Песништво је завет насхваћених људи, хегелијански разапетих између ничега и свачега. У сплету таквих (обезбожених) околности Омер Петојевић се оглашава другом књигом својих стихова, сажимајући лирску потку свете властитости у једну и јединствену поетску целину, веродостојним и препознатљивим рукописом, процеђеним кроз анархично – лично, породично и епско (па и књишко) наслеђе отуђених појединаца… који творе ову заумну Поворку, складних и целовитих одлика побожног посебништва.
Владета Коларевић
Фотографија Чедне Тодоровић (http://cednaphotography.com/about.html)
ДАНАС
Благи и Милостиви
Саклони и сачувај
У џепу ми eво
Стотину динара
И пар гвоздењака
Кол’ко да мe
На улици
Псето не понизи
У души
Тек пар мисли
Кол’ко молитву
Да надоместе
А ти Вeлики
Спрам себе сматрај
Моја мера
Ни крајцару
Не претеже
knjigoljupci 