Архиве ознака: Branijeta Kondžulović

„Проклетa aвлијa“

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС    

О причи и причању  у „Проклетој aвлији“ Иве Андрића

Час припремила и реализовала Бранијета Конџуловић

Подаци о часу:

Час је намењен извођењу у средњим стручним школама ( у којима  је ниво предзнања  и степен заинтересованости за литературу релативно низак ), као вид интелектуалне провокације ученика и подстицаја да прихвате улогу активнoг читаоца, уместо да пасивно извршавају своје ђачке обавезе.    (Наставна тема заступљена је у редовном школском програму за четврти разред.)

У реализацији наставне јединице коришћена је пауер поинт (Power Point) презентација у коју су уграђени аудио и видео материјали. У припреми наставних материјала учествовали су и ученици (у ППТ уграђени су ликовни радови ученика из претходних генерација). Ученицима са изразитим смислом за сликање и цртање, који су мање склони вербалном изражавању,  дата је могућност да током часа, инспирисани интерпретацијама својих другова, цртају крокије књижевних јунака.  Мотивација ученика за рад  постигнута је и специфичним драмским задатком  (ученици су осмислили и гласовно интерпретирали кратке драмске скице на почетку првог и на крају другог часа).

Обрада наставне јединице траје два школска часа.

ПРИКАЗ ЧАСА 

(документ се отвара кликом на линк)

Презентација:

2014-12-26_214513

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Иновације, Наставни материјали за IV разред средње школе

Један приступ песмама из збирке „Кора“, Васка Попе

2012-09-22_235006Као да слажеш слагалицу…

 

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за IV разред средње школе

Романса месечарка

Одгонетање значења Лоркине „зелене“ песме

 

mesecina2

Фотографија позајмљена  http://stanislavpetera.net/fashion/moonlight/

Федерико Гарсија Лорка  спада међу најзначајније модернисте 20. века, а неоспорно је један од највећих шпанских песника. Родио се и свој век завршио у подручју Гранаде (5. јун 1898. – 19. август 1936.), једног од најлепших градова Андалузије.

Његова даровитост била је вишеструка и у свом релативно кратком животу огледао се као песник, драмски писац, режисер, сценограф, глумац,музичар и сликар. Био је заљубљеник и проучавалац фламенка и шпанске романсе, па се у његовој поезији осећа и снажан призвук изворне шпанске песме.

У многоме се разликовао и одступао од грађанских стереотипа, што у конзервативној Шпанији није било нимало пожељно. У једном тренутку морао је да напусти своју Андалузију и Шпанију и потражи уточиште у Америци. Повратак у родну земљу био је по њега фаталан. Франковим фашистима се није било тешко замерити, па се тако и Лорка нашао на листи несталих.  Одвели су га и убили 1936. године и никада није са сигурношћу утврђено где је сахрањен. Постоје тврдње да је у једној својој романси (Романса осуђеног) песник  предосетио и описао своју смрт.

 Лоркини песнички почеци везују се за 1921. годину, мада је песме писао већ као дечак. Његова прва збирка носи назив Књига песама,  а затим следе збирке Цигански романсеро, Песник у Њујорку  и драме Крвава свадба, Дом Бернарде Албе, Јерма…

У антологијске песме спадају  Неверна жена, Романса месечарка, Романса шпанске жандармерије, Романса осуђеног, Опроштај, Песма коњаника, Плач за Санчезом

 Лорка је стварао у духу европске авангарде, али то није значило потпуни прекид са традицијом, што је авангарда подразумевала. Штавише, надахњивала га је мелодија изворне шпанске песме у којој је налазио неисцрпне тематске изворе.  Неки сматрају да је стварао у духу надреализма, други да је био надахнут експресионизмом , али он је заправо био аутентични модерниста који је своју иновативност прожимао традиционалном мелодијом  –  страшћу, темпераментом, емоционалним набојем  фламенка и елегичношћу и трагиком  шпанске романсе. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе

НАСТАВНИ ПРОЈЕКАТ – МОЈА ПРВА КЊИГА

Почетком децембра 2013. године, у оквиру наставне теме Романтизам у књижевности, ученици другог разреда Техничке школе за дизајн коже у Београду добили су задатак да напишу и ликовно уреде своју прву књигу. У основи, задатак је био исти за све:  да  изаберу једног песника из епохе романтизма, прочитају десетак његових песама и  напишу кратак приказ  песама које су на њих оставиле најлепши утисак.

Циљ овог  малог наставног пројекта био је вишеструк.

Уређујући своју прву публикацију, ученици су се нашли у донекле новој и неочекиваној ситуацији. Морали су  интегрисати  и применити  више различитих  знања и вештина  које су стекли током прве две године школовања. Примарни задатак овог наставног  пројекта био је  примена  знања о одликама романтичарске поезије. У кратком тексту о песмама које су уврстили у своју малу антологију, требало је да ученици, осим својих импресија,  покажу  и које особине романтичарске поезије су препознали. С обзиром на то да су аутори ових радова ученици средње стручне школе, очекивања наставника српског језика и књижевности нису била усмерена на стварање радова високе литерарне вредности. У првом плану било је учење вештине лепог и јасног изражавања својих импресија о књижевном делу, усавршавање писмености, развијање информатичке писмености и демонстрирање умећа из подручја дизајна.

На тај начин  ученици су освајали виши ниво учења – примену стеченог знања.

Међу објављеним радовима има и оних који су се, више него што је очекивано, ослањали на изворе са интернета, али нису изузети, како се ученици не би демотивисали, а њихов труд обезвредио.

Аутор наставног пројекта

БранијетаКонџуловић

МОЈА ПРВА КЊИГА

2014-01-31_145337

Оставите коментар

Објављено под Учење и пројекти

Језичко-стилска анализа песме „Вече на шкољу“

Укратко о стваралаштву Алексе Шантића:

 

Алекса Шантић припада мостарском кругу парнасо-симболиста, али се веома  разликује од западно и модерно оријентисаног Дучића. Он је у основи традиционалиста и у његовом песништву осећа се снажан утицај изворног народног песништва његовог краја.

Школовао се у Трсту и Љубљани (завршио је трговачку школу), а већи део живота провео је у Мостару.

Ценио је поезију Војислава Илића, Ј. Ј. Змаја, Хајнеа и Шилера и њихов утицај је оставио траг у његовој поезији. Преводио је на српски језик поезију немачких аутора.

Доминантне теме у Шантићевом стваралачком опусу су  родољубље, социјалне теме изражене хришћанским симболима,  и љубав.

Чест лирски облик је сонет.

Поезија Алексе Шантића креће се у целини између два традиционална опредељења: лична и колективна осећања (љубав и родољубље, идеална драга и напаћени народ).

Шантићева љубавна лирика настајала је под снажним утицајем севдалинке (муслиманске народне љубавне песме). У њој је дочаран оријентални амбијент  башта, шадрвана, бехара, шарених лептира, девојака у шалварама са ибриком у руци и ђерданима око врата, бујне младости и лепоте, а скромних, стидљивих и чедних  (Емина, На извору).  Песме су мелодичне, прожете звуком севдалинке и није чудо што су инспирисале музичаре да за неке од њих компонују мелодију.

Поезија Алексе Шантића прожета је сетом која често прелази у тугу, о којој год теми да говори. У чежњивој љубавној поезији чест је мотив неостварене љубави, промашености, усамљености  и уклетости песникове душе  („Једна суза“).  У тим мотивима јасно су препознатљиве одлике модерне поезије.  У интимној, исповедној лирици туга, носталгија и самоћа су такође доминантне („Претпразничко вече“). У социјалној и патриотској поезији свеприсутан је мотив патње, жртве и страдања, горког поноса, саосећања и сапатништва са својим народом.(„Моја отаџбина „, „О класје моје“, „Остајте овдје“, „Хљеб“, „Ми знамо судбу“, „Моји очеви“, „Ковач“, „Пјесма подземна“). Наставите са читањем

2 коментара

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе

Mапа подела у књижевности

На сајту Књигомногољупци налази се слична мапа подела у књижевности. (Поделе су вршене на основу различитих критеријума и обједињене, колико је то било могуће, у једној прегледној табели.) Намењена је средњошколцима првацима, али и другим ђацима.

Podela književnosti_ ispravka

5 коментара

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе, Стилске формације у књижевности, Чланци

„Сеобе“, Милоша Црњанског

О роману „Сеобе“ можете прочитати текст у Wikispaces. На истој страници су бројни прилози који вам могу олакшати проучавање овог изузетног дела.

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе

Приповетка „Ветар“, Лазе Лазаревића

Мала помоћ ученицима другог разреда за разумевање и тумачење приповетке

Основна тема приповетке „Ветар“ Лазе Лазаревића је скривана, неостварена, и потиснута љубав јунака Јанка. Радња приповетке саопштена је из двоструке перспективе: Нарација тече из перспективе јунака, а писац има улогу сведока и преносиоца Јанкове исповести. (Приповедање почиње речима: „Био је ред на њега, на Јанка. Он је овако причао…“)

Фабула:

У уводном делу приповетке јунак Јанко, у улози наратора, представља нам своју малу породицу. Сазнајемо да он  живи са мајком и неожењен је упркос озбиљним годинама и лепој служби у министарству. Мајка му је патријархална, побожна и упркос демонстрираној благости и душебрижју, врло доминантна жена, која контролише понашање свог сина. У разговору са сином често га прекорева што се не жени, али га исто толико често прекорева и што мало времена проводи са њом. Према њему се опходи са нежношћу примереном детету и показује носталгију према времену када је био дете.

Јанко  води монотон живот одлазећи на посао, дружећи се са доктором Јоцом, и проводећи вечери у разговору или (чешће) у ћутању с мајком.  Динамику у приповедање уноси сусрет са (Јанку однекуд познатим) лицем слепог човека у Јоциној болници. У разјашњењу порекла необичног човека Јанку помаже сан и разговор са мајком који следи иза тога (реч је о некадашњем породичном пријатељуЂорђу који је породици помагао у невољи након смрти Јанковог оца). У сну, младић се гуши у води црној као мастило. Хтео је о нечему да разговара са мајком, али га је било стид. То „нешто“ га притиска и спутава, тим више што  у сусрету са слепим човеком предосећа нешто  судбинско.

Заплет почиње када се Јанко сретне са Ђорђевом кћерком и неочекивано доживи манифестације љубави на први поглед (некакав ветар из њених дубоких црних очију испуни сву просторију и његову утробу). У Јанкову подсвесну жељу да освоји девојку уплиће се други подсвесни ток који га онемогућава да ту жељу оствари. Подсвест опет проговара кроз сан: Јанко сања Јоцу у загрљају са девојком, и свом пријатељу даје улогу моралне препреке у остварењу те љубави. Опорављајући се од сна присећа се својих бивших љубави. Сазнајемо да је све те девојке много волео, али не и зашто се ниједном није оженио.  Сазнајемо и да емоције које га тренутно испуњавају превазилазе сва пређашња искуства. Зашто онда нема одлучности у настојању да ту љубав оствари и сачува?

Развој радње, а самим тим и доношење одлуке главног јунака, Лазаревић непрекидно одлаже и тиме појачава унутрашњу психолошку напетост, скраћујући рок у којем јунак може да делује како би остварио своју скривену жељу.

Ишчекујући позитиван сигнал од своје мајке (која декларативно заговара сасвим супротне ставове од оних које испољава поступцима) одважиће се на делање тек када буде касно. Када се врата за гостима (старим Ђорђем и његовом кћерком) затворе Јанко у паници признаје мајци да воли девојку очекујући њен подстрек и благослов. Уместо ње, рефлексно одговара њена подсвест. Пре него што ће ишта изговорити она ће покретом руке зауставити сина у намери да потрчи за девојком. Све што ће потом рећи у виду недефинисане мешавине наговарања да крене, извињавања што девојци „баца грану на пут“и прекора генералозованог на „данашњу младеж“, неће имати такву снагу и ефекат као тај гест.

Колебање између две узајамно искључиве тежње представља доминантну црту и мајке и сина, а узрок томе у оба случаја је емотивне природе. У мајци се сукобе страх да ће остати сама, да ће бити истиснута из живота свог јединца који представља једину сврху и циљ у њеном животу, и грижа савести што га осујећује у остварењу личне среће. У сину се, потреби и жељи да се лично оствари и живот испуни љубављу, супротставља осећање дужности, страх да ће повредити мајку и недостатак храбрости да преокрене устаљени модел понашања. Мајка му инсинуира милосрђе као разлог што је пожелео да се ожени Ђорђевом кћерком (да би се реванширао за доброчинство у детињству) уместо да у његовом понашању препозна заљубљеност. На тај начин она подсвесно умирује себе и ослобађа се осећања кривице што условљава и усмерава судбину свог сина.

Интересантно је да Јанко препознаје извесну сличност између Ђорђа и своје мајке, што указује на поистовећивање судбине девојке са његовом судбином. (Обоје осећају везаност за родитеље, а осећање  дужности и љубави онемогућује их да располажу  сопственим животом). Разрешавајући проблем он прибегава раније већ опробаном моделу: одриче се сопствене среће зарад мајчиног мира, правећи замену теза, како би губитак или самоускраћивање лакше поднео. Уместо да криви себе или мајку за своју неуспешност, неиспуњеност и самоћу, он прибегава „вишим разлозима“ на које не може имати утицаја: Њему се „учини“ да на крају улице види Јоцу који чека девојку.

Најчешћи мотиви у овој приповеци су поглед, сан, ћутање, ветар и плач.

-Погледом се разоткривају скривене мисли и прећутана осећања,  упућују поруке, отвара душа. Погледом се заповеда, извињава, прекорева. Поглед има већу снагу од речи и тиме се руководи и Јанко доносећи одлуку да одустане: Мајка га је речима подстицала да пође за девојком  „али у њеним очима стајала је друкчија пресуда.“

-Сан је говор подсвести.Он нам открива оно што желимо да сакријемо од себе, оно што прижељкујемом а не смемо да кажемо, он је слика наше савести, израз потиснутог незадовољства или страхова.

-Ћутањем се стварају драмске паузе и разоткрива постојање унутрашњег, скривеног мисаоног тока који је у супротности са изговореним речимаили предочава јаз међу људима. У ћутању се скривају жеље и страхови, потискују увреде и прекори; ћутањем јунаци штите и себе и друге. Ћутање указује  на ишчекивање, али и на страх од могућих дешавања.

-Плачем се исказује доброта и самилост, али можда и дубоко скривена туга и меланхолија, жал за сопственим животом.

-Ветар је метафора немира, наговештај промене, узбурканост осећања, манифестација предосећања, метафора животне стихије која иненада доноси и односи појаве људе и ствари.

Приповетка „Ветар“ је психолошка приповетка у којој фабула нема тако важну улогу, па зато и није развијена у мноштво догађаја и поступака. Лазаревића занимају унутрашња стања јунака, подсвесни мехнизми и путеви којима подсвест излази на површину манифестујући  се кроз неконтролисане гестове, погледе, речи или снове. Све што се јунацима дешава у тесној је вези са стањима у њиховој души, скривеним или потиснутим осећањима и неизреченим мислима.

Прочитавши приповетку размишљајте и спремите се за разговор на часу:

Размислите  о различитим аспектима родитељске љубави и покровитељства, о улози родитеља у вашем сазревању и одрастању и објасните своје ставове на примерима из стварности поредећи их са примерима из приповетке.

Размислите о сопственом односу према онима које волите. Да ли више очекујете или пружате?

Понекад се љубав изједначава са посесивношћу и тако ограничава, спутава и осујећује онога кога волимо. Имамо ли право да оног кога волимо желимо само за себе?

Шта се догађа када се родитељска љубав претвори у покровитељство, бригу или посесивност?

Б. Конџуловић

12 коментара

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за II разред средње школе