Из „Хазарског речника“, М. Павића – III

Ових дана, из неког разлога, често помислим на Хазаре. То ме вратило овој чудесној Павићевој књизи која може бити шта год пожели. Зато делим са вама оне делове које сам, после много година, поново прочитала. Можда призовем међу њене читаоце и оне који су на њеној првој страници заувек уснули…

Хазарски речник, Милорада Павића

На овом месту лежи онај читалац који никада неће прочитати ову књигу.
Он је овде заувек мртав.

Жута књига

Хебрејски извори
o хазарском питању

 „Истина је прозрачна и не опажа се, а лаж непрозирна, не пропушта светлост ни поглед. Постоји и треће, где су две ствари помешане, и то је најчешће. Једним оком видимо кроз истину и тај се поглед губи заувек у бескрају, а другим оком не видимо кроз лаж ни педаљ и тај поглед не може даље, остаје на земљи и наш; тако се пробијамо кроз живот поребарке. Отуда се истина и не може схватити непосредно као лаж, него само из упоређења истине и лажи. Уз поређење белина и слова наше Књиге. Јер, белине Хазарског речника обележавају прозрачна места божанске истине и имена (Адама Кадмона). А црна слова између белина – места где наши погледи не продиру дубље од површине…

ХАЗАРИ – ратнички народ који је између седмог и десетог века насељавао Кавказ, имао моћну државу, бродовље на два мора, Каспијском и Црном, ветрова колико риба, три престонице, летњу, зимску и ратну, и године високе као борове. Исповедали су данас непознату веру, обожавали со, своје храмове клесали у подземним стенама соли или у сланим бреговима. Према Халевију, примили су јудаизам 740. године, а последњи хазарски каган Јосиф успоставио је везу чак са шпанким Јеврејима, јер је пловио седмог дана, кад земља куне човека и када та клетва тера и сама брод од копна. Та се веза прекинула када су Руси 970. године заузели хазарску престоницу и уништили хазарску државу. После тога један део Хазара стопио се с источноевропским Јеврејима, други делови овог народа с Арапима, Турцима и Грцима, тако да се данас зна само за оне мале оазе хазарског живља који је још трајао без језика и вере у самосталним општинама до другог светског рата (1939) у источној и средњој Европи, а потом ишчезао сасвим. , Јеврејски облик њиховог имена је Кузари (pl. Кузарим). Обично се узима да је код Хазара само племство примило јудаизам; међутим, у Панонској низији, између VII и X века, постојао је центар за јудаизацију који се понекад приписује Хазарима (Челарево). Друтмар Аквитански око 800. године у Вестфалији помиње „gentes Honorum que ab gayari vocantur“ истичући да су били обрезани и припадали Мојсијевој вери и да су били јаки. Код Кинама, у XII веку каже се да Хазари живе према Мојсијевим законима, али не сасвим чистим. Кагане Јевреје помињу већ арапски извори X века (Ибн Рустах, Иштакхри, Ибн Хаукал).

Занимљиве податке о Хазарима садржи један спис назван хазарском преписком. Сачуван најмање у две верзије, од којих је једна исцрпнија, овај спис још увек није научно до краја осветљен. Чува се у Оксфорду и представља преписку на јеврејском језику између Јосифа, краља Хазара, и Хиздаја Ибн Шапрута из маварске Шпаније, који је средином X века писао хазарском краљу молећи га да му одговори на следећа питања:

  1. Има ли било где на свету јеврејске државе?
  2. Како су Јевреји дошли у Хазарију?
  3. Како се одиграо прелазак Хазара у јудејску веру?
  4. Где краљ Хазара живи?
  5. Којем племену припада?
  6. Која му је улога у ратовима?
  7. Да ли рат обуставља Суботом?

Има ли хазарски краљ било каквих обавештења о могућем смаку света? У одговору је образложена хазарска полемика која је претходила преласку Хазара у јудаизам.

У вези с том полемиком је и један други извор, који није сачуван до данас. У одредници о Хазарима свог издања, Даубманус се позива на спис О хазарским стварима (вероватно на неку латинску верзију). Према завршним речима списа види се да је у најстаријим његовим деловима реч о извештају који је по свој прилици служио за припрему хебрејском представнику рабију Исаку Сангарију пред одлазак у хазарску мисију, где је узео учешћа у чувеној полемици. Спис у сачуваним деловима гласи:

О имену Хазари – хазарска држава зове се каганово царство или каганат, и из њеног назива је ишчезао назив првобитног хазарског царства које је претходило каганату и саздало га на сабљи. Хазаре нерадо у њиховој држави називају тим именом. Увек користе неки други назив избегавајући име Хазари. У пределима према Криму, где има и грчког становништва, Хазаре називају негрчким становништвом или Грцима неприсаједињеним хришћанству; на југу где има Јевреја, зову их нејеврејске групе, на истоку, где су Арапи делом настањени у хазарској држави, саме Хазаре зову неисламизованим живљем. Оне Хазаре који су примили неку од страних вера (јеврејску, грчку или арапску) овде више и не називају Хазарима него их броје међу Јевреје, Грке или Арапе, али обрнуто, ретки

и случајни прелазници у хазарску веру слове у хазарској средини као оно што су били пре покрштавања, дакле не сматрају их Хазарима него и даље Грцима, Јеврејима или Арапима, иако су хазарске вере. Тако се недавно један Грк уместо да каже за неког човека да је Хазар, изразио на следећи начин: „У каганату зову будућим Јеврејима оне неприсаједињене грчкој вери, који хазарски говоре“. У хазарској држави могу се срести учени Јевреји, Грци или Арапи који веома лепо познају хазарску прошлост, књиге и споменике, о њима говоре с похвалама и подробно, неки од њих чак пишу хазарску историју, али самим Хазарима то није допуштено и они о сопственој прошлости не смеју да говоре и састављају књиге.

Хазарски језик је музикалан, лепо звуче на њему стихови које сам чуо, али нисам упамтио; кажу да их је саставила једна од хазарских принцеза. Тај језик располаже са седам родова; дакле, осим мушког, женског и средњег рода, он има и род за евнухе, за бесполне жене (оне које је оштетио и покрао арапски шејтан), за оне који мењају пол, било да су мушки, који се приклањају женском, или обратнo, и за губавце који са болешћу морају примити и тај нови облик у говору који свакоме с киме ступе у разговор одмах открива њихову болест. У говору другачији нагласак имају девојчице од дечака и људи од жена, јер дечаке уче арапском, јеврејском или грчком, већ према томе да ли живе у пределу где има Грка, у делу где су Јевреји измешани с Хазарима, или оном одакле долазе Сарацени и Персијанци. Код дечака се отуда и у хазарском чује јеврејско камеш, холем и шурек, велико, средње и мало „у“ и средње „а“. Девојчице, пак, не уче хебрејски, грчки или арапски и њихов нагласак је другачији и чистији. Зна се да кад један народ ишчезава најпре ишчезну његови највиши слојеви и књижевност с њима; остају само књиге закона које народ зна напамет. То се лепо може рећи и за Хазаре. У њиховој престоници цена про- поведи на хазарском језику је папрена, оних на јеврејском, арапском или грчком сасвим ниска или су те проповеди бесплатне. Необично је да Хазари чим се нађу ван своје државе избегавају да покажу једни другима да су Хазари, и радије се мимоилазе не откривајући порекло, и крију да говоре и разумеју хазарски, и то више од својих него од туђинаца. У самој земљи више се цене у јавним и административним службама они који показују недовољно познавање хазарског језика, иако је то службени језик. Отуда често и они који добро знају хазарски хотимично говоре овај језик са грешкама, страним нагласком и заносећи, из чега извлаче очигледну корист. Чак се и за преводиоце, рецимо с хазарског на јеврејски, или са грчког на хазарски, узимају такви који греше у хазарском језику или глуме да греше.

Судство – За исту ствар по хазарским законима у оном делу државе где живе једним

делом Јевреји иде се годину-две на галију за веслача по казни; у делу царства где има Арапа – пола године, тамо где живе Грци уопште се не иде за ту ствар на галију, а у средишном делу државе, који се једини зове хазарским округом (мада Хазара има свуда највише), за ту исту ствар оде глава с рамена.

Со и сан – Слова хазарске азбуке носе називе према јелима која се соле, бројеви носе називе према врстама соли, а Хазари распознају седам врста соли. Једино се од сланог погледа Бога не стари, иначе Хазари сматрају да се стари од погледа, било својих на сопствено тело, било туђих, јер они ору и парају тела око себе најразличитијим и најубојитијим алаткама, које стварају њихове страсти, мржње, намере и жудње. Хазарска молитва је плакање, јер сузе су део Бога пошто, као шкољка бисер, увек садрже мало соли на дну. Жене понекад узимају мараму и савијају је колико могу пута и то је молитва. Хазари такође имају култ сна. Сматра се да онај ко је изгубио со не може да заспи. Отуда пажња која се у њиховој средини указује сну, али то није све, има и нешто друго што нисам могао докучити као кад се од кола не чује пут. Они сматрају да особе које насељавају прошлост сваког човека у успоменама леже као засужњене или уклете; не могу да се промене, не могу ниједан други корак да начине до онај који су некад већ начиниле, не могу да се сретну ни са ким другим до с онима с којима су се некада среле, не могу чак ни да

остаре. Јсдина слобода која је дата прецима, читавим изумрлим народима очева и матера садржаним у сећањима, то је повремена одушка у нашим сновима. Ту, у сновима, те личности из успомена стичу мало слабо уновчене слободе, размрдају се, сретну с неким новим лицем, промене партнере у мржњама и љубави и стекну нешто мало привида живота. Отуда сан има угледно место у хазарској вери, јер прошлост засужњена заувек у себи добија нешто слободе и нових могућности у сновима.

Сеобе – за стара хазарска племена се сматра да су се после сваких десетак поколења селила и при свакој сеоби постајала од ратничког трговачки народ. Одједном би уместо умећа на сабљи и копљу умели да замисле колика је цена једног брода, куће или ливаде у звечању дуката, а колико у претакању сребра. Објашњења има разних, али мени изгледа најуверљивије оно што каже да су постајали неплодни у том циклусу и да су се морали селити да би одржали врсту и обновили плодност. А потом, чим би плодност на путу била успостављена, враћали би се у постојбину и опет прихватали копља.

Верски обичаји – хазарски каган не допушта да му се вера меша у државне и војничке послове. Он каже: „Да сабља има два врха, звала би се трнокоп“. Тај став је исти према хазарској као и према јеврејској, грчкој или арапској вери. Али из истог чанка ко сит, ко

гладан. Јер док су наша или грчка и арапска вера пустиле корена и у другим државама и имају јаку страну заштиту наших једноплеменика и других народа, хазарска вера је једина у држави која нема такву страну заштиту и тако под истим притиском она највише страда, а то значи да ове три јачају на њен рачун. Пример је недавни покушај кагана да смањи монашке поседе у земљи и број храмова умањи за по десет од сваке вероисповести. Пошто је хазарских богомоља већ и досад било мање но јеврејских, арапских или грчких, очигледно да је и ту највише погођена хазарска црква. То се може видети на сваком кораку. Хазарска гробља, на пример, одумиру. У деловима државе где има Грка, као на Криму, Јевреја као у Таматархи или Арапа и Персијанаца на персијској граници, хазарска гробља се све чешће стављају под катанац, забрањује се сахрањивање по хазарском обреду и друмови су пуни Хазара – самртника који путују да умру у оном делу своје земље где око престонице Итила хазарска гробља још раде. Пихће им душа под грлом, а овамо цео пут њихов. „Прошлост није довољно дубока за нама – жале се хазарски свештеници који све ово, наравно, виде – треба чекати пунолетство нашег народа како би прошлост увећала залихе и тако створила довољно широку основицу за успешно зидање будућности.“

Занимљиво је да у хазарском царству има Грка и Јермена који су исте, хришћанске вере, али се сваки час свађају. Последица њихових свађа, међутим, увек је иста и пока- зује мудрост завађених: после сваког сукоба и Грци и Јермени траже одвојене храмове. Пошто им хазарска држава одобрава ова проширења, они из сваке свађе излазе ојачани с удвојеним бројем хришћанских храмова што, наравно, иде на штету Хазара и њихове вере.

Хазарски речник – обухвата књиге читача снова, једне верске секте веома јаке код Хазара. Тај речник је нека врста њиховог Светог писма – Библије. Пун биографија различитих особа мушког и женског пола Хазарски речник представља мозаички пор- трет једне једине личности – оне коју ми називамо Адам Кадмон. Наводим два одломка из тог речника:

„Истина је прозрачна и не опажа се, а лаж непрозирна, не пропушта светлост ни поглед. Постоји и треће, где су две ствари помешане, и то је најчешће. Једним оком видимо кроз истину и тај се поглед губи заувек у бескрају, а другим оком не видимо кроз лаж ни педаљ и тај поглед не може даље, остаје на земљи и наш; тако се пробијамо кроз живот поребарке. Отуда се истина и не може схватити непосредно као лаж, него само из упоређења истине и лажи. Уз поређење белина и слова наше Књиге. Јер, белине Хазарског речника обележавају прозрачна места божанске истине и имена (Адама Кадмона). А црна слова између белина – места где наши погледи не продиру дубље од површине…

Слова се такође, могу упоредити с деловима твоје одеће. Као што ћеш зими ставити на себе вунену одећу или крзно, шал, капу извраћену на зимску поставу и крепко се опасати, тако ћеш се лети оденути у лан, ићи распас и одбацити све тешко, а између лета и зиме опет додавати или одузимати од одеће тако је и са читањем. У разна доба твојих година различит ће бити садржај твојих књига, јер ћеш на разне начине комбиновати одећу. За сада је још Хазарски речник само гомила несређених слова, имена и псеудонима (Адама Кадмона). Али с временом оденућеш се и добићеш више… А сан је петак ономе што се на јави назива Суботом. И односи се на Њу и целина је с тим даном и тако даље треба чинити редом по данима (четвртак недељи, понедељак среди и слично). Ко уме да их чита заједно, имаће их и имаће део тела (Адама Кадмона) у себи… “

У нади да ће моје речи помоћи рабију Исхаку оволико сам могао рећи ја, који се петком зовем Јабел, недељом Тубалкаин, а само Суботом Јубал. Сада ћу после труда отпочинути, јер сећање је перманентно обрезивање…

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Место за Ваш коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s