Чему филозофија у образовном систему?

О тихом убијању хуманистике у образовању. Пренето из „Политике“:

Уместо предлога да се у стручне средње школе уведе двоглаво чудовиште које би се звало „логикоетика“ (или тако некако) – што је попут калемљења главе пса на тело камиле – било би много делотворније размислити о филозофским дисциплинама које би биле саобразне струкама, па бисмо у техничким школама добили филозофију технике, у математичким филозофију математике.

KD---Filozofi

(Драган Стојановић)

Није данас превелик проблем уклонити филозофију из средњошколског образовања, нарочито ако се њен леш раствори у киселини неког слабоумног оправдања типа: филозофија ничему не служи, она само додатно оптерећује ионако преоптерећене ученике (преоптерећене чиме?), те је одржавање филозофије у образовном систему, напросто, бацање парa. Такво убиство је готово савршен злочин: слабашни гласови филозофа (као гласови сиромашне и неутицајне родбине) ионако се не би пробили до јавности, нема пуно крви, а и то мало просуте текућине лако се спере с плочника глупости, па онда глупост блиста у свој својој раскоши. Отарасити се филозофије налик је убиству бескућника или избеглице: кога брига? Уосталом, хуманистичке дисциплине, рачунајући и филозофију, никада нису биле у тежем положају у последњих двестотинак година: катедре за хуманистичке науке се, чак и у богатим земљама, гасе, а средњошколски програми редукују на „корисне дисциплине“ припремајући на тај начин произвођење „корисних идиота“, стручњака који се разумеју само у своју струку и ни у шта друго. Последице таквог погледа на свет колосалне су и не воде ничему добром. Прагматички обрт у образовању најдиректније засеца у ткиво заједнице која не производи самосвесне и слободне грађане већ шрафове једне друштвене машинерије која ради без сврхе, идеје и, наравно, слободе (машина се и дефинише својом аутоматичношћу, дакле неслободом).

Друштво које би се лишило „филозофске непотребности“ после извесног времена заличило би на лепи леш: споља је све у реду, једино што је особа преминула услед обилног унутрашњег крварења изазваног некомпетентном хируршком интервенцијом. Друштво стручњака (експерата) који не знају ништа друго до оно за шта су обучени постаје друштво идиота – оних који не учествују у јавном животу јер нису у стању да мисле, него само да раде. Стручњак се дефинише тиме што не мисли, него дела.

Иван Миленковић

 

Advertisements

3 коментара

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Чланци

3 одговора на “Чему филозофија у образовном систему?

  1. Dejan E. Popovic, dipl. inz.

    Na samom kraju ovog teksta „Čemu filozofija u obrazovnom sistemu?“ autor Ivan Milenković netacno kaze: „Stručnjak se definiše time što ne misli, nego dela“ Tacno je verovatno kao u definiji u Oksfordskom recniku, koja glasi: „strucnjak“ (engl. „expert“) – .lice koje je upoznato ili vešto u određenoj oblasti..

    I u Kembridskom recniku rec „expert“ ima slicno znacenje kao i u Oksfordskom recniku: „lice sa visokim nivoom znanja ili veština које се односе na odredjeni predmet ili aktivnost“.

    Smatram da nema daljeg razvoja u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija i, narocito, vestacke inteligencije bez dobrog poznavanja klasicne i savremene filozofije.

    Ako, po „Ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije Ane Brnabić (28. jun 2017), OBRAZOVANJE ZA 21, VEK (Poglavlje VI) predstavlja jedan od prioriteta, onda je neophodno u pomenuto neophodno obavezno uvesti i predmet „Filozofiju digitalizacije“ (videti Poglavlje V. u Ekspozeu), ma sta pojam „digitalizacija“ stvarno znacio.

    Свиђа ми се

  2. Filozof

    Zaista je u najmanju ruku, skandalozno skloniti filozofiju iz srednjih stručnih škola. bez ikakvih argumenta, prethodnih predloga i rešenja za sve nastavnike koji su radili u tim školama na mesto nastavnika filozofije. Dobro, nebitni su filozofi i filozofija, to je svima jasno ali valjda su Ministarstvu bitni tehnološki viškovi?. daju se na kašičiću neki „izborni“ predmeti po Gimnazijama , koji su najviše 20% norme ukoliko Gimnazija ima 4 odeljenja (širom Srbije je tako). Nepripremlejn teren definitivno, poprincipu „mi unosimo velike promene a da prethodno nismo razmatrali šta će one dovesti“. Vrlo neozbiljno i vrlo neprofesionalno, i od strane Zavoda i od strane Ministarstva.

    Свиђа ми се

Место за Ваш коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s