Simon de Bovoar, Drugi pol

Na današnji dan, 9. januara 1908. rođena je Simon de Bovoar,  francuska književnica, politička aktivistkinja, feministkinja i filozofkinja čija dela su zasnovana na filozofiji egzistencijalizma. Bila je žena snažnog i prodornog intelekta, a njeno sveukupno delo simbol je emancipacije i afirmacije žene kao ravnopravnog bića u dominantno muškom svetu.  Pisala je romane, drame, memoare, eseje. Poznata je po romanima „Svi su lјudi smrtni“,„Gošća“,„Mandarini“… ali i po eseju „Drugi pol“ kojim osvešćuje važnost i ugroženost žene i utemeljuje osnove feminizma.   

 

Iz knjige Simone de Beauvoir Drugi spol
 Prevod sa francuskog Mirna Šimat
Izdavač Naklada Ljevak, Zagreb, 2016.

Postoji jedan dobar princip koji je stvorio red,
svjetlost i muškarca,
i jedan loš princip koji je stvorio kaos, mrak i ženu.

Pitagora

U sve što su muškarci napisali o ženama
treba posumnjati,
jer su oni istodobno i sudac i stranka.

Poulain de la Barre

Simone de Beauvoir Drugi spol

Uvod
(odlomak)

Dugo sam oklijevala pisati knjigu o ženi. Tema razdražuje, pogotovo žene, a i nije nova. Već se mnogo pisalo o raspravi o feminizmu, danas je gotovo pa zaključena. Nemojmo više o tome… Ipak, o tome se još govori. I ne čini se baš kao da su opsežne gluposti izgovorene tijekom posljednjeg stoljeća rasvijetlile problem. Uostalom, postoji li tu problem? I kakav je on? Postoje li uopće žene? Dakako, teorija o vječnom ženskom još ima pobornika; oni šapću: »Čak i u Rusiji, one su i dalje žene«; no drugi dobro obaviješteni ljudi – a katkad su to ti isti, uzdišu: »Žena se gubi, žena je izgubljena.« Više ne znamo zasigurno postoje li još žene, hoće li ih svagda biti, treba li to željeti ili ne, koje mjesto zauzimaju na ovome svijetu, koje bi mjesto trebale zauzimati? »Gdje su žene?«, pitao se nedavno jedan neredoviti časopis.1 [1 Danas više ne postoji, zvao se Franchise.] No prije svega: što je to žena? Netko je jednom rekao: »Tota mulier in utero: to je maternica.« Govoreći pak o nekim ženama, znalci izjavljuju: »To nisu žene«, iako imaju maternicu kao i ostale. Svi se slažu da ljudska vrsta podrazumijeva i ženski spol. On danas, kao i nekoć, čini otprilike polovicu čovječanstva; a opet nam se govori da je »ženskost u opasnosti«. Bodre nas: »Budite žene, ostanite žene, postanite žene.« Svako ljudsko biće ženskog spola nije dakle nužno žena; u tu svrhu potrebno je biti dijelom tajanstvene i ugrožene stvarnosti – ženskosti. Izlučuju li jajnici ženskost? Je li ona utisnuta na Platonovu nebu ideja? Je li dovoljna šuštava suknja da siđe na Zemlju? Iako se neke žene silno trude utjeloviti je, model ženskosti nitko nikada nije patentirao. Rado ga opisujemo nejasnim i svjetlucavim pojmovima koji kao da su posuđeni iz rječnika proročica. U doba svetoga Tome bit ženskosti činila se jednako pouzdano određena kao uspavljujuće svojstvo maka. No konceptualizam je izgubio na snazi. Prirodne i društvene znanosti više ne vjeruju u postojanje nepromjenjivih entiteta koji bi definirali određene karaktere kao što su karakter žene, Židova ili crnca. One karakter smatraju sekundarnom reakcijom na neku situaciju. Ako danas više nema ženskosti, znači da je nikada nije ni bilo. Znači li to da riječ »žena« nema nikakva sadržaja? Наставите са читањем

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Доментијан, Реч о светлости

Свим православним хришћанима који Божић прослављају по јулијанском календару упућујем најлепше жеље!

Реч о светлости је песма коју је средином 13. века написао монах Доментијан, један од последњих ученика Светог Саве и настављач светосавског просветитељства. Овај хиландарски монах дао је неизмеран допринос вредности и лепоти српске средњовековне књижевности. 

 

Похитајте, браћо,

и с љубављу сачувајте заповести моје

да рајских радости истинити наследници будемо

и достојни славе небесне светлости

коју нам доликује у Господа молити.

Не оне светлости што на истоку исходи и на западу заходи,

што с временом окончава и што се наиласком ноћи одељује,

коју заједно са животињама видимо

Но молимо светлости

коју видети можемо с анђелима,

којој ни почетак не почиње

ни крај не ишчезава.

 Бадњак

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за I разред средње школе

Halil Džubran, O samospoznaji

Šestog januara 1883. rođen je libanski pesnik i mislilac Halil Džubran.

Iz knjige Prorok, Halila Džubrana
U prevodu Marka Grčića
Grafički zavod Hrvatske, 1985.

 

О samospoznaji

Vaša srca znaju u tišini
tajne dana i noći.
Ali, vaše uši žeđaju za glasom
o znanju vašega srca.
Željeli biste saznati u riječima
ono što ste oduvijek znali u misli.
Željeli biste prstima opipati golo tijelo svojih snova.
I dobro je što je tako.
Skriveno vrelo vaše duše svakako mora izbiti i poteći, mrmoreći, k moru;
A blago vaših bezdanih dubina otkrilo bi se vašim očima.
Ali, neka ne bude tezulje da izmjeri
vaše neznano blago;
I ne tražite dubine svojega znanja
sa štapom ili dubinomjerom.
Jer, jastvo je bezdano
i neizmjerno more.
Ne recite: »Našao sam istinu«, nego radije: »Našao sam jednu istinu.«
Ne recite: »Našao sam put duše.«
Recite radije: »Sreo sam dušu gdje ide svojim putem.«
Jer, duša kroči svim putovima.
Duša ne ide po koncu
niti raste poput trske.
Duša se otvara kao lotos
sa bezbroj latica.

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Vasko Popa, Odlazak

Petog januara 1991. Vasko Popa, neponovljivi zagonetar srpske poezije i stvaralac čije pesme, kao težački hleb, imaju po devet kora, odlučio je da načini „Rez“ i iz ove naše „Kuće nasred druma“ gde se „Vučja so“ privija na „Živo meso“, otišao na neko „Sporedno nebo“ u neko „Nepočin polje“, negde gde je „Uspravna zemlja“…

 

Odlazak

Nisam više tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu više nisam

Neka uđu
Neka pregledaju neka pretraže

Vodenica u senci rebara
Zrelu prazninu melje
Opušci jevtinih snova
U pepeljari se dime
Nisam više tu

Privezan čamac njiše se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih reči
U oblačnom grlu visi
Nisam više tu

S mesta se nisam pomerio
Ali sam već daleko
Teško da će me stići

 

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за IV разред средње школе

Умберто Еко о изграђивању читаоца

На данашњи дан, 5. јануара 1932. рођен је великан италијанске књижевност, Умберто Еко.

У знак сећања на њега – једна од постила уз роман „Име руже“.

Изграђивање читаоца

Ритам, дах, покајање… За кога, за мене? Не, наравно, за читаоца. Пише се мислећи на читаоца. Као што сликар слика мислећи на оног ко ће слику посматрати. Превуче једном четкицом, па се удаљи на два или три корака и проучава дејство: наиме, гледа слику онако како би требало да је гледа, у прикладној светлости, посматрач који ће јој се дивити кад буде висила на зиду. Када се дело заврши, успостави се дијалог између текста и његових читалаца (аутор је искључен). Док се дело ствара, дијалог је двострук. Постоји дијалог између тог текста и свих других, раније написаних текстова (стварају се само књиге о другим књигама и око других књига), а постоји и дијалог између аутора и његовог узорног читаоца. Моја теоријска разматрања о овоме налазе се у другим делима, као пгго је Lector in fabula, или, раније, Отворено дело, и нисам ја ово измислио.

Може се догодити да аутор пише мислећи на извесну емпиријску публику, као што су и чинили утемељитељи модерног романа, Ричардсон, или Филдинг, или Дефо, који су писали за трговце и њихове жене, но за публику пише и Џојс, који помишља на неког идеалног читаоца, који болује од неке идеалне несанице. И у једном и у другом случају, било да се верује у обраћање публици која стоји тамо испред врата, с парама у руци, било да се пише имајући на уму неког будућег читаоца, писати значи изграђивати, служећи се текстом, властитог узорног читаоца. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Томас Стернс Елиот, Марина

4. јануара 1965. године умро је Томас Стернс Елиот, по рођењу амерички, по свом избору енглески, а по значају и утицају на књижевност у целини, светски песник.

Из Антилогије модерне америчке поезије

Просвета, Београд, 1972.
Изабрао и приредио Иван В. Лалић
Превод Бранка Лалић и Иван Б. Лалић

Елиот је рођен у Сен Луису. Студирао је на Харварду, Сорбони и у Оксфорду. У Енглеској је остао до конца живота, делујући као песник, критичар, издавач, и више година уредник врло утицајног књижевног часописа Criterion. Од појаве поеме Пуста земља и неких критичарских текстова, Елиот је деценијама вршио снажан утицај на америчку и енглеску поезију; критичар и песник сједињују се у његовој личности у нераздељив амалгам. Поред тога, Елиот је писао и драме у стиху, оживљавајући ову форму на занимљив и поетски уверљив начин. Међу признањима које је добио као једна од највећих песничких фигура модерног доба, истиче се Нобелова награда, која му је додељена 1948. године.

Међу његове најпознатије књиге спадају:

Prufrock and Other Observations (1917); Poems (1920); The Waste Land (1922); The Holllow Men (1925); Ash-Wednes-day (1930); Collected Poems 1909—1935 (1936); Four Quartets (1943).

Бурное море ночью – Айвазовский. https://yandex.com/collections/card/5a9830440c1ed284e1072648/

Марина

 Quis his locus, quae regio, quae mundi plaga?

Каква то мора какве обале какве суре стене и
каква острва
Каква то вода пљуска прамац
И мирис боровине и песма шумског дрозда у магли
Какве се то слике враћају
О кћери моја.

Они који оштре зуб пса што значи
Смрт
Они који блистају славом колибрија што значи
Смрт
Они који пате од заноса звери што значи
Смрт

Постали су бестелесни, ветром неким покорени,
Дах боровине и магла шумске песме
Милошћу овом растворени у простору

Какво је то лице, мање јасно и јасније,
Куцај била у руци, мање снажан и снажнији —
Подарен или посуђен? Од звезда даље и од ока ближе
Шапати и смејуцкања у лишћу и забрзале стопе
Испод сна, где све се састају воде.
Косник напукао од леда и боја напукла од јаре.
Ја сам то створио, ја сам заборавио
И сећам се.

Слаба снаст а једра трула
Између једног јуна и другог септембра.
Створио то не знајући, полусвесно, незнано, своје.
Кобиличин вој попушта, даске треба шуперити.
Тај облик, то лице, тај живот
Живљен да се живи у једном свету времена
ван мене; пусти
Да одрекнем се свог живота за тај живот,
Говора свог за то неизречено,
Пробуђено, отворене усне, наду, нове бродове.
Каква то мора какве обале каква гранитна острва
према мојим ребрима дрвеним
И шумски дрозд што зове кроз маглу
Кћери моја.

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Јакоб Грим, Тупан и пчелиња матица

На данашњи дан 4. јануара 1785. рођен је Јакоб Грим, немачки писац и сакупљач народних умотворина. 

ТУПАН И ПЧЕЛИЊА МАТИЦА

Honey Bеe Watercolor Painting by Juan Bosco, borrowed from: https://fineartamerica.com/featured/honey-bee-watercolor-painting-juan-bosco.html

 

Пођоше једном давно два царева сина у свет да окушају срећу. И путујући тако одадоше се бурном и распусном животу, те се већ дуго не враћаше кући. Код куће беше остао најмлађи међу браћом, кога сматраху приглупим, тако да су га сви звали Тупан. Видевши да се браћа не враћају, пође и он у свет за њима да их тражи. А кад их најзад нађе, они му се грубо наругаше, чудећи се што је он, толико слабоуман, умислио да се може сналазити у свету, кад то ни њима двојици, толико паметнијим од њега, није пошло за руком.

Но, било како било, сада на пут кренуше сва тројица. Идући тако, дођоше до једног мравињака. Два старија брата намах хтедоше да га раскопају, па да гледају како уплашени мрави миле на све стране и бежећи односе своја јаја. Но, Тупан их заустави говорећи: „Оставите мраве у миру, не дам да им рушите дом!“

Пођоше они даље и стигоше до неког језера. А по језеру свуд уоколо бејаше много дивљих патака. Два старија брата хтедоше истог часа да ухвате неколико и испеку их да утоле глад, али Тупан опет рече: „Оставите недужне птице на миру, не дам вам да их убијате!“ Наставите са читањем

2 коментара

Објављено под Кутак за читање

Николај Велимировић, Молитве на језеру

На данашњи дан 4. јануара 1881. рођен је Николај Велимировић, српски православни теолог, епископ жички и охридски. За собом је оставио бројна књижевна дела духовне садржине, међу којима значајно место заузимају његове беседе и молитве.

Photo by Branijeta

Monastery Žiča, rosette on the front of the church.

Никакво ми зло људи не могу учинити

 Никакво ми зло људи не могу учинити, ако у мени нема рањивог места.

Видех две пећине, од којих једна одаваше ехо, а друга беше нема. И прву посећиваху многа радознала деца и несташно се надвикаваху с пећином. А из друге се посетиоци брзо враћаху, јер им не одговараше ехом.

Ако је душа моја рањива, свако зло светско одјекиваће у њој. И људи ће ми се смејати, и наваљиваће све јаче са својом виком.

А заиста, неће ми нахудити злореци људи, ако је језик мој заборавио изговарати зле речи.

Нити ће ме ожалостити пакост споља, ако нема пакости у срцу мом, да одјекује као козји бубањ.

Нити ће моћи гневом одговорити на гнев, ако је гнездо гнева у мени испражњено, те нема шта да се буди.

Нити ће ме страсти људске заголицати, ако су страсти у мени претворене у пепео.

Нити ће ме ожалостити неверство пријатеља, ако сам ја Тебе изабрао за свога пријатеља.

Нити ће ме замамити преварни духови светске сласти, части и власти, ако је душа моја као пречиста невеста, која само Светог Духа прима.

Никога људи не могу у пакао отиснути, ако се сам не отисне. Нити људи могу некога дићи на раменима својим до престола Божјег, ако се сам не дигне.

Ако душа моја нема отворених прозора, никакво се блато у њу не може убацити.

Нека устане сва природа против мене, ништа ми не може учинити, до једино, што пре постати гробом тела мога.

Сваки светски усев засипа се ђубретом, да што пре никне и боље расте. Ако је душа моја, авај, напустила девичанство своје и примила семе овога света у себе, онда ће морати примити и ђубре, што свет баца на своју њиву.

Али ја Тебе призивам дан и ноћ: настани се у души мојој и затвори све улазе за непријатеље моје. Учини пећину душе моје празном и немом, да нико од света не пожели ући у њу.

Душо моја, пећино вечности, не допусти временом разбојницима да уђу у тебе и наложе свој огањ у теби. Буди нема кад те дозивају. Буди непокретна кад ударају о тебе. И стрпљиво чекај Домаћина свога. Заиста, доћи ће.

Photo by Branijeta

Monastery Žiča, Serbian medieval monastery from the first half of the XIII century. It was built by the first Serbian crowned king of the Nemanjić dynasty, Stefan Nemanjić, with the great support and help of his brother, the first Serbian archbishop – St. Sava. After acquiring the ecclesiastical independence of the Serbian Orthodox Church, in 1219, the seat of the autocomplete Serbian Archbishopric was located in Žiča.

 

1 коментар

Објављено под Кутак за читање

Срећни празници! Srećni praznici! Happy Holidays!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Srećni praznici dragi knjigoljupci! 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Луј Арагон, Потрес

На данашњи дан 1982. умро је Луј Арагон.

Потрес

Шмуг
И ево побегох од туге
Дивна титрава поља тек обојена
врте се
та поља посрћу
У мртвој тачки
Звони глава одјекују чегртаљке

Оде срце у комадиће
предео у парампарчад

Хоп Свет се расу
Ко то тресну Неко други или ја
Нека друга лија Ја се рађам с том самоћом
Лепша имена надевам чудесима дана
Поново измишљам ветар што ћушке дели
Ветар ћушкач ветар бушкач
Свете иди до ђавола лепшег ћу те направити
Седам црних сунаца канџама спопало поље
На врху мојих трепавица подрхтава призма суза
што одсад су Капља Воде

На бандери крај сеоског пута пише
КОПАЧИМА ЗЕМЉЕ ПРОЛАЗ ЗАБРАЊЕН

Августа 1918.
(Весели пламен, 1920)

Превео Милован Данојлић

Secousse
Brouf
Fuite à jamais de l’amertume
Les prés magnifiques volants peints de frais
Tournent
Tournent champs qui chancellent
Le point mort
Ma tête tinte et tant de crécellesMon cœur est en morceaux
Mon cœur est en morceaux le paysage en miettes
Hop l’Univers verse
Qui chavire L’autre ou moi
L’autre émoi La naissance à cette solitude
Je donne un nom meilleur aux merveilles du jour
J’invente à nouveau le vent tape-joue

Le vent tapageur
Le monde à bas je le bâtis plus beau
Sept soleils de couleur griffent la campagne
Au bout de mes cils tremble un prisme de larmes
Désormais Gouttes d’Eau.

On lit au poteau du chemin vicinal.
ROUTE INTERDITE AUX TERRASSIERS.

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за III разред средње школе