Ako je verovati anketama, četrdeset i pet posto stanovnika Srbije ima negativno mišljenje o Hrvatima. Slične brojke su i sa suprotne strane. Čini se da za skoro trideset godina, koliko je prošlog od raspada Jugoslavije, ništa nije promenilo. I dalje se pričaju iste priče, ko je koga klao, ko je veći monstrum i zločinac… Krivica […]
via Drugi krug – Miljenko Jergović i Svetislav Basara — Čitaonica, mesto za dobre knjige
Jedna od najoriginalnijih knjižara na svetu i mesto koje je postalo nezaobilazna stanka za turiste, ali i lokalno stanovništvo – “Libreria Acqua Alta” nalazi se nedaleko od Trga svetog Marka u Veneciji.
U Veneciji se jednom godišnje dešava nešto što se naziva “visoka voda” i tada “Libreria Acqua Alta” biva poplavljena, međutim to ne remeti rad knjižare, pošto u tom periodu knjige samo plutaju u svojim gondolama, čamcima i kadama.U “Knjižari visoke vode” mogu se pronaći i nove i korišćene i neobične knjige, ali to nije ono što je čini posebnom.
U knjižaru se ulazi direktno sa jednog od glavnih venecijanskih kanala i na tom mestu se nalazi sto sa klupicom za kojim posetioci mogu da se odmore i na miru prelistaju knjigu koja ih interesuje. Unutrašnjost knjižare je zapravo ono što ostavlja posetioca bez daha – redovi i gomile knjiga poređanih u čamcima, gondolama, kadama, koritima, gajbama… odnosno u…
Погледај оригинални чланак 201 more words
Објављено под Кутак за читање
Eden or a story about taking responsibility
Albrecht Dürer: Adam and Eve https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Albrecht_d%C3%BCrer,_adamo_ed_eva_(cincinnati),_1504,_01.jpg
Ponekad, tek onako, izazvan nekim slučajnim povodom, u misli mi se vrati Rajski vrt. Adam i Eva, plavo nebo, ovde potok, onde cvet, ptičice cvrkuću… Idila.
Ali, ne lezi vraže! Bog je tu postavio i jednu jabuku… I jednu zmiju… Zašto?
Gleda odozgo, miluje svoju dugačku bradu i smeška se. Gotovo kao da se pomalo zabavlja. Rekao im je da ne diraju sa drveta saznanja. Bez objašnjenja. Samo je rekao.
I sad čeka da vidi šta će da se zgodi. Ima sve vreme ovog sveta.
Neću da prepričavam šta je bilo dalje. To svi znamo. Neću ni da pitam zašto je Bog tu postavio tu jabuku i tu zmiju. Neću ni da se pitam šta bi bilo da su Adam i Eva bili poslušni, nezainteresovani i samodovoljni. Ne smem ni da pomislim.
Ipak, uvek nanovo pokušavam da oživim taj trenutak, toliko koban po ljuski rod. Zamišljam Evu sa jabukom u ruci, kako je pruža Adamu, zaljubljeno i molećivo ga gledajući. Zamišljam Adama kako se koleba. Šta li je u njegovoj glavi? O čemu razmišlja?
Možda misli: – Da uzmem? Hm. Ko zna šta će se dogoditi. Bolje ne. A opet…
Ipak je odlučio da uzme. Kud poklo da puklo. Ako pođe po zlu reći će – ona ga nagovorila, zla žena. Ako krene po dobru, slaviće ga i hvaliti zbog hrabrosti, preduzimljivosti, odlučnosti…
I tako, Adamu osta jabučica u grlu, a nama praroditeljski greh.
Da li je shvatio poruku? Da li je naučio da preuzima odgovornost za svoje postupke, ko god da mu šaputao na uvo šta da uradi, ili je to breme natovario na pleća svojoj nepromišljenoj ženi?
Od tada do danas ništa se nije promenilo. Oluke donosimo sami, a odgovornost ustupamo drugima. Naravoučenija nema. Tek, tema za razmišljanje.
Објављено под Кутак за читање
Још ни пред кућом нисам
а ход ме већ
свечано најављује
Нико капију
да раскрили
Само ме
чопор паса
махнитом игром
уверава –
Оно што времену
не одоли
песма буде
Објављено под Кутак за читање
Програм наставе и учења за 1. разред гимназије _ Српски језик и књижевност
Реформисани програм наставе и учења српског језика и књижевности за први разред гимназије који се примењује од школске 2018/2019.
Објављено под Планови
Бирам
У крлетке чувам
У речи облачим сваку риму
Маштам
У замку хватам
Љубав и сузу у плавичастом лиму
Тражим
У свиленим паперјима нежност
За тренутак за вечност без предаха
Звоним
Твојим нежним латицама на опрезност
У сребрна звона пуна чежњивог уздаха
Сањам
Праменом зоре отеран облак
Обојен именом анђела у њему
Вагам
На кантар истине постављам
Себе и тебе, истину и лаж, веру и неверу
И тако врачам
А не могу изврачати
Гатам, а не могу изгатати
Судим, а не могу пресудити
Сад кад хватам птице песмарице
Бојим се да ћу се јако заљубити
И дуго те песмом љубити
Љубити, љубити
Због тога можда и полудети
Али ћу барем на трен
срећан бити
Објављено под Кутак за читање
У многим школама се већ увелико припремају светосавски рецитали и други пригодни програми којим обележавамо дан нашег светитеља и школског патрона, Светог Саве. Овај програм сачувала сам као успомену на изузетно лепу сарадњу са колегиницом Весном Багарић, наставницом српског језика и књижевности и наставницама уметничких предмета у Школи за дизајн текстила, а објављујем га зато што верујем да неком од вас може послужити као инспирација за овогодишњу приредбу.
ХОДОЧАШЋЕ
(сценарио за светосавску приредбу)
Приредба, традиционално, започиње Химном Светом Сави
Увод у програм:
Ученица (име):
За својих шездесет година живота наш светитељ и патрон, Свети Сава, неуморно је утабавао бројне стазе којим ће ходати потоња српска поколења. Био је родоначелник мноштва важних делатности на којима се темељила ова земља, и о којима сви већ много тога знамо, али и настављач мисли и лепих обичаја мудраца од којих је учио.
Искусио је да свет заиста разумемо једино ако га изблиза упознамо и није чекао да свет дође к њему, него му је ишао у сусрет. Неуморно је путовао крепећи се духовношћу и лепотом светиња којима се поклањао и тако је свој живот претворио у непрекидно ходочашће.
Ученик (име):
И ми данас радо путујемо. Са жаром стремимо да пронађемо своју везу са Црквом Свете Софије и искусимо лепоту Сикстинске капеле, да видимо Вазнесењску цркву и чудесно здање Саграда Фамилија,чезнемо да чујемо нотрдамска звона, да проникнемо у тајну египатских пирамида, да закорачимо међу стубове Партенона, погледамо у сводПлаве џамије, додирнемо Зид плача… Помисао о свим тим храмовима духовности испуњава нас узвишеним осећањима и узбуђењем.
Можда се и Свети Сава тако осећао у својим походима. Али, он је знао нешто чега се многи данас ретко сете: Научио је да не можемо нигде стићи ако не знамо одакле смо пошли и камо смо се и зашто упутили.
Можемо ли, дакле, у својим настојањима да упознамо светске светиње, тамо заиста стићи својим духом, можемо ли осетити и разумети сву ту лепоту и наћи своје место у њој, ако не знамо одакле смо кренули?
Ученица (име):
Ако нисмо додирнули камен Студенице, нисмо се поклонили Грачаници, замислили у Манасији, осетили мир Љубостиње,сагледали видик са висине Ђурђевих ступова, упили у своју душу живописе са зидова Сопоћана, Каленића, Милешеве, Жиче и у свом ходочашћу предахнули у хладу фрушкогорских манастира, можемо ли рећи да заиста разумемо шта значе све те далеке лепоте за којима жудимо?
Сигурно знамо одговоре на ова питања. Наша прошлост је део нашег бића, а на то треба увек да нас подсећају наша светилишта, племенито једноставна и неразметљива у својој лепоти. Зато је и данашња приредба у част нашег патрона, својеврсно ходочашће кроз свете просторе српске духовности. Наставите са читањем
Објављено под Драмски текстови
Приближава се Нова година, па тако и новогодишње представе за децу која жељно ишчекују Деда Мраза и поклоне. Можда ће некога обрадовати управо овакав драмски комад, па га зато делим са онима који се старају за осмехе на дечјим лицима. Комад није нов, на овом сајту већ постоје скице осам различитих дечјих карактера у тексту „Новогодишње варијације“, али је дотеран и уобличен у једну целовиту новогодишњу причу у којој, осим девојчица, постоји и један дечак. Ето решења, ако немате бољих идеја.
Лица:
ВЕСЕЛА ДЕВОЈЧИЦА
СВАЂАЛИЦА
ШМИЗЛА
БРБЉИВИЦА
ПЛАЧЉИВИЦА
ЛАЖЉИВИЦА
МУШКАРАЧА
СТИДЉИВИЦА
ЈОЦА
Група девојчица (Шмизла, Брбљивица, Плачљивица, Свађалица и Лажљивица), седе на поду и игрју се луткама, коцкицама и другим играчкама. Мало по страни седи Јоца и игра игрицу на телефону незаинтересован за девојчице.
БРБЉИВИЦА: Јоцоо! (Јоца се не осврће) Еј, Јоцоо!
ЈОЦА: (незаинтересовано) А!
БРБЉИВИЦА: А кога ти чекаш?
ЈОЦА: Никог.
БРБЉИВИЦА: Лажеш. Чекаш Деда Мраза, је л’ да?
ЈОЦА: Не чекам. (пауза; игра игрицу на телефону) Деда Мраз не постоји.
ШМИЗЛА: Ма шта лупаш не постоооји! Ја сваке године добијем нешто лееепо. Како онда да не постооји?
ЈОЦА: А и да постоји, вама сигурно неће ништа донети.
СВАЂАЛИЦА: Знам и ја да не постоји, ал откуд си се ТИ нашао тако паметан да знаш да баш НАМА неће ништа донети? Зашто баш нама? А теби би, као, донео? Ти си, као, нешто!
ШМИЗЛА: Зашто тако глупо причаш, Јоцо? Зашто нама да не донесе?
ЈОЦА: Зато што сте свађалице, и што само блебећете по цео дан и не умете лепо да се играте, него само нешто измишљате.
СВАЂАЛИЦА: (подиже се с места спремна да се бије) Ма ко је свађалица, безобразниче један!
Могући сукоб прекида Весела која дотрчава однекуд сва раздрагана и необуздано почиње да говори, тако да друге скоро да не могу да јој упадну у реч, мада покушавају. Наставите са читањем
Објављено под Драмски текстови
Текст преузет са School Education Gateway
Image: Jhon David / Unsplash.com
Какви су родитељи наших ученика? Вероватно немате једну, архетипску слику на уму. Родитељи могу долазити из различитих културних и језичких средина, а поред тога могу бити строги или благи, знатижељни или апатични, креативни или по књизи. Без обзира на профил родитеља, не би требало да наставник једноставно реагује на њих, већ би заправо требало да покуша да их укључи у образовање њихове деце. Ово су три начина да се то уради.
У породичном образовању, школе позивају породицу и друге чланове заједнице да се укључе у активности учења по сопственом нахођењу. То, на пример, може бити настава описмењавања и часови језика за мигрантске породице или Дијалошка књижевна окупљања. Истраживачки пројекат INCLUD-ED је идентификовао породично образовање као Успешну образовну акцију (Successful Educational Action – SEA).
Одрасли који учествују у овој активности не подстичу само учење своје деце, већ и своје. Један наставник се присећа како је било некад, а како сада када је школа укључена у пројекат породичног образовања: „Има деце која су, пре него што је њихова мајка дошла у центар, бежала са часова, спавала у учионици… а сада то изгледа овако: Погледај, мама, завршио сам ово!“ Од увођења породичног образовања, Школа Медитерани у Каталонији је повећала вештине читања и писања својих ученика са 21% (2011-2012) на 80% (2014-2015), а изостанке свела са 47% на 1%.
Ова и друге успешне образовне акције спроведене су током и након завршетка пројекта у великој мери; можете погледати њихов друштвени утицај и резултате на веб страници пројекта. За више информација о породичном образовању, можете прочитати релевантни извештај у Европском приручнику за школе или погледати говор Тересе Сорде Марти:
Пројекат INCLUD-ED трајао је од 2005. до 2012. и добио финансијска средства из Шестог оквирног програма Европске заједнице. Његов истраживачки тим састављен је од 15 организација из 14 различитих европских земаља.
И наставници и родитељи су задужени за образовање деце на свој начин. Овај принцип заједничке одговорности представља камен темељац Приручника за родитеље (La mallette des parents), уз помоћ којег родитељи могу подржати своју децу у учењу, прилагођавању и доношењу одговарајућих одлука у вези са образовањем.
Приручник се користи у три кључне фазе школовања деце:
Једна од институција која организује сусрете са родитељима на основу упутстава из Приручника је и основна школа Сент-Егзипери у Француској. У тој школи, родитељи су такође позвани да похађају наставу као посматрачи, како би боље разумели како се учење одвија и какав се став очекује од ученика.
Налази сугеришу да, захваљујући Приручнику, родитељи постају све више укључени у школовање своје деце – са додатним ефектом ком доприноси побољшање дисциплине – број изостанака опада, а образовни резултати на курсевима као што је француски језик се повећавају.
Да бисте сазнали више о Приручнику за родитеље, можете посетити службену веб-страницу (на француском) или прочитати њен прилог у European Toolkit for Schools (на 23 језика).
Приручник за родитеље резултат је иницијативе француске владе, која је још увек у току.
Друштвене мреже и World Wide Web су из основе променили комуникацијски пејзаж, и као резултат тога, родитељи су изгубили надзор над друштвеним животом своје деце. То са једне стране може проширити дечје хоризонте и упознати их с новим културама и начинима размишљања – али на другој страни, то их такође може изложити ризику.
Како би се решио овај проблем, осмишљен је пројекат ParentNets који нуди родитељима водич кроз могуће онлајн активности њихове деце, са посебним нагласком на опасности које нове технологије могу представљати за њих. На првом месту, то се чини путем приручника који садржи смернице, ресурсе и националне акције ублажавања последица које се такође могу преузети (download); и на другом месту, кроз виртуелну игру (доступну за неколико оперативних система ).
Овај пројекат настао је као резултат Ерасмус + стратешког партнерства које је трајало од 2014. до 2016. а обухватио је пет земаља: Белгију, Ирску, Португалију, Румунију и Шпанију. Означен је као пример добре праксе.
За више извора о ангажовању родитеља у образовању, погледајте Европски приручник за школе.
Превод: Бранијета Конџуловић
Објављено под Позајмице
Текст преузет са School Education Gateway
Teresa Sordé Martí
Инклузивне школе, у нашој стварности, још увек нису чињеница. И даље постоје многи опасни образовни митови који отуђују ученике и њихове породице од система образовања – али, гледано са ведрије стране, у круговима који се баве образовањем покрећу се акције које стално подижу лествицу у настојању за постизањем успеха на овом подручју. Да бисте чули више о овој теми, интервјуисали смо Терезу Сорде Марти, ванредног професора социологије на Факултету Серра Хунтер Универзитета Аутонома из Барселоне, која је и члан одбора European Toolkit for Schools. (Европски приручник за школе)
Како образовни митови утичу на школовање деце?
Сви знамо да постоје трајне и упорне неједнакости широм Европе. Видели смо их у статистикама и увек знамо ко ће сасвим вероватно испасти из система. То је нешто што знамо. Ако само погледате статистику и начин на који прикупљамо статистичке податке, видећете јасну корелацију. Деца чије породице немају висок образовни ниво или им је слабији социоекономски статус, као и деца из угрожених средина, имају тенденцију да одустану од школовања више од деце из осталих породица. Ово је стварност. Проблем је у томе што је понекад у тумачење и одређивање узрока ове корелације уношена конфузија – тако су, на пример, оптуживане породице као да су оне криве што су њихова деца неуспешна. Био је то катастрофалан образовни мит који је заиста поприлично раширен међу многим наставницима, многим креаторима образовне политике, многим школама – чак су и многе породице то усвојиле као образац.
Али када их укључимо у програме породичног образовања и када почну да уче и успостављају културне и образовне интеракције са другом децом, ова деца, чије породице су у неповољном положају, постају успешна. Зато што, на пример, добијају прилику да о књизи коју читају говоре на дијалошком књижевном скупу. Видели смо овакве примере у нашем истраживању. Према томе, породично образовање је заиста добар начин да се разбије овај затворени круг неједнакости и овај образовни мит који осуђује на пропаст хиљаде и хиљаде ученика широм Европе.
Које врсте образовних акција су доступне школама како би постале инклузивније?
Примери успешних образовних акција су, рецимо, Интерактивне групе.
Ово је начин груписања ваших ученика унутар одељења у мале, хетерогене групе, од којих сваку подржава по једна одрасла особа. (Свака од ових група организована је око четири или пет ученика, на хетероген начин у погледу нивоа способности, пола, културе, језика и етничке припадности.) Функција ове особе је да олакша интеракцију међу ученицима. Дакле, да би прешли на другу малу групу, они морају осигурати да сви ученици заврше додељене задатке. На овај начин број инструмената учења које ученици стичу може се помножити са четири или пет, а истовремено се унапређује и њихов заједнички живот. Ако, на пример, имам проблема са Мустафом, али видим да ми он радо помаже да решим математички проблем, онда видим Мустафу у новом светлу. Дакле, то је и начин да се побољша заједнички живот и школска клима.
То је такође начин укључивања у заједницу, јер особе које олакшавају рад интерактивних група могу бити и неписмене мајке. Заправо, постоје неписмене ромске мајке које улазе у учионицу, волонтирају у интерактивним групама и олакшавају њихов рад. Ово је само један пример успешних образовних акција, а постоје и многи други примери акција и интервенција које дају добре резултате. Пронаћи ћете их у Европском приручнику за школе: То је „складиште“ веома добро одабраних пракси, акција и ресурса које подржава научна заједница зато што су показале да су ефикасне у спречавању неуспеха ученика у школи.
Како школе могу спровести ове акције?
Одлука школе, заједнице која учи, да почне имплементацију успешних образовних акција је процес који се спроводи одоздо према горе. То значи да свака школа има своју причу. Понекад је иницијатор учитељ који је прочитао нешто о овоме, који је обучавајући се и истражујући сам открио успешне образовне акције. Други људи кроз Европски приручник за школе такође могу почети да их спроводе. Постоје и Еразмус пројекти који промовишу проширење успешних образовних акција. То може бити и приватни подухват какав постоји, на пример, у Латинској Америци где су неке од образовних акција о којима говоримо усвојили и као један од својих социјалних пројеката проширили у осам земаља Латинске Америке.
Превод: Бранијета Конџуловић
Објављено под Позајмице
Online convertor
knjigoljupci 