Архиве ознака: Franz Kafka in Serbian language

Деца на сеоском путу, Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање
Посвећено Максу Броду
Деца на сеоском путу

Фотографија позајмљена са: http://www.straight.com/news/david-suzuki-helping-kids-reconnect-nature

Слушао  сам како кола пролазе поред баштенске ограде, повремено сам их и видео кроз рупе између лишћа које су се лагано њихале. Лето је било толико врело да се чуло како дрво пуцкета у паоцима њихових точкова и рукуницама! Радници су долазили са поља смејући се толико да је то било готово непристојно.

Седео сам на нашој малој љуљашци, одмарајући се међу дрвећем у башти својих родитеља. Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Разоткривајући преваранта, Франц Кафка

Франц Кафка
Кратка прича из циклуса Размишљање
Посвећено Максу Броду

 

РАЗОТКРИВАЈУЋИ ПРЕВАРАНТА

Најзад, око десет увече, стигох пред врата једне фине куће у којој ме је очекивало дру штво. Успут ми се  беше накачио неки човек ког сам тек површно познавао, и вукао се за мном читава два сата дуж улица којима сам пролазио.

„Е, па…“ рекох са олакшањем и пљеснух длановима дајући знак да је сада већ крајње време да се разиђемо. Већ сам покушавао у неколико наврата, мада безуспешно, да га се ослободим. Био сам већ уморан.

„Идете ли одмах горе?“ упита у намери да ме још задржи, а у његовим устима чуло се шкљоцање зуба.

„Идем.“ Наставите са читањем

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Пролазници

Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање

Посвећено Максу Броду

Кад ноћу идете улицом и неки човек, видљив већ издалека – јер улица се пред вама успиње и обасјана је месечином –  трчи према вама, ви га нећете зграбити, чак и ако је то неко оронуло дроњаво створење, чак и ако га неко јури вичући за њим и готово му је за петама,    ви ћете га само пустити да протрчи.

Јер ноћ је, и шта ви ту можете што се улица пред вама успиње обасјана месечином, а узгред, можда су ова двојица започела ту јурњаву из чисте забаве, или  можда обојица јуре трећег, можда је први недужан а други жели да га убије и ви бисте постали саучесник, можда они и не знају један за другог, већ сваки трчи за свој грош журећи на спавање, можда су  то неке ноћне птице, можда је први човек наоружан .

Уосталом, зар и ви немате право да будете уморни, зар нисте попили мало више вина вечерас? И некако сте захвални што је и овај други човек већ одавно нестао из вашег видокруга.

19469e71d4d01fa20ca585fd2f884b2c-1

Позајмљена фотографија: Paris 1953. Sabine Weiss

  Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Франц Кафка, „Дебла“

Франц Кафка

Запис из циклуса Размишљање

Дебла

Јер ми смо као дебла у снегу. Леже наизглед тако лако и глатко, да бисмо их и најслабијим потиском могли одгурнути. Не, не можемо, чврсто су прикована за земљу. Али, погледајте, чак је и то само привид.

                                   Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Франц Кафка, „Хаљине“

Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање

Посвећено Максу Броду

ХАЉИНЕ

Често, кад видим хаљине, с бројним наборима и украсима што лепо приањају уз згодно женско тело, помислим како неће још дуго задржати ту углађеност; набори ће се изгужвати од ношења и више се неће моћи тако лепо испеглати, а по извезеним шарама нападаће и позавлачити се прашина, која се више ничим неће моћи ишчеткати; и ко би онда био толико јадан и будаласт, да из дана у дан, од јутра до вечери, носи ту, једну те исту, ма како драгоцену хаљину.

Но, ипак, виђам лепе и љупке девојке, нежне и фине грађе, глатке, затегнуте коже и бујне префињене косе, како се, из дана у дан, тако природно појављују у оној једној те истој свечаној хаљини, подупирући то своје лице, увек исто, својим увек истим длановима и посматрају свој одраз у огледалу.

Тек понекад, у касне ноћне сате, када се враћају са какве прославе, тај одраз у огледалу им изледа некако истрошено, подбуло, прашњаво; сви су га већ видели и некако више није за ношење.

                                  Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић  

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Несрећа нежење

Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање

Посвећено Максу Броду

 

Несрећа нежење

Врло је тешко, изгледа, остати нежења; бити стар и молити да те приме у друштво кад  пожелиш да вече проведеш међу људима, а притом осећати како губиш достојанство; бити болестан и проводити читаве недеље зурећи у празну собу из ћошка у којем ти је смештен кревет; говорити лаку ноћ увек пред капијом; никада се не успињати степеницама раме уз раме са својом женом; имати у својој соби само бочна врата која воде у дневне собе других људи; вечеру носити кући у руци; дивити се из пристојности туђој деци, а да вам се притом не даје прилика ни да кажете: „Ја немам деце“; својим изгледом и понашањем све више личити на једног ил’ двојицу оних нежења којих се сећамо из младости.

Тако ће то бити. Само што ћемо тада, исто као и данас, стварно тако стајати, сами са својим опипљивим телом и својом властитом главом, и са својим челом, како бисмо се шаком лупили по њему.

 

samoća

Фотографија позајмљена са: http://www.balansmedika.com/savetovalite/usamljenost/usamljenost-sta-je-to/

Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Излет у брда, Ф. Кафка

Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање

Посвећено Максу Броду

Излет у брда

„Не знам!“ завапих безгласно, стварно не знам. Када нема никог, онда нема баш никог. Ја нисам ником учинио никакву штету, мени нико није учинио никакву штету, а опет никог нема да ми помогне. Све нико до никога. Ипак није све баш тако. Осим што ми нико не помаже, иначе то –Нико до Никога и није тако лоше. Ја бих врло радо — а зашто не — пошао на излет с неким друштвом све самих Никоговића. Наравно, у брда, а где би друго? Како се само ти Никоговићи стисну један до другога, лактају се мноштвом изукрштаних руку, гацкају једни уз друге ситним корацима својих безбројних стопала. Сви су наравно у оделима. И док идемо тако весело, ветар дува кроз шупљине што су још преостале унутар наше дружине. Наша грла набрекну слободна  у планинама!  Право је чудо да се не заори песма.

                       Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић

friedrich-wanderer

Wanderer above the Sea of Fog Caspar David Friedrich

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Одлуке, Ф. Кафка

Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање

Посвећено Максу Броду

 

Одлуке

Мора бити лако издићи се из неког јадног стања, чак и помоћу снаге сопствене воље. Присиљавам себе да устанем са столице, откорачам око стола и разгибам главу и врат, учиним да ми очи заблистају, затегнем мишиће око њих. Пркосећи својим властитим осјећањима –одушевљено поздрављам господина А., под претпоставком да долази да ме види, срдачно подносим присуство господина  Б. у мојој соби, гутајући с пажњом све што говори господин Ц.,  колико год бола и напора ме то коштало.

Ипак, чак и ако успем да то учиним, само једна омашка, а нека омашка неће моћи да се избегне,  зауставиће читав процес, подједнако лако и болно, а ја поново устукнути и вратити се у свој круг.

Зато је, можда, најбољи савет, односити се према свему пасивно; претворити се у инертну масу, па чак и ако се осетите као да су вас одували, не дозволити да вас намаме да предузмете ни један једини непотребан корак, да зурите у друге очима животиње, не осећајте грижу савести, укратко, властитом руком угушите све оно што је од тог сабласног живота преостало у вама, окружите се последњом гробном тишином и не допустите да ишта опстане осим ње.

Карактеристичан покрет у таквом стању је прелажење малим прстом преко обрва.

                 Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић 

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Изненадна шетња, Ф. Кафка

Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање

Посвећено Максу Броду

 

Изненадна шетња

Увече, када већ изгледа да смо коначно одлучили да останемо код куће и већ смо обукли кућни огртач, сместили се после вечере за осветљеним столом и препустили се послу или уобичајеној забави која обично претходи одласку на спавање, када је напољу ружно време, па је останак код куће сам по себи разумљив, а ми већ толико дуго седимо мирни за тим столом да би наш изненадни одлазак морао свакога зачудити, када је, притом, и степениште већ мрачно, а улазна врата закључана, и када, упркос свему томе, у изненадном налету немира, устанемо, пресвучемо капут и зачас смо обучени за улицу, објаснимо присутнима да морамо изаћи напоље, што након пар штурих речи у знак поздрава и учинимо, залупивши врата мање или више ужурбано, већ у складу са степеном незадовољства које мислимо да смо оставили за собом, и када се опет нађемо на улици са рукама и ногама које се необуздано зањишу у знак захвалности за ту неочекивану слободу коју смо им приуштили, када као резултат те своје пресудне одлуке осетимо како се у нама концентришу све могућности ове одлучујуће акције, када са неуобичајено великом важношћу спознамо да је наша снага већа од наше потребе да без напора извршимо и најбрже промене и да се изборимо с тим, када се у таквом стању ума запутимо низ дуге  улице — увиђамо да смо се, бар за то вече, сасвим изопштили из своје породице, која у том трену бледи до небитности, док ми чврсти и непоколебљиви, као одважно извајана мрачна фигура, лупкајући се по бедру, израстамо до своје праве величине. Све то постаје још интензивније када у те касне сате навратимо до неког пријатеља да га приупитамо како му је.

Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић

2 коментара

Објављено под Кутак за читање