Spomen na Milenu Pavlović Barili

Na današnji dan rođena je  Milena Pavlović Barili, umetnica raskošnog talenta, slikarka, kostimografkinja, pesnikinja, strastvena u svemu čime se bavila, uvek za podugačak korak ispred vremena i prostora koji ju je iznedrio, pa zato i neshvaćena i neprihvaćena. Nošena unutrašnjim nemirima, lutala je svetom u potrazi za autentičnim izrazom u umetnosti, za srećom koja je stalno izmicala, za svojim sigurnom lukom,  i za samom sobom. Postala je slavna, kao i mnogi drugi slični njoj, tek kada je više nije bilo…

Slika

Pod mojim kapcima

ti si mesec u bašti,

ti si magla na reci,

ti si jedini uvijen u san,

u odjek detinjstva

i u plač.

Ti si val što se propinje visoko

tražeći zvezde u visini neba.

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

О песми „Тамница”, Владислава Петковића Диса

Текст преузет из:

Миодраг Павловић – Сабрана дела, III књига
Есеји о српским песницима
„Вук Караџић“, Београд, 1981.

Одломак из есеја „Владислав Петковић-Dis

У једној од својих најлепших песама, у Тамници, Dis је дао своје мишљење и своју представу о човековом доласку на земљу, у живот. Могли бисмо је назвати малом Dis-овом космогонијом, која се бави само епизодом човека. Близак по томе осталим песницима патње које судбина нагони да смишљаjу митове о човековом пореклу, он овде налази свој најприближнији тандем у нашем језику у Његошевој Лучи. Разуме се да су разлике између спева и ове песме многобројне, огромне. Али међу њима нека пресудна сродност постоји. Dis-ова „космогонија” није плод ни великих размишљања, нити се ослања на велике доктрине: по свом оквиру она је лирска, али је то и по инспирацији: не само што надахнуће не излази из општих обележја његове поезије него их овом песмом још више истиче. Нешто се чини да је тековина модерне поезије: дизање лирских стања до митског значаја и размера, овде налази свој прототип. Успех је утолико већи што, упркос свим аналогијама које се нуде, Тамница нема религиозан подтекст, нити произлази из једног таквог расположења. Ова лирска космогонија је, како нам изгледа, чисто песничког порекла, и остаје у тим границама; дакле „лаичка” је, нетеолошка. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе, Позајмице

Јован Скерлић, О Коштани

 

C’est l’extase langoureuse,
Cest lafatigue amoureuse…
Cette ame qui se lamente
En cette plainte dormante
C’est la notre, ri est-ce pas?
La mienne, dis, et la tienne,
Dont s’exhale l’humble antienne
ar ce tiede soir, tout bas
.

Paul Verlaine: Ariettes oubliees

 

 

Када се завеса подигла, појавио се буљук белих Врањанки. Шалваре су зашуштале, дукати зазвецкали, и запевало се Шано, душо Шано… Ја помислих да ћемо имати да гледамо нешто као Ђидо, Риђокоса, Потера, низ шарених „слика из народног живота”, са много песама и игара, и са обавезном свадбом на крају. Али, уколико се радња развијала, трагични карактер се све више испољавао: последњи чин, који се ипак свршава свадбом, мртвачки је тужан. За четири чина човеку остаје срце стегнуто, и није у стању да се насмеје. Да је Борисав Станковић следовао примеру добрих старих драматичара наших, он би свој комад, у живописном дијалекту своме, назвао Коштана или Жал за младост. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе, Позајмице

Sećanje na Alfreda Žarija

Na današnji dan umro je veliki francuski modernista, umetnik simbolističke orijentacije, majstor teatra apsurda, čovek koji je pomerio granice poimanja pozorišne i književne umetnosti. Verujem da ovde ne postoji niko ko makar nije čuo nešto o njegovoj kultnoj predstavi „Kralj Ibi“.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

LA BELLE DAME SANS MERCI, Džon Kits

Na današnji dan, 31. oktobra 1795. rođen je Džon Kits, pesnik koji je svojim odama i baladama ispunjenim romantičnim zanosom i nežnošću pesničkih slika obeležio englesku, ali i svetsku kniževnost s kraja osamnaestog i početkom devetnaestog veka. Živeo je prekratko, a ipak dovoljno dugo da svojim stvaralaštvom ostavi dubok otisak u epohi romantizma.

LA BELLE DAME SANS MERCI

Eleanor Fortescue-Brickdale http:/www.tuttartpitturasculturapoesiamusica.com;

„O, šta te muči, viteže,
te lutaš bleda lica?
Jezerski ševar već je žut
i nema ptica.

O, šta te muči, viteže,
kakav to jad i kletva?
Veveričina duplјa je puna,
prošla je žetva.

Orošen groznicom i bolom
krin vidim na tvom čelu,
na obrazima bledu ružu,
gotovo svelu.“

„U polјu sretoh jednu gospu
prelepu kao vila,
dugokosa, lakonoga,
divlјooka je bila.

Ja je okitih vencem spletenim,
mirisnim pasom i grivnom;
ona me pogleda ko da me voli,
zaječa divno.

Na konja je vinuh, i celog dana
slep bejah za sve drugo;
nagnuta, vilinsku je pesmu
pevala dugo.

Eleanor Fortescue-Brickdale http:/www.tuttartpitturasculturapoesiamusica.com;

Ona mi nađe korenje slatko,
med divlјi, rosnu manu;
i nekim jezikom nepoznatim,
volim te’ šanu.

U vilinsku svoju me odvede špilјu
I zajeca u tom času;
a ja joj polјupcima divlјim
oči obasuh.

Tu me ulјulјka ona u san,
tu usnih — teško meni! —
poslednji san što ikad ga snivah
uz breg ledeni.

Tu vikahu, bledi kao smrt,
kralјevi i junaci:
,Tebe La belle dame sans merci
u okove baci!’

Suve im usne grozio kroz mrak
zevahu pretnjom k meni;
probudih se i nađoh ovde
uz breg ledeni.

I zato, evo, samotan
tu lutam bleda lica,
mada je ševar jezerski žut
i nema ptica.“

 

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Наше жизни прољеће је кратко, П.П.Његош

На данашњи дан у вечност, где припада неизмерном заслугом,  упутио се велики српски песник и филозоф, владика црногорски Петар Петровић Његош. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Наше жизни прољеће  је кратко,
Знојно љето за њиме сљедује,
Смутна јесен и ледена зима;
Дан за даном вјенчаје се током.
Сваки нашом понаособ муком.
Нема дана који ми желимо,
Нит блаженства за којим чезнемо.
Ко ће вјетар луди зауздати
Ко л пучини забранит кипјети
Ко л границу жељи назначити?

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Carte de vins kafane »Kod dva desperadosa«

 

Danilo Kiš je oprostio ovom svetu sve duboke ožiljke koje je od njega primao i tiho se povukao u neke blagonaklonije prostore 15. oktobra 1989. Propustila sam taj datum kao prigodnu priliku da poklonike dobre knjige podsetim na njegovo delo, pa mi to ne da mira… No, kako god, izaberite neko vino sa njegove jedinstvene vinske karte i podignite čašu njemu u čast.

 

IMPORTNA VINA

Malaga a la Orfeus
Euridikine oči
San Desperadosa
Maraskino magnolijsko
Glutteus aeburnea a la Leontina
Satirska ambrozija
Gelosia vecchia al Umberto
Tugava a la Mansarde
Arpeggio a la Mansarde
Žilavka — Lautanka
Hosszu lepes mudrijaški
Thea Lipovanka a la Marija Magdalena
Večernjača, gorka
Zornjača, ljubičasta
Tam Tamova pesma
Delfinska mesečina
Palmova lepeza vugava
Primavera marina
Mezzogiorno adriatico
Marinski duel ciklamen
Le temps retrouve
Dollente, lis blanc
Allegro, ma non troppo
Allegretto (108), crno
Allegro vivace (152), belo
Ritardanto brillante, maestoso
Doloroso espressivo
Dolce ma con fuoco a l’Euridica
Soliloqui Desperadosa
Bouledeneige
II Sueno della Vida
Balata, opal gor
Tourmaline bicolore
Tourmaline rose (rubellite)
Saphir cagochon
Calitera menandar (Asie)
Precis heleida (Madagascar)
Precis eurodoce
Anea Orphilochus (Sumatra)
Arhonias Bellona (pierides)
Byblia ilithya
Agerona mexicana
Ch.risidia madagascariensis
Eucalitia clemante
Ametist bleu (saphir)

 

DOMAĆA VINA:

Fruškogorski biser jutarnji
Dubrovački madrigal
Ohridska legenda
Gračanička zora
Slovenska legenda gorka
Hercegovačka Danica, gorka
Markovi drumovi (mutno)
Zlato Skadra (žilavka)
Kosa Majke Jevrosime
Pehar Banović Strahinje
Lazareva mišica
San Vuka Mandušića, belo
Majčina kletva
Slovo ljubve
Oči Simonide
Kaluđerski rukopis

 

1 коментар

Објављено под Кутак за читање

КАКО ЈЕ РЕЧ „ВАМПИР” ИЗ СРБИЈЕ ОТИШЛА У СВЕТ

Ближи се Дан вештица, који се, као и сва друга помодарства која као поплава навиру са Запада, већ одомаћио у нашој урбаној култури. За разлику од градске деце, деца на селу, верујем, још увек знају да се тог дана, 31. октобра, по православном хришћанском календару, слави име светог апостола и јеванђелисте Светог Луке. Но, кад је већ тако како је, под претпоставком да ће се многи те ноћи маскирати у вештице и вампире, ево и једног стручног објашњења о пореклу речи „вампир“.

Текст преузет из публикације:

ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ
ПОЕТИКА – КРИТИКА – ИСТОРИЈА
Зборник радова у част академика Предрага Палавестре
Уредио Миодраг Матицки
Институт за књижевност и уметност, Београд, 1997.

Аутор: Ана Радин

Ana Radin
HOW WORD VAMPIRE LEFT SERBIA AND ENTERED THE WORLD
How word vampire left Serbia and entered the world

Summary

Although the problem regarding the origin of the word vampire has not been resolved so far, and in spite of the fact that the greatest etymologists are quarreling over its pre-Slavonic, Turkish, Greek, even Hungarian origin, there is the unquestionable truth that at the beginning of the 18th century that word left Serbia, spreading over Europe in no time. First in the German, then French and English languages, where it prevailed over the indigenous expressions soon to erase them completely.

This paper is devoted to a spectacular and ’’curious” story of a journey of the word vampire from Serbia to the rest of Europe, and to „vampire affairs” of 1725 and 1732 which took place in the villages of Kisiljevo and Medvedja. Since at the time Austria ruled over Serbian territory all the way to Stalac, owing to the proverbial pedantry of its administration, the sensational and mass phenomena of vampires in the mentioned villages were described in detail and sent as official documents do Vienna where they can still be found in the State archives.

 

КАКО ЈЕ РЕЧ „ВАМПИР” ИЗ СРБИЈЕ ОТИШЛА У СВЕТ

R. de Moraine – Book – Les tribunaux secrets – publ. 1864 „Le Vampire“, engraving.

Прича о спектакуларном путовању речи вампир из једне европске земље у другу и о тајанственим и невероватним „појавама” вампира у Србији почетком XVIII века давно је заборављена. У време кад су се ти догађаји збили, због неповољних историјских прилика, домаћа јавност једва да је о њима нешто сазнала. За разлику од ње, у великим европским центрима – најпре у Бечу а ускоро и у другим – најшира јавност дочекала је вест о необичним догађајима у Србији као велику сензацију. Тада је први пут сазнала и за саму реч вампир.

Из тих разлога у науци се држи да су појаве вампира у Србији „изашле на глас” тек онда када је њеним северним крајевима завладала Аустрија.  Мада изгледа невероватно, то је заиста тако. Наставите са читањем

4 коментара

Објављено под Кутак за читање, Позајмице, Чланци

Не одлази тихо у ту благу ноћ, Дилан Томас

На данашњи дан 1914.  рођен је британски песник Дилан Томас. Његова песма  „Не одлази тихо у ту благу ноћ“, која је настала 1947. године, постала је његов знак препознавања. Чак и они који нису читали његову поезију знају бар првих неколико стихова. Песништво Дилана Томаса било је извор инспирације многим ствараоцима након Другог светског рата.

Не одлази тихо у ту благу ноћ

Не одлази тихо у ту благу ноћ,
Гори и бунца старост на крају дана.
Жести се, бесни, док светлост се гаси!

Иако мудри схватише: тама је праведна,
Јер речима муњу нису разгранали, ипак –
Не одлазе тихо у ту благу ноћ.

Добри последњим наричу дрхтајем
Над крхким делима у зеленој ували:
Жесте се, бесне, док светлост се гаси.

Дивљаци сунце лове, опевају му лет.
Кад касно сазнају да су га ражалостили,
Не одлазе тихо у ту благу ноћ.

Трезвени пред смрт, сумрачним погледом
Виде: и слепчеве очи горе и радују се,
Па се жесте, бесне, док светлост се гаси.

А ти мој оче, у тужним висинама горе:
Куни ме, благослови, тим горким сузама!
Не одлази тихо у ту благу ноћ!
Жести се, бесни, док светлост се гаси!

Do not go gentle into that good night

Do not go gentle into that good night,
Old age should burn and rave at close of day;
Rage, rage against the dying of the light.

Though wise men at their end know dark is right,
Because their words had forked no lightning they
Do not go gentle into that good night.

Good men, the last wave by, crying how bright
Their frail deeds might have danced in a green bay,
Rage, rage against the dying of the light.

Wild men who caught and sang the sun in flight,
And learn, too late, they grieved it on its way,
Do not go gentle into that good night.

Grave men, near death, who see with blinding sight
Blind eyes could blaze like meteors and be gay,
Rage, rage against the dying of the light.

And you, my father, there on the sad height,
Curse, bless, me now with your fierce tears, I pray.
Do not go gentle into that good night.
Rage, rage against the dying of the light.

Dylan Thomas

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Trag, Miloša Crnjanskog

Na današnji dan rođen je Miloš Crnjanski, Odisej među srpskim pesnicima, lirik koji je u svom stvaralačkom usponu prešao put od zanesenjaka i buntovnika do neshvaćenog usamljenika i zabrinutog melanholika, tragač za nepoznatim prostorima, kako u pesništvu, tako i u životu. Živeo je ispunjen nemirom, večito noseći nostalgiju u svojim grudima. Čeznuo je za mirom, za daljinama, za zavičajem… bolno noseći u svojoj duši gorčinu i podnoseći sudbinu lutalice i prognanika. U srpskoj književnosti  ostavio je dubok i neizbrisiv trag.

TRAG

Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvome telu

Da poneseš od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag…

puteva zasutih lišćem svelim
sa jablanova.

2018-10-26_001429

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање