Игра у кругу и креативна драма као метод учења

Под играма у кругу подразумевамо било коју игру или активност у коју је истовремено укључен цео разред окупљен укруг. То могу бити разне игре засноване на вербалном изражавању, или на покрету, мимици, невербалној комуникацији, ликовном изражавању и другим радњама које сматрамо прикладним за постизање свог наставног циља. Најчешће су то игре речима, које у себи садрже елементе класичне дечје игре, прилагођене потребама наставе. Углавном се користе у раду са млађим ученицима, али их радо прихватају и тинејџери, као и одрасли који нису заборавили колико је игра драгоцена, подстицајна, инспиративна и колико олакшава учење. Наставите са читањем

Advertisements

2 коментара

Објављено под Иновације, Учење и пројекти

Проверите, можда и вама нешто недостаје

 

 

 

Нешто ипак недостаје       

Шел Силверстајн

 

Сећам се да сам  чарапе обуо,

и ципеле сам обуо, то знам.

Љубичасто-плаву везао кравату,

то волим

и увек везујем је сам.

Потом сам пажљиво изабрао капут;

за плес тако важан не бих макар што.

Но, ипак, као да ми нешто фали –

Али шта је то? Али шта је то?…

 

Песму превела Бранијета Конџуловић

 

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Шел Силверстајн

Уобразиља

Ма, ти то само умишљаш

да имаш миша у коси.

Престани више да замишљаш

мишеве у сну и на јави.

Мислим да све то измишљаш,

да би се плашила само.

Веруј ми, што бих те лагао:

Не, немаш миша на глави.

 

Песму превела Бранијета Конџуловић

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Duhovita pesma o jednorogu, Šela Silverstajna

 

 

Šel Silverstajn

UPOMOĆ!

U šetnji šumom onomad ja spazih u čudu – zamisli šta…

Rogom u deblo jednorog jedan zakucan sedi jadan i bedan.

Plače i rida očajno, glasno „Nek neko pomogne dok nije kasno!“

Ja viknuh spremno „Pomoć već stiže!“ A on će: „Stani , ni korak bliže!

Prvo mi reci hoće l’ da boli. Kolko će trajati poduhvat tvoj?

Sigurno nećeš  saviti, odrati ili polomiti rog dragi moj?

Koliko jako treba da vučeš? Plaćam li kešom ili na kredu?

Moraš li baš sada to da uradiš, ili bi sreda bila u redu?

Da li si ovo nekad već radio? I brzo kazuj, sto mu bogova,

da li si uopšte diplomu stekao za spasioca vrednih rogova?

Tražiš li nekakvu uslugu zauzvrat? Onda mi reci šta će to biti.

Pre no što počneš prvo obećaj, da nećeš drvo oštetiti.

Treba li odmah da zatvorim oči? Da li da sedim ili da stojim?

Jesi li platio osiguranje? Operi ruke, klica se bojim!

A kad me odglaviš i oslobodiš –

moraš mi reći šta mi je činiti!

Jemčiš li nečim da mi se ovo

ubrzo neće ponoviti?

Reci mi kad. Reci mi kako.

Reci mi zašto.

I reci mi kamo…“

Nisam baš siguran ali pretpostavlјam,

da taj još uvek sedi tamo.

Pesmu prevela  Branijeta Kondžulović

Оставите коментар

3. децембра 2017. · 17:35

Простор, време и људи у роману „Сеобе“, Милоша Црњанског

Ово је само један од могућих  приступа обради прве књиге романа „Сеобе“, Милоша Црњанског. Намењен је ученицима трећег разреда средње школе, у чијој школској лектири је заступљено ово дело.

Током три часа предвиђена за обраду романа „Сеобе“ остварићемо следећи план:
1. Анализираћемо елементе структуре романа, доводити их у међусобну везу и изводити закључке и универзалне поруке.
2.Објаснићемо функцију уметничких знакова у роману: простор (оличен у манифестацијама четири праелемената – земље, воде, ваздуха и ватре), време, људи, колективни лик, односи, говор, мотив звезде, бескрајни плави круг.
3.Успоставићемо узрочно-последичне везе између унутрашњег плана романа (стања у коме константно егзистирају јунаци дела) и два преплетена фабуларна тока.
4.Сагледаћемо судбину и објаснити симболику Славонско-подунавског пука у историјско-политичком контексту и покушати да успоставимо паралелу са актуелном стварношћу – однос између прошлости, садашњости и будућности колективног српског бића.

Литература:

Јован Деретић, Историја српске књижевности;

Петар Џаџић, Простори среће у делу Милоша Црњанског;

Петар Пијановић, Књижевност и српски језик III.

Милош Црњански

Упутства и истраживачки задаци за ученике:

Књижевну грађу за роман „Сеобе“ Црњански је црпио из три основна извора: 
-из историје српског народа коју је као историчар познавао и проучавао,
-из Мемоара Симеона Пишчевића
-из сопственог искуства аустроугарског војника који је морао ратовати „по туђој вољи и за туђ рачун“.

Како бисте сви добили прилику да допринесете разумевању и тумачењу прве књиге романа „Сеобе“, предлажем вам да, према својим способностима и афинитетима, изаберете истраживачке задатке помоћу којих ћете се припремати за час:

Прва група
-Обнови своје знање о сеобама српског народа у 18. веку. (На интернету можеш пронаћи мноштво информација о вековним сеобама на које је наш народ био принуђен.)
-Прелистај садржај Мемоара Симеона Пишчевића. (Ко зна, можда пожелиш да прочиташ дело у целини…)
-Обавести се о садржају романа „Дневник о Чарнојевићу“.
-Послушај поему „Стражилово“  у интерпретацији Милоша Црњанског.
-Прочитај, по свом избору, неколико песама из збирке „Лирика Итаке“ и покушај да успоставиш везу између назива и садржаја ове збирке, романа „Сеобе“, „Стражилова“ и „Дневника о Чарнојевићу“.
-У приступу делу имај на уму суматраизам као песнички програм Милоша Црњанског.

-Проучи карту Европе и покушај да обележиш путању којом се кретао Славонско-подунавски пук. Покушај да замислиш живот и искуства војника који су пешице прошли том путањом.


-Предлажем ти да погледаш филм „Сеобе“, Александра Саше Петровића. (Напомињем да филм није и не може бити замена за књижевно дело, али ти може помоћи да се приближиш историјском времену, простору и атмосфери у којој се одвија радња романа.)

Друга група
-Обрати пажњу на изглед простора и материјални свет у роману „Сеобе“, усредсређујући се на четири праелемента (земљу, воду, ваздух и ватру). У којим облицима су ови елементи представљени у делу, тј. како се они манифестују у животном окружењу јунака?
-Упореди симболику коју ти, уобичајено, дајеш поменутим елементима са значењем које мислиш да имају у роману.
-Како су представљени дом и завичај?
-Размисли у каквом су односу пејзаж и човек у „Сеобама“.
-Супротстави свом доживљају простора у роману слику коју у твојим мислима ствара наслов првог и последњег поглавља и лајтмотив дела: „Бескрајни плави круг. У њему звезда.“

Трећа група
-Примећујеш да писац готово сва догађања, стања, размишљања, саопштава у форми доживљеног говора. Из чије перспективе нам је на тај начин предочена радња романа?
-У роману готово да нема дијалога. Какво значење теби представља тај „недостатак“?
-Какав однос према прошлости, садашњости и будућности имају јунаци романа?
-Изабери лик (Вук Исакович, Аранђел Исакович, госпожа Дафина) и припреми се да у његово име говориш у првом лицу одговарајући на питања: Ко сам ја? Шта желим, а шта ми се догађа? Да ли сам испуњен и срећан? Зашто је то тако?
-Пронађи шта је заједничко, а шта различито у поменутим ликовима.

Четврта група
Примећујеш да роман има 10 поглавља и да прво и последње носе исти наслов. Ако замислиш годишњи циклус кроз који у ратовању пролази Славонско-подунавски пук, видећеш да се годишњи период почетка и завршетка радње готово поклапају. Тиме се обликује композиција романа, али и симболизује живот и судбина овог колективног јунака. Размисли о значењу које има то кружно кретање као и о значењу које има сам Славонско-подунавски пук.
Какву историјску поруку нам шаље Црњански овим делом?
Како ту поруку сагледаваш у савременом контексту?

На сајту Књигомногољупци налази се избор фотографија са интернета које немају непосредну везу са овим делом, али ти могу послужити као илустрације неких важних мотива из романа

Простор, време и људи у роману „Сеобе“, Милоша Црњанског

О роману „Сеобе“ можемо говорити у књижевном и историјском контексту, узимајући у обзир све припреме које су ученици обавили прикупљајући информације на које су упућени. Затварајући круг који су Вук Исакович и његов колективни сапатник, Славонско-подунавски пук, начинили од поласка у рат до повратка из њега (Петроварадин – Печуј – Грац – Виртемберг – Енглштат – Мајнц – Штразбург – Петроварадин) и годишњи (временски) циклус од пролећа 1744. до истог периода 1745., уочили смо кружно кретање људи и времена, па ћемо у тај затворени оквир сместити своју причу о делу. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под 1.Приступ књижевним делима, Наставни материјали за III разред средње школе

Шта је то есеј?

Реч есеј позајмљена је из француског језика и у преводу значи покушај или оглед. Као књижевна врста есеј се налази на граници између неколико области које се служе писаном речи – између књижевности, публицистике и науке. Пошто га је тешко одредити, обично се дефинише као књижевно-научна врста. Писци есеја, међутим, не користе, у дословном смислу, научне методе доказивања својих тврдњи, мада се служе и чињеницама и логиком на којима се наука заснива. Некада се више ослањају на своје импресије, лично искуство и ставове, како би са читаоцима поделили своја размишљања о теми којом се у есеју баве, а некада се позивају на податке и тврдње из литературе како би поткрепили своје ставове или их супротставили нечијим туђим схватањима. Зато нам есеј понекад  може личити на неки лирски текст у прози или на кратку причу, а понекад на научну расправу.

У есеју се може расправљати или размишљати о готово свему што окупира људску пажњу; о уметности, о друштвеним феноменима, о моралу, о општим питањима живота, о свим духовним и материјалним појавама које нас окружују. Област из које се најчешће црпе теме за нове есеје је култура.   Тема може бити неки актуелни проблем или појава из области културе, или ново уметничко дело или правац, али и нови, другачији поглед на уметничка остварења чију је вредност историја већ одавно потврдила. (О делима Шекспира или Достојевског, Микеланђела, Бетовена… написано је небројено много текстова, али то не значи да су ове теме исцрпљене и затворене за нека нова сагледавања.)

Структура есеја, било да је реч о форми или о садржају, није ничим условљена. Она зависи од стила, креативности, проницљивости и књижевног умећа аутора. Предуслов за добар есеј ипак постоји: добра упућеност у проблематику, ерудиција писца и његове перцептивне и  аналитичке способности.

Као први писац есеја у Европи помиње се познати су француски писац и филозоф Мишел де Монтењ. Он је заслужан и за именовање ове књижевне врсте.  У периоду од 1580.  до  1588. објавио је три књиге под називом  Есеји. (Како је сам говорио, писао је угледајући се на Плутарха и Сенеку, што значи да је есеј суштински много старији него што мислимо.)

Осим Монтења, есеје су кроз историју писали и Френсис Бекон, Иполит Тен, Сент-Бев и многи други филозофи и писци.  У 20. веку есеј достиже савршенство под пером  уметника као што су Томас С. Елиот, Вирџинија Вулф, Андре Жид, Томас Ман, Стефан Цвајг…

У српској есејистици посебан печат су оставили Богдан Поповић, Јован Скерлић, Исидора Секулић, Милан Богдановић,  Милош Црњански, Иво Андрић…

(Примери есеја у програму књижевности за средњошколце: О култури, Исидоре Секулић и Разговор с Гојом, Иве Андрића.)

Бранијета Конџуловић

 

Извор: Речник књижевних термина, Београд: Нолит, 1986.

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за IV разред средње школе

Обележја и представници савремене српске поезије

 

У периодизацији књижевности појам савремена књижевност није у свим европским земљама истоветно, јасно  и строго временски одређен, али у већини историја књижевности под овим  појмом подразумева се књижевно стваралаштво од краја Другог светског рата до данас.

Дешава се и да неко дело, настало у давној прошлости, сматрамо савременим, или још боље – свевременим, због свевремености тематике којом се бави, због непролазних питања и проблема са којима се суочавају његови јунаци, због уметничког мајсторства које превазилази књижевна обележја епохе у којој је дело настало…  Поједностављено – док год нека књижевна дела живо учествују у савременом културном животу, док их људи читају и проналазе повезаност са њиховим садржајем, карактерима и судбинама јунака, проблемима, идејама, мотивима… и док та дела утичу на стваралаштво писаца нових генерација или нам помажу да објаснимо неке појаве у књижевности нашег времена, можемо их сматрати савременим. Књижевност је (у дословном значењу) савремена у времену у којем је настала, али је једнако актуелна и у будућим временима у којима још увек траје интересовање и потреба за њом. Ипак, како би се избегле нејасноће у разумевању, потребно је поставити неку временску границу.

 У српској књижевности, под појмом савремена књижевност подразумевају се књижевна дела која су настајала од краја Другог светског рата до наших дана.  Ипак, при вредновању књижевног стваралаштва, успоставља се разлика између дела насталих током првих послератних година и књижевности која се развијала од педесетих година двадесетог века наовамо. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за IV разред средње школе, Стилске формације у књижевности

Тест о реализму за ученике другог разреда

Кликните на слику

1

Оставите коментар

21. маја 2017. · 13:30

Maestro i violina

Darinka Kovačević

Bio jednom jedan Maestro. Osećao se staro i usamljeno. Nije ostario od godina, ostario je od razočaranja i gorčine. Napustio je ljude. Nije im više verovao. A onda su i ljudi počeli da napuštaju njega. Među poslednjima su otišle Vera i Nada. A on nije ni primetio kada je postao namćor i kada je počeo sebi da govori: – Ako, šta će mi iko? Baš mi je dobro ovako. Nema ko da me nervira, da mi govori šta da radim, da me propitkuje, da stavlja primedbe na moje ponašanje. Ovako je najbolje.

Dane je provodio u polumraku, sedeći u svom ćošku, satima gledajući u kutiju koja je za sve imala spremne odgovore i  stvarala iluzije, koju god da poželi. I tako su se smenjivali dani, godišnja doba, godine. Maestro to kao da nije ni primećivao. Nakon što bi prošlo vreme ručku – jednoj od retkih radosti koje su mu još preostale – Maestro bi ubrusom obrisao masne usne, otkinuo još jedan list na kalendaru, počešao bradu (Nije se brijao. Što bi? Ionako ga niko ne vidi.), a zatim stavio ubrus na sto i vratio se svojoj kutiji. Život mu je bio jednoličan, bez ikakvih izgleda da se nešto promeni. A on je upravo zbog toga imao neki čudan osećaj zadoljovoljstva, osećaj da je gospodar svoje sudbine, koju ne može da uzdrma nikakav Zanos, Uzbuđenje ili Lažna Nada…

Morate znati da Maestro nije uvek bio takav. Iako tako ne izgleda, nekoć je i on bio mlad, imao planove, žive želje, nade i snove. Ponekad se sećao svojih slavnih dana, kada je koncertrirao nasred pozornice. U njega su bili upereni reflektori, a publika ga je slušala bez daha, nakon čega bi se prolomio gromoglasan aplauz. To su bili dani. Ali što veći uzleti, to bolniji i dublji padovi…

Tog jutra Maestro se probudio kao i obično (budio se uvek u isto vreme), umio se i seo da nešto pojede. Pogled mu je odsutno šetao polumračnim prostorom. I tada ju je ugledao. Jedva se videla od krša koji ju je zaklanjao i prašine kojom je bila prekrivena. Neodlučno se odgegao do nje, pitajući se usput: – Što mi to treba? Pa moj život je i ovako savršen. Nema iznenađenja. Nema uzbuđenja. Sve je pod kontrolom. Ali violina ga je privlačila kao magnet i kao da mu je šaputala: – Priđi. Uzmi me. Tebe sam čekala. Za tebe sam se čuvala. Kao hipnotisan, bez misli, sagnuo se, uzeo je i oduvao sa nje oblak prašine. Pažljivo ju je osmotrio. Ni ona više nije bila mlada, ali je iz nje izvirala nekakva nestašnost i vedrina, neka neodoljiva provokacija. Hitro poput dečaka otišao je do prozora, otvorio žaluzine i pustio dnevnu svetlost u prostoriju. Zatim je pronašao meku krpu, seo sa violinom u krilu i pažljivo je obrisao. A onda je palcem nežno dotakao strunu i oslušnuo. Zvuk violine mu je otoplio srce i razvukao osmeh. Proželo ga je slatko uzbuđenje, za koje je bio zaboravio da postoji. Potražio je gudalo. Obrisao ga. Naslonio je violinu i gudalo na stolicu pored svoje i gledao ih dugo, dugo. (Morate znati da kod Maestra vreme nikud ne žuri. Ono stoji i razvlači se. Ono traje.) Hoće. Neće. Ma samo malo. Prostoriju su ispunili tihi nežni zvuci. Sunčev zrak se poigravao česticama prašine. Sve je dobilo neku novu magiju. Maestro više nije bio onaj starac od maločas. Gotovo da je ličio na dečaka.

Te večeri legao je radostan i rešen da sebe svakog dana nagradi druženjem sa violinom. Ne mnogo. Jedan sat posle ručka. Ne treba preterivati. Možda se previše veže. Ne, ne. Zna on kako je to opasno, to vezivanje. Otvoriće četvore oči. Ako vidi da ne može bez nje, zaustaviće se na vreme.

Jedva je dočekao jutro. Širom je otvorio prozore. Umio se, obrijao i pažljivo očešljao. Pre nego što će sesti da doručkuje, stavio je violinu na stolicu pored svoje, da mu pravi društvo. Pogledavali su se i osmehivali jedno na drugo. Trudio se da održi rutinu, ali sve je izgledalo nekako drugačije. Jedva je dočekao ručak. A onda – posle ručka – je duboko uzdahnuo. Ukrstio je prste, okrenuo dlanove i zapucketao ukrštenim prstima. Uzeo ju je pažljivo i gotovo pobožno i zasvirao. Ona je bila tako milozvučna i podatna. Nežni zvuci ispunili su prostor. Umalo da se zanese. Ali ne. Vreme je da je odloži.

Preuzeto sa: httpsi.ytimg.comviNS60nx-qtDgmaxresdefault.jpg2

Dani su odjednom počeli da prolaze brže. Njihovo zajedničko vreme više se nije držalo reda, letelo je i otimalo se, dolazilo u nevreme i nije želelo da se povuče. Maestro se trudio da održi kakvu takvu iluziju rutine, da makar prividno izgleda kao da je sve ostalo isto i kao da u njegovom životu nema pukotine kroz koju može da se provuče nekakav neočekivan i nekontrolisan događaj, koji bi mogao da ga uznemiri. Ponekad bi mu čak uspelo da poveruje u to. Ali strast je, gotovo neprimetno, ovladala njegovim bićem. Zvuci koje je proizvodio više nisu bili isključivo nežni, već su sve češće postajali zaneseni i neukrotivi, kao u ono vreme kad je vladao pozornicom. Više se nije znalo ko gospodari tim melodijama. Melodije su se otrgle i ni jedno ih više nije kontrolisalo. Kako je to bilo zanosno! Violina je uglavnom bila podatna i proizvodila željenu muziku. Ali dešavalo se i to, da Maestro ima na umu i u srcu jedne, a Violina druge note. Iz te igre nastajale su neverovatne pariture.

I, kao što je to Maestro oduvek znao – to je, mislio je, naprosto bilo neizbežno – jednog takvog dana kada njihove melodije nisu bile harmonične, kad se Maestro uzneo i izgubio kontrolu – a toga se, zapravo, oduvek plašio, toga nečeg tragičnog u svom karakteru – struna je pukla…

4 коментара

Објављено под Кутак за читање

Сазнали на семинару и применили у пракси 2016.

На наградни конкурс Сазнали на семинару и применили у пракси 2016. пристигло је 80  радова.

У Базу радова 2016. уврштено је шеснаест радова, од којих је шест предложено за награде.

За најбоље радове награђени су следећи аутори:

  • Прву награду освојио је наставник Михајло Коњух из Школе за основно и средње образовање са домом ученика „Милан Петровић“ из Новог Сада. Његов рад, из области средњег стручног образовања, носи назив Обрасци за праћење постигнућа на практичној настави ученика на ИОП-у у складу са Монтесори методом.
  • Друга награда, за рад из области друштвених наука, припала је Зорани Матићевић, наставнику социологије у Петнаестој београдској гимназији и  Трећој београдској гимназији. Рад носи назив Израда вики чланка из области социологије, Шта могу да урадим?
  • Трећу награду, у области предшколског васпитања и образовања, освојила је Душка Јакић, из Предшколске установе „Радост“ из Нових Бановаца, за рад Зеленкапин четвртак, примена Валдроф принципа у јаслицама.

Признање за успешно учешће на конкурсу добиле су:

  • Јелена Колунџија, Друга економска школа Београд, за рад Пројектна настава у социологији – Пет мунута феномена, област друштвене науке;
  • Јелена Кенић, ОШ „Танаско Рајић“, Чачак, за рад Дигитална математика, област математика;
  • Бранијета Конџуловић, Техничка школа за дизајн коже, Београд, за рад Укључи ме разумећу, област српски језик и књижевност.

Будући да је мој рад заслужио да се нађе међу шест изабраних, желим да своје признање посветим мојим драгим сарадницима и пријатељима из удружења БазаАрт, јер све ово дугујем њима. Хвала и Сузани Поњавић која ме je подстакла да се укључим у овај озбиљни и богати свет игре.

2017-01-18_182631

5 коментара

Објављено под Иновације