Архиве ознака: poezija

Sergej Jesenjin, Ko sam? Šta sam?

Na današnji dan rođen je Sergej Jesenjin, pesnik strastvenog i bolnog doživljaja sveta, boem i buntovnik, gonjen unutrašnjim nemirima i potragom za srećom, večno žedan ljubavi, nikad potpun i ispunjen, impulsivan, nežan i gorak u isto vreme, glasnogovornik prostodušne težačke Rusije, zanesenjak čije stvaralaštvo je prožeto tragizmom i osećanjem ukletosti.  Oko njegovog tragičnog kraja i danas se pletu različite pretpostavke, no bilo da je sa ovog sveta otišao nevoljno, kao žrtva staljinističkog režima, ili svesnom odlukom čoveka razočaranog u život, ostaće zapamćen kao pesnik koji je svoju odluku da napusti svet potpisao sopstvenom krvlju.

Ko Sam? Šta Sam?

Preuzeto sa: Free stock photo of antiquity, architecture, brick pexels.com

 

 

 

 

 

 

 

 

Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živeo sam usput, ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici dete,
zato što sam mnoge ljubio bolećiv,
zato usput, ko što palim cigarete,
govorim i šapćem zaljubljene reči.

„Draga moja“, “mila“, “znaj, doveka“,
a u duši vazda ista pustoš zrači;
Ako dirneš strast u čovekovu biću
istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna šta je jeza
odbijenih želja, neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga breza,
stvorena za mene i za mnoge druge.

Ali ako tražeć neku srodnu dušu,
vezan protiv želje, utonem u seti,
nikad neću da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi ni kleti.

Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji.

Advertisements

4 коментара

Објављено под Кутак за читање

Вислава Шимборска ОПОМЕНА

препознавања

Кад остарим носићу хаљину боје пурпура
И црвени шешир који не иде а и не стоји ми,
трошићу пензију на пиће, летње рукавице и сатенске
ципеле.
И причати како немам пара ни за хлеб.
Кад се уморим сешћу на ивичњак,
сакупљаћу рекламне узорке по радњама и притискати
алармну дугмад.
Вући штап уз гелендере
надокнађиваћу пропуштено у трезвеној младости.
Излазићу на кишу у кућним папучама
Брати цвеће по туђим баштама
гомилаћу пера, оловке и друге тричарије
И почети да пљујем.
А сад још морамо пазити да нам одећа не покисне
Плаћати на време кирију и не псовати на улици
Пружати добар пример деци
позивати пријатеље на вечеру и читати новине.
А можда би требало да се већ помало припремам
Да људи који ме знају не буду изненађени
Када одједном остарим и почнем у пурпурно да се одевам.

divine Наташа Лончарић

View original post

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Крадем реченицу

 

2016-11-03_211536

fft22_mf1349534

Фотографија позајмљена са: http://conlenostreidee.altervista.org/jodi-harvey-brown-sue-sculture-carta/

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Poljska poezija ponedeljkom: Vislava Šimborska

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за I разред средње школе, Позајмице