Retko koji poštovalac knjiga nije čuo za Kafkine Metamorfoze i njegovog junaka Gregora Samsu. Prošao je čitav vek od Samsinog prvog preobražaja i prvih pitanja koja nam je na razmatranje ostavio ovaj, samo na prvi pogled, neobičan „slučaj“ u ljudskoj vrsti viđenoj Kafkinim očima. Dovoljno je da se osvrnemo oko sebe i uvidimo da smo još uvek daleko od odgovora na ta pitanja. Šta sve može biti i postati čovek i kakvi su razlozi koji nas nagone na preobražaje u kojima zaboravljamo ko smo bili, šta smo postali, čemu težimo…? Ipak, ako smo pomislili da je Samsa zauvek upokojen poslednjom rečenicom Kafkine priče, prevarili smo se. Proces pretvaranja još uvek traje, a kraj je neizvestan…
Pred vama su dva odlomka, jedan iz Kafkine, a drugi iz Murakamijeve priče o istom junaku. Tek da vam zagolicaju radoznalost i želju da pročitate obe.
Preobražaj
Franc Kafka
Preuzeto sa: https://hiperboreja.blogspot.rs/2013/09/preobrazaj-franc-kafka.html
Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu.
Slika preuzeta sa: https://hiperboreja.blogspot.rs/2013/09/preobrazaj-franc-kafka.html
Gregor je bio trgovački putnik i tog je jutra morao na posao kao i uvek jer je izdržavao celu porodicu. Gledao je po sobi i pogled mu se zadržao na jednoj slici koja je visila iznad radnog stola. Bila je to neka ilustracija koju je isekao iz novina i stavio je u lep pozlaćeni ram. Otac i majka su bili stari a sestra je imala 17 godina i bila je još mlada. Između ostalog Gregorov otac je dugovao neki novac Gregorovom šefu i zato je ovaj morao da trpi maltretiranja, bar dok ne vrati dug. Kasnio je na posao, prvo što se uspavao a drugo pošto se u svom novom telu teško snalazio i pošto je bio okrenut na leđa, nikako nije mogao da ustane iz kreveta već čitav sat. Majka, otac i sestra su mu uzalud kucali na vrata terajući ga da ustane, on je u početku govorio da će uskoro i da ne brinu, mada ga nisu čuli iako je on odgovarao. Čuo je i prokuristu koji je lično došao da se raspita zašto Gregor nije došao na posao. U pokušaju da ustane udario je glavu, ali je nekako uspeo da padne sa kreveta nepovređen, uspravio se uz pomoć ormana pa se bacio do stolice i nekako sa stolicom prišao vratima. Za to vreme, majka je govorila da je on sigurno bolestan jer za 5 godina koliko radi nije izostao sa posla nikada i otac je dok je umirivao poslodavca poslao ćerku po doktora, a služavku po bravara. Gregor je nekako ustima uspeo da otvori vrata i kada su ga videli, majka je pala u nesvest, prokurista je , a otac je uzeo štap i počeo da juri Gregora u svoju sobu nazad. U toj jurnjavi nije vodio računa da ne povredi Gregora te ga je, pošto je ovaj bio toliko širok da nije mogao onako položen na sve noge, kako uostalom bube i hodaju, da prođe kroz vrata nego se zaglavio – otac ga je na silu ugurao u sobu i pritom mu povredio nogu i trup. Raskrvavljen, Gregor je ležao u sobi u nesvesti. Otac zalupi vrata štapom i najzad se sve utiša.
Integralni tekst možete pročitati na: http://ss-amkaramaneo-vis.skole.hr/upload/ss-amkaramaneo-vis/images/static3/952/File/kafka_preobrazaj.pdf
Zaljubljeni Samsa
Haruki Murakami
Probudio se otkrivši da je doživeo preobražaj i postao Gregor Samsa.
U krevetu leži na leđima, gleda u plafon. Treba vremena da se oči prilagode na nedostatak svetlosti. Plafon izgleda obično, kao svaki plafon. Nekada je bio okrečen u belo, ili možda svetlo krem. Godine prašine i prljavštine dale su mu boju pokvarenog mleka. Nije imao nikakav ukras, nikakvu izrazitu osobinu. Nema argumenta, nema poruke. Ispunjava svoju strukturnu ulogu ali ne teži ničemu više.
Fotografija preuzeta sa: http://www.newyorker.com/magazine/2013/10/28/samsa-in-love
Na jednoj strani sobe, sa njegove leve strane, postoji visok prozor, ali bez zavese, a preko okna su prikovane debele daske. Nekoliko centimetara proreda je ostavljeno između horizontalnih dasaka, da li namerno ili ne, nije bilo jasno. Zraci jutarnjeg sunca sijali su kroz otvore, bacajući red blještavih paralelnih linija na pod. Zašto je prozor zabarikadiran tako grubo? Neka velika oluja ili tornado u najavi? Ili da se spreči nečiji ulazak? Ili da se onemogući da neko izađe? (Možda on?)
Još uvek na leđima, polako okreće glavu i ispituje ostatak prostorije. Vidi da nema nameštaja, osim kreveta na kome leži. Nema komode, ni stola, nema stolice. Nema slike, sata, ni ogledala na zidu. Nema lampe ni svetla. Niti razaznaje ikakav tepih ili prostirku na podu. Samo golo drvo. Zidovi su prekriveni tapetama složenog dizajna, toliko starim i izbledelim da je na slabom svetlu skoro nemoguće videti detalje šare.
Soba je možda nekada bila normalna spavaća soba. A sada su svi tragovi ljudskog života uklonjeni. Jedini ostatak je njegov usamljeni krevet u centru prostorije. Bez postelje. Nema čaršafa, ni pokrivača, ni jastuka. Samo prastari dušek.
Samsa nema pojma gde se nalazi, ni šta da radi. Zna samo da je sada ljudsko biće čije je ime Gregor Samsa. A kako on to zna? Možda mu je neko šapnuo dok je spavao? Ali ko je bio pre nego što je postao Gregor Samsa? Šta je bio?
Integralni tekst možete pročitati na: http://www.balkanmagazin.net/knjizevnost-i-knjige/cid147-76610/haruki-murakami-zaljubljeni-samsa
ili na: http://www.newyorker.com/magazine/2013/10/28/samsa-in-love
knjigoljupci 