Архиве ознака: Serbian literature

Поворка, Омера Петојевића

 


П
есништво је завет насхваћених људи, хегелијански разапетих између ничега и свачега. У сплету таквих (обезбожених) околности Омер Петојевић се оглашава другом књигом својих стихова, сажимајући лирску потку свете властитости у једну и јединствену поетску целину, веродостојним и препознатљивим рукописом, процеђеним кроз анархично – лично, породично и епско (па и књишко) наслеђе отуђених појединаца… који творе ову заумну Поворку, складних и целовитих одлика побожног посебништва.

Владета Коларевић

 

 

24297309_1a221000114696890_3582818160718961548_o

Фотографија Чедне Тодоровић (http://cednaphotography.com/about.html)

 

ДАНАС

Благи и Милостиви

Саклони и сачувај

У џепу ми eво

Стотину динара

И пар гвоздењака

Кол’ко да мe

На улици

Псето не понизи

 

У души

Тек пар мисли

Кол’ко молитву

Да надоместе

 

А ти Вeлики

Спрам себе сматрај

 

Моја мера

Ни крајцару

Не претеже

Наставите са читањем

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Простор, време и људи у роману „Сеобе“, Милоша Црњанског

Ово је само један од могућих  приступа обради прве књиге романа „Сеобе“, Милоша Црњанског. Намењен је ученицима трећег разреда средње школе, у чијој школској лектири је заступљено ово дело.

Током три часа предвиђена за обраду романа „Сеобе“ остварићемо следећи план:
1. Анализираћемо елементе структуре романа, доводити их у међусобну везу и изводити закључке и универзалне поруке.
2.Објаснићемо функцију уметничких знакова у роману: простор (оличен у манифестацијама четири праелемената – земље, воде, ваздуха и ватре), време, људи, колективни лик, односи, говор, мотив звезде, бескрајни плави круг.
3.Успоставићемо узрочно-последичне везе између унутрашњег плана романа (стања у коме константно егзистирају јунаци дела) и два преплетена фабуларна тока.
4.Сагледаћемо судбину и објаснити симболику Славонско-подунавског пука у историјско-политичком контексту и покушати да успоставимо паралелу са актуелном стварношћу – однос између прошлости, садашњости и будућности колективног српског бића.

Литература:

Јован Деретић, Историја српске књижевности;

Петар Џаџић, Простори среће у делу Милоша Црњанског;

Петар Пијановић, Књижевност и српски језик III.

Милош Црњански

Упутства и истраживачки задаци за ученике:

Књижевну грађу за роман „Сеобе“ Црњански је црпио из три основна извора: 
-из историје српског народа коју је као историчар познавао и проучавао,
-из Мемоара Симеона Пишчевића
-из сопственог искуства аустроугарског војника који је морао ратовати „по туђој вољи и за туђ рачун“.

Како бисте сви добили прилику да допринесете разумевању и тумачењу прве књиге романа „Сеобе“, предлажем вам да, према својим способностима и афинитетима, изаберете истраживачке задатке помоћу којих ћете се припремати за час:

Прва група
-Обнови своје знање о сеобама српског народа у 18. веку. (На интернету можеш пронаћи мноштво информација о вековним сеобама на које је наш народ био принуђен.)
-Прелистај садржај Мемоара Симеона Пишчевића. (Ко зна, можда пожелиш да прочиташ дело у целини…)
-Обавести се о садржају романа „Дневник о Чарнојевићу“.
-Послушај поему „Стражилово“  у интерпретацији Милоша Црњанског.
-Прочитај, по свом избору, неколико песама из збирке „Лирика Итаке“ и покушај да успоставиш везу између назива и садржаја ове збирке, романа „Сеобе“, „Стражилова“ и „Дневника о Чарнојевићу“.
-У приступу делу имај на уму суматраизам као песнички програм Милоша Црњанског.

-Проучи карту Европе и покушај да обележиш путању којом се кретао Славонско-подунавски пук. Покушај да замислиш живот и искуства војника који су пешице прошли том путањом.


-Предлажем ти да погледаш филм „Сеобе“, Александра Саше Петровића. (Напомињем да филм није и не може бити замена за књижевно дело, али ти може помоћи да се приближиш историјском времену, простору и атмосфери у којој се одвија радња романа.)

Друга група
-Обрати пажњу на изглед простора и материјални свет у роману „Сеобе“, усредсређујући се на четири праелемента (земљу, воду, ваздух и ватру). У којим облицима су ови елементи представљени у делу, тј. како се они манифестују у животном окружењу јунака?
-Упореди симболику коју ти, уобичајено, дајеш поменутим елементима са значењем које мислиш да имају у роману.
-Како су представљени дом и завичај?
-Размисли у каквом су односу пејзаж и човек у „Сеобама“.
-Супротстави свом доживљају простора у роману слику коју у твојим мислима ствара наслов првог и последњег поглавља и лајтмотив дела: „Бескрајни плави круг. У њему звезда.“

Трећа група
-Примећујеш да писац готово сва догађања, стања, размишљања, саопштава у форми доживљеног говора. Из чије перспективе нам је на тај начин предочена радња романа?
-У роману готово да нема дијалога. Какво значење теби представља тај „недостатак“?
-Какав однос према прошлости, садашњости и будућности имају јунаци романа?
-Изабери лик (Вук Исакович, Аранђел Исакович, госпожа Дафина) и припреми се да у његово име говориш у првом лицу одговарајући на питања: Ко сам ја? Шта желим, а шта ми се догађа? Да ли сам испуњен и срећан? Зашто је то тако?
-Пронађи шта је заједничко, а шта различито у поменутим ликовима.

Четврта група
Примећујеш да роман има 10 поглавља и да прво и последње носе исти наслов. Ако замислиш годишњи циклус кроз који у ратовању пролази Славонско-подунавски пук, видећеш да се годишњи период почетка и завршетка радње готово поклапају. Тиме се обликује композиција романа, али и симболизује живот и судбина овог колективног јунака. Размисли о значењу које има то кружно кретање као и о значењу које има сам Славонско-подунавски пук.
Какву историјску поруку нам шаље Црњански овим делом?
Како ту поруку сагледаваш у савременом контексту?

На сајту Књигомногољупци налази се избор фотографија са интернета које немају непосредну везу са овим делом, али ти могу послужити као илустрације неких важних мотива из романа

Простор, време и људи у роману „Сеобе“, Милоша Црњанског

О роману „Сеобе“ можемо говорити у књижевном и историјском контексту, узимајући у обзир све припреме које су ученици обавили прикупљајући информације на које су упућени. Затварајући круг који су Вук Исакович и његов колективни сапатник, Славонско-подунавски пук, начинили од поласка у рат до повратка из њега (Петроварадин – Печуј – Грац – Виртемберг – Енглштат – Мајнц – Штразбург – Петроварадин) и годишњи (временски) циклус од пролећа 1744. до истог периода 1745., уочили смо кружно кретање људи и времена, па ћемо у тај затворени оквир сместити своју причу о делу. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе

Обележја и представници савремене српске поезије

 

У периодизацији књижевности појам савремена књижевност није у свим европским земљама истоветно, јасно  и строго временски одређен, али у већини историја књижевности под овим  појмом подразумева се књижевно стваралаштво од краја Другог светског рата до данас.

Дешава се и да неко дело, настало у давној прошлости, сматрамо савременим, или још боље – свевременим, због свевремености тематике којом се бави, због непролазних питања и проблема са којима се суочавају његови јунаци, због уметничког мајсторства које превазилази књижевна обележја епохе у којој је дело настало…  Поједностављено – док год нека књижевна дела живо учествују у савременом културном животу, док их људи читају и проналазе повезаност са њиховим садржајем, карактерима и судбинама јунака, проблемима, идејама, мотивима… и док та дела утичу на стваралаштво писаца нових генерација или нам помажу да објаснимо неке појаве у књижевности нашег времена, можемо их сматрати савременим. Књижевност је (у дословном значењу) савремена у времену у којем је настала, али је једнако актуелна и у будућим временима у којима још увек траје интересовање и потреба за њом. Ипак, како би се избегле нејасноће у разумевању, потребно је поставити неку временску границу.

 У српској књижевности, под појмом савремена књижевност подразумевају се књижевна дела која су настајала од краја Другог светског рата до наших дана.  Ипак, при вредновању књижевног стваралаштва, успоставља се разлика између дела насталих током првих послератних година и књижевности која се развијала од педесетих година двадесетог века наовамо. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за IV разред средње школе, Стилске формације у књижевности

Тест о реализму за ученике другог разреда

Кликните на слику

1

Оставите коментар

21. маја 2017. · 13:30

Преведи ми Његоша!

О „Горском вијенцу“ написано је безброј есеја, студија, тумачења, но опет, ретко се може пронаћи средњошколац који ће рећи да је, уз сву доступност литературе, ово Његошево дело потпуно разумео. Да не говоримо о томе колико њих је радо читало и сам еп, а камоли да томе придодаје и литературу… Као непосредан повод да се прихватим овог прилично незахвалног посла послужило ми је питање ученице, које сам чула у пролазу, (упућено с резигнацијом групи вршњака са којима је стајала држећи у руци „Горски вијенац“): „Људи, може ли неко да ми преведе овог Његоша? Џабе сам читала кад ништа не разумем!“  Познајем дете, знам да је одговорна и марљива и не сумњам да је уложила напор да дело прочита и припреми се за час. За разлику од многих који не читају ни лакша штива, она заиста заслужује да добије одговор на постављено питање.

Ма колико некоме ово изгледало банално, одлучила сам да за њу и неку другу децу којој је потребна оваква помоћ „преведем“ одломке из „Горског вијенца“, односно да их (без икаквих уметничких претензија и жеље да некаквим „препевом“ скрнавим Његошево дело) објасним језиком  који они разумеју.

Кликом на линк  отвориће се текст који сам објавила на сајту Виблионица

Објашњење одломака из „Горског вијенца“

 

2 коментара

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за II разред средње школе

Приповетка „Ветар“, Лазе Лазаревића

Мала помоћ ученицима другог разреда за разумевање и тумачење приповетке

Основна тема приповетке „Ветар“ Лазе Лазаревића је скривана, неостварена, и потиснута љубав јунака Јанка. Радња приповетке саопштена је из двоструке перспективе: Нарација тече из перспективе јунака, а писац има улогу сведока и преносиоца Јанкове исповести. (Приповедање почиње речима: „Био је ред на њега, на Јанка. Он је овако причао…“)

Фабула:

У уводном делу приповетке јунак Јанко, у улози наратора, представља нам своју малу породицу. Сазнајемо да он  живи са мајком и неожењен је упркос озбиљним годинама и лепој служби у министарству. Мајка му је патријархална, побожна и упркос демонстрираној благости и душебрижју, врло доминантна жена, која контролише понашање свог сина. У разговору са сином често га прекорева што се не жени, али га исто толико често прекорева и што мало времена проводи са њом. Према њему се опходи са нежношћу примереном детету и показује носталгију према времену када је био дете.

Јанко  води монотон живот одлазећи на посао, дружећи се са доктором Јоцом, и проводећи вечери у разговору или (чешће) у ћутању с мајком.  Динамику у приповедање уноси сусрет са (Јанку однекуд познатим) лицем слепог човека у Јоциној болници. У разјашњењу порекла необичног човека Јанку помаже сан и разговор са мајком који следи иза тога (реч је о некадашњем породичном пријатељуЂорђу који је породици помагао у невољи након смрти Јанковог оца). У сну, младић се гуши у води црној као мастило. Хтео је о нечему да разговара са мајком, али га је било стид. То „нешто“ га притиска и спутава, тим више што  у сусрету са слепим човеком предосећа нешто  судбинско.

Заплет почиње када се Јанко сретне са Ђорђевом кћерком и неочекивано доживи манифестације љубави на први поглед (некакав ветар из њених дубоких црних очију испуни сву просторију и његову утробу). У Јанкову подсвесну жељу да освоји девојку уплиће се други подсвесни ток који га онемогућава да ту жељу оствари. Подсвест опет проговара кроз сан: Јанко сања Јоцу у загрљају са девојком, и свом пријатељу даје улогу моралне препреке у остварењу те љубави. Опорављајући се од сна присећа се својих бивших љубави. Сазнајемо да је све те девојке много волео, али не и зашто се ниједном није оженио.  Сазнајемо и да емоције које га тренутно испуњавају превазилазе сва пређашња искуства. Зашто онда нема одлучности у настојању да ту љубав оствари и сачува?

Развој радње, а самим тим и доношење одлуке главног јунака, Лазаревић непрекидно одлаже и тиме појачава унутрашњу психолошку напетост, скраћујући рок у којем јунак може да делује како би остварио своју скривену жељу.

Ишчекујући позитиван сигнал од своје мајке (која декларативно заговара сасвим супротне ставове од оних које испољава поступцима) одважиће се на делање тек када буде касно. Када се врата за гостима (старим Ђорђем и његовом кћерком) затворе Јанко у паници признаје мајци да воли девојку очекујући њен подстрек и благослов. Уместо ње, рефлексно одговара њена подсвест. Пре него што ће ишта изговорити она ће покретом руке зауставити сина у намери да потрчи за девојком. Све што ће потом рећи у виду недефинисане мешавине наговарања да крене, извињавања што девојци „баца грану на пут“и прекора генералозованог на „данашњу младеж“, неће имати такву снагу и ефекат као тај гест.

Колебање између две узајамно искључиве тежње представља доминантну црту и мајке и сина, а узрок томе у оба случаја је емотивне природе. У мајци се сукобе страх да ће остати сама, да ће бити истиснута из живота свог јединца који представља једину сврху и циљ у њеном животу, и грижа савести што га осујећује у остварењу личне среће. У сину се, потреби и жељи да се лично оствари и живот испуни љубављу, супротставља осећање дужности, страх да ће повредити мајку и недостатак храбрости да преокрене устаљени модел понашања. Мајка му инсинуира милосрђе као разлог што је пожелео да се ожени Ђорђевом кћерком (да би се реванширао за доброчинство у детињству) уместо да у његовом понашању препозна заљубљеност. На тај начин она подсвесно умирује себе и ослобађа се осећања кривице што условљава и усмерава судбину свог сина.

Интересантно је да Јанко препознаје извесну сличност између Ђорђа и своје мајке, што указује на поистовећивање судбине девојке са његовом судбином. (Обоје осећају везаност за родитеље, а осећање  дужности и љубави онемогућује их да располажу  сопственим животом). Разрешавајући проблем он прибегава раније већ опробаном моделу: одриче се сопствене среће зарад мајчиног мира, правећи замену теза, како би губитак или самоускраћивање лакше поднео. Уместо да криви себе или мајку за своју неуспешност, неиспуњеност и самоћу, он прибегава „вишим разлозима“ на које не може имати утицаја: Њему се „учини“ да на крају улице види Јоцу који чека девојку.

Најчешћи мотиви у овој приповеци су поглед, сан, ћутање, ветар и плач.

-Погледом се разоткривају скривене мисли и прећутана осећања,  упућују поруке, отвара душа. Погледом се заповеда, извињава, прекорева. Поглед има већу снагу од речи и тиме се руководи и Јанко доносећи одлуку да одустане: Мајка га је речима подстицала да пође за девојком  „али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.“

-Сан је говор подсвести.Он нам открива оно што желимо да сакријемо од себе, оно што прижељкујемом а не смемо да кажемо, он је слика наше савести, израз потиснутог незадовољства или страхова.

-Ћутањем се стварају драмске паузе и разоткрива постојање унутрашњег, скривеног мисаоног тока који је у супротности са изговореним речимаили предочава јаз међу људима. У ћутању се скривају жеље и страхови, потискују увреде и прекори; ћутањем јунаци штите и себе и друге. Ћутање указује  на ишчекивање, али и на страх од могућих дешавања.

-Плачем се исказује доброта и самилост, али можда и дубоко скривена туга и меланхолија, жал за сопственим животом.

-Ветар је метафора немира, наговештај промене, узбурканост осећања, манифестација предосећања, метафора животне стихије која иненада доноси и односи појаве људе и ствари.

Приповетка „Ветар“ је психолошка приповетка у којој фабула нема тако важну улогу, па зато и није развијена у мноштво догађаја и поступака. Лазаревића занимају унутрашња стања јунака, подсвесни мехнизми и путеви којима подсвест излази на површину манифестујући  се кроз неконтролисане гестове, погледе, речи или снове. Све што се јунацима дешава у тесној је вези са стањима у њиховој души, скривеним или потиснутим осећањима и неизреченим мислима.

Прочитавши приповетку размишљајте и спремите се за разговор на часу:

Размислите  о различитим аспектима родитељске љубави и покровитељства, о улози родитеља у вашем сазревању и одрастању и објасните своје ставове на примерима из стварности поредећи их са примерима из приповетке.

Размислите о сопственом односу према онима које волите. Да ли више очекујете или пружате?

Понекад се љубав изједначава са посесивношћу и тако ограничава, спутава и осујећује онога кога волимо. Имамо ли право да оног кога волимо желимо само за себе?

Шта се догађа када се родитељска љубав претвори у покровитељство, бригу или посесивност?

Б. Конџуловић

12 коментара

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за II разред средње школе