo onako kako bismo sami želeli, jer je sve tako ukalupljeno i strogo određeno. Na tim časovima nema nikakve slobode. Sve u svemu, ti časovi su prava beda.“
„Ne svidja mi se nastava engleskog jezika i književnosti jer me te knjige koje čitamo uopšte ne zanimaju. Zato mi je i prilično teško da ih čitam sve odreda. Radije bih čitala kada bih sama mogla da biram koje knjige želim da čitam umesto da ih drugi biraju za mene .“
„Nema nikakve koristi od čitanja tih starih knjiga i izmišljanja nekih glupih osećanja koja bi, kao, trebalo da proisteknu iz čitanja, kada ništa od toga nema smisla i knjiga je, prosto rečeno, glupa.“
Ne mora da bude ovako. I u vašoj školi se može dogoditi čitalačka transformacija slična onome što se dogodilo u mojoj učionici; strah i užas mogu ustupiti mesto uzbuđenju i potrebi samoizražavanja. Učenici će čitati, ako budu mogli sami da biraju knjige. Oni će pisati izražajno i jasno ako im se omogući da izraze vlastite misli. Umesto da čitaju pod prinudom ili uopšte ne čitaju, oni će biti inspirisani čitaoci, ako se to desi pod njihovim uslovima. Sve što treba da uradite je da promenite pristup: neka učenici sami budu kreatori svog načina učenja . Наставите са читањем
Школска лектира на интернету
Непрекидно слушам причу ученика, што редовних, што ванредних, како је „немогуће пронаћи књигу“ (коју год!) у школским и осталим библиотекама. Књига обухваћених наставним планом и програмом „нема“ ни на интрнету! Пошто се моји ђаци очигледно лако сналазе на Фејсбуку, Твитеру и другим друштвеним мрежама, а тешко у проналажењу веб странице Антологија српске књижевности, дужна сам да помогнем:
Списак књига српских аутора, обухваћених школском лектиром, које су објављене у виду електронских издања на сајту АСК Антологија српске књижевности:
Лектира за први разред средње школе
Сабрана дела – Свети Сава
Књижевни радови – Монахиња Јефимија
Антологија народних јуначких песама – Ђурић, Војислав
Најлепше песме – Симовић, Љубомир
АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА – Ђурић, Војислав
АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА – Ђурић, Војислав
Кратка историја српске књижевности – Ивић, Павле (са групом аутора)
КЊИЖЕВНИ ПОКРЕТИ И СТРУЈЕ У ПРВОЈ ТРЕЋИНИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА
Књижевни покрети и струје у првој трећини двадесетог века
Апстрактни свет Василија Кандинског
КЊИЖЕВНОСТ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА
Василиј Кандински, Москва
Појам међуратна књижевност означава књижевно стваралаштво у временском раздобљу између Првог и Другог светског рата. (Осим овог израза веома често се користи и реч авангарда – од француске речи avant-gard – претходница, она која предводи, која иде испред свих). Ипак, када су временски оквири и уметничке формације у питању, увек морамо имати у виду чињеницу да се развој и промене у уметности не могу тако једноставно временски омеђити. То што називамо авангарда и временски одређујемо као међуратну књижевност само је логички наставак модерних струјања у уметности почев од друге половине 19. века, па до савременог доба. И у овом раздобљу, као и у претходним епохама, уметничка сцена је била веома хетерогена (стилски разноврсна). Као и у раздобљу модерне, упоредо постоје, или пак један из другог проистичу, разни уметнички правци са карактеристичним суфиксом –изам у свом називу: фовизам, футуризам, имажинизам, експресионизам, дадаизам, кубизам, надреализам... а сви се они могу обухватити једном збирном одредницом – модернизам. У основи свих промена је незадовољство неким постојећим стањем, па је тако и у уметности. Незадовољство животом, друштвеним односима или вредностима, разним накарадним друштвеним и моралним појавама, историјским догађањима, а често и неусклађеношћу уметничког стваралаштва са захтевима времена, подстиче уметнике да потраже нови уметнички израз и тако обележе време у којем стварају. Наставите са читањем
knjigoljupci 