Архиве категорија: Чланци
2013 in review
The WordPress.com stats helper monkeys prepared a 2013 annual report for this blog.
Here’s an excerpt:
The Louvre Museum has 8.5 million visitors per year. This blog was viewed about 120,000 times in 2013. If it were an exhibit at the Louvre Museum, it would take about 5 days for that many people to see it.
Објављено под Чланци
Структурна анализа драме „Ујка Вања“, А. П. Чехова
О драми (увод) Када говоримо о драми као књижевном роду, увек полазимо од основног значења ове речи, а то је – радња. Драмска радња подразумева низ узрочно-последнично повезаних ситуација, пуних неизвесности, непредвидљивости, напетости… Усредсређна је на један проблем, један кључни догађај у чијем средишту је драмски сукоб, који расте до врхунца, иза чега следи расплет и разрешење тог сукоба. Носиоци радње су драмска лица (или актери) која остварују своју улогу тако што делају и говоре покрећући и развијајући драмску радњу, водећи је ка врхунцу и коначном расплету. Основно средство помоћу којег се драмски ликови уметнички остварују (откривајући нам своје карактерне особине, темперамент, намере, морални профил, емоционалнo стање…) и којим се успостављају и осветљавају њихови међусобни односи је дијалог. Драмску структуру чини низ етапа у развоју радње (експозиција, заплет, кулминација, перипетија и расплет), уз обавезне дидаскалије или ремарке (додатна објашњења и упутства глумцима, редитељу, читаоцима), а све то се на сцени остварује кроз чинове, сцене и појаве. Пред нама се, дакле, организована у времену и простору, дешава згуснута драмска радња у којој мора да се догоди све што је значајно за неко драмско дело. Тако је у класичној драми. У контексту овог кратког преслишавања о основним обележјима драме сагледаћемо драму „Ујка Вања“. Уочавајући у чему све она одступа од правила која поставља класична драма, откриваћемо елементе њене модерности и особености уметничког израза Антона Павловича Чехова.
Наставите са читањем
Slovenski praznici
Praznici koji se danas slave na teritoriji Balkana imaju svoj koren u prethrišćanskom dobu. Dok su na ovoj teritoriji vladale religije kao što su animizam (koji je pratila praksa šamanizma) i paganizam, praznici koji su se slavili bili u skladu sa pomenutim religijskim konceptima.U pitanju su najčešće bili praznici žetve, kosidbe, vršidbe i sl. a tu su takođe bili i praznici posvećeni određenim božanstvima. Najpoznatiji praznici koji su se u doba paganizma slavili širom Evrope bili su letnji i zimski solsticiji kao i proslave prolećne i jesenje ravnodnevnice. Solsticiji i ravnodnevnice slavili su se i na teritoriji koju su naseljavala slovensko plemena a njihova imena bila su: Maslenica (21. mart), Kupalo (22. jun) i Koljada, odnosno Ovsen (21. decembar). Jesenja ravnodnevnica nije bila poseban praznik već su se u periodu između Kupala i Koljade slavili brojni praznici žetve. Dolaskom hrišćanstva solsticiji i ravnodnevnice izgubili su svoj značaj, međutim, neki paganski…
Погледај оригинални чланак 746 more words
Објављено под Чланци
Najčešće greške prilikom izrade referata, maturskih i seminarskih radova
Bez obzira da li je reč o izradi referata, seminarskih ili maturskih radova, učenic ponavljaju uglavnom iste greške. Odlučila sam da na jednom mestu navedem najčešće greške i savete za njihov izbegavanje u nadi da će se broj grešaka smanjiti, a jednog dana možda i potpuno iščeznuti 🙂
Погледај оригинални чланак 1.518 more words
Објављено под Чланци
2012 у прегледу
The WordPress.com stats helper monkeys prepared a 2012 annual report for this blog.
Here’s an excerpt:
4,329 films were submitted to the 2012 Cannes Film Festival. This blog had 25.000 views in 2012. If each view were a film, this blog would power 6 Film Festivals
Објављено под Чланци
ЛЕКТИРА ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
У септембру
1. И.Секулић: О култури (из Читанке)
2. И. Андрић: Разговор с Гојом (одломак из Читанке)
3. В.Шекспир: Хамлет (цело дело)
У октобру
4. А.Ками: Странац (цело дело)
5. Х.Л.Борхес: Чекање (из Читанке)
6. С.Бекет: Чекајући Годоа (цело дело)
У децембру
7. Ф.М.Достојевски: Злочин и казна (цело дело)
У јануару
8. И.Андрић: Проклета авлија (цело дело)
У фебруару
9. М.Селимовић: Дервиш и смрт (цело дело)
У марту
10. Д.Ћосић: Корени (цело дело),
Време смрти (одломци из Читанке)
У априлу
11. Д.Киш: Енциклопедија мртвих (избор приповедака)
У мају
12. Д.Ковачевић: Балкански шпијун
Све остале текстове (лирику) читаћемо на часу, из Читанке за четврти разред
Објављено под Наставни материјали за IV разред средње школе, Чланци





