Архиве ознака: literature

Propuštena prilika

Letnji dan. Omorina. Vreme se zaustavilo. Nigde žive duše. Jedino kod nas pršti od životne radosti. Širom otvoreni prozori i vrata, prijatna muzika, smeh. Okolo razbacani albumi sa slikama. Reči pljušte. Pa ustuknu pred naletom osećanja. Dugo se nismo videli. Toliko toga se dogodilo u međuvremenu.
– Gospoja, gospoja!
Izlazim da vidim ko to doziva, barem onaj vidljivi deo mene. Onaj nevidljivi još uvek sedi na kauču u dnevnoj sobi i učestvuje u razgovoru. Scena je  nadrealna. Upekla zvezda. Gori asfalt. Slika treperi. Zaglušujući zvuk zrikavaca. Zaklanjam oči od sunca.
– Imate li neke stare postole za mene, moje su se pokidale. Ne mogu bosa.
– Koji broj? – pitam.
Pogledam oko sebe. Cipela koliko hoćeš: Sanjine, Damirove, Tamarine, moje. I mamine drvene natikače sa malom štiklom i šljokicama, baš kakve je volela. Kad ih pogledam, vidim u njima mamino stopalo sa nalakiranim noktima. Ne mogu. Ne mogu ih dati.
Lakonski se izvinim ženi: – Ne, nemam. Žao mi je. – i vratim se i nastavim tamo gde sam maločas stala.

Kasno te večeri, kad se sve umirilo i polegalo, otvorim mašinu za šivenje i na mene se obruše cipele, na desetine. Niko ih nikada neće obuti. Pred očima mi se odmotavao film, kadar po kadar. I ta žena, koja je došla niotkuda. Kao božji izaslanik koga nisam prepoznala. Kao  iskušenje. Kao ispit. Nisam položila.

                                                                                                                                                     Darinka Kovačević

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Ноћу

Франц Кафка

Уроњен у ноћ. Онако као што понекад спустимо главу да размислимо, потпуно утонули у мрак. Около људи спавају. Мала представа, невина илузија да спавају у кућама, солидним креветима, под сигурним кровом, раширени или склупчани на душецима, на чаршафима, под ћебадима; у стварности они су се окупили као давно једном и опет касније у пустоши; логор на отвореном, небројени људи, војска, народ, под хладним небом на хладној земљи, бачени тамо где се накад стајало, чела ослоњеног о руку, лицем према земљи, дишући тихо. А ти бдиш, ти си један од ноћобдија, проналазиш следећег витлајући запаљеним дрветом из гомиле прућа поред тебе. Зашто бдиш? Неко мора да бдије, речено је. Неко мора да буде ту.

Превод са немачког Даринка Ковачевић

Фотографија преузета са: http://wallpic.net/kuryaschiy-chelovek-na-zakate.html

Фотографија преузета са: http://wallpic.net/kuryaschiy-chelovek-na-zakate.html

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Епоха романтизма

Још једна видео лекција Југославе Лулић креирана веб алатом Seconfd Life.

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за II разред средње школе

Одлазак

Франц Кафка

Наредио сам да ми изведу коња из штале. Слуга није разумео моју наредбу. Зато сам у шталу ушао сам, оседлао свог коња и опремио га. У даљини сам чуо звук трубе и упитао слугу шта то значи. Није знао ништа о томе, а није ни чуо ништа. На капији ме зауставио и у питао: „Где је то господар кренуо?“ „Не знам“, рекао сам, „само да одем одавде, само да одем одавде. Да одем одавде, ништа друго, једино тако могу стићи до свог циља.“ „Ви дакле знате свој циљ?“ питао је. „Да“, одговорио сам, „управо сам ти рекао. Да одем одавде – то је мој циљ.“

Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Пролазници

Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање

Посвећено Максу Броду

Кад ноћу идете улицом и неки човек, видљив већ издалека – јер улица се пред вама успиње и обасјана је месечином –  трчи према вама, ви га нећете зграбити, чак и ако је то неко оронуло дроњаво створење, чак и ако га неко јури вичући за њим и готово му је за петама,    ви ћете га само пустити да протрчи.

Јер ноћ је, и шта ви ту можете што се улица пред вама успиње обасјана месечином, а узгред, можда су ова двојица започела ту јурњаву из чисте забаве, или  можда обојица јуре трећег, можда је први недужан а други жели да га убије и ви бисте постали саучесник, можда они и не знају један за другог, већ сваки трчи за свој грош журећи на спавање, можда су  то неке ноћне птице, можда је први човек наоружан .

Уосталом, зар и ви немате право да будете уморни, зар нисте попили мало више вина вечерас? И некако сте захвални што је и овај други човек већ одавно нестао из вашег видокруга.

19469e71d4d01fa20ca585fd2f884b2c-1

Позајмљена фотографија: Paris 1953. Sabine Weiss

  Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Провери знање о савременој светској књижевности

2016-02-24_111720Кликни на слику !

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за IV разред средње школе, Тестови за проверу знања

Франц Кафка, „Дебла“

Франц Кафка

Запис из циклуса Размишљање

Дебла

Јер ми смо као дебла у снегу. Леже наизглед тако лако и глатко, да бисмо их и најслабијим потиском могли одгурнути. Не, не можемо, чврсто су прикована за земљу. Али, погледајте, чак је и то само привид.

                                   Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Франц Кафка, „Хаљине“

Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање

Посвећено Максу Броду

ХАЉИНЕ

Често, кад видим хаљине, с бројним наборима и украсима што лепо приањају уз згодно женско тело, помислим како неће још дуго задржати ту углађеност; набори ће се изгужвати од ношења и више се неће моћи тако лепо испеглати, а по извезеним шарама нападаће и позавлачити се прашина, која се више ничим неће моћи ишчеткати; и ко би онда био толико јадан и будаласт, да из дана у дан, од јутра до вечери, носи ту, једну те исту, ма како драгоцену хаљину.

Но, ипак, виђам лепе и љупке девојке, нежне и фине грађе, глатке, затегнуте коже и бујне префињене косе, како се, из дана у дан, тако природно појављују у оној једној те истој свечаној хаљини, подупирући то своје лице, увек исто, својим увек истим длановима и посматрају свој одраз у огледалу.

Тек понекад, у касне ноћне сате, када се враћају са какве прославе, тај одраз у огледалу им изледа некако истрошено, подбуло, прашњаво; сви су га већ видели и некако више није за ношење.

                                  Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић  

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Књижевни родови и врсте

Откад је настала, па до данас, књижевност се проучава и класификује на основу различитих критеријума. Делимо је по пореклу, по облику, по родовима и врстама, по стилским одликама и времену настанка.

2015-10-22_014218

Више о томе прочитајте у Виблионици.

Оставите коментар

Објављено под Наставни материјали за I разред средње школе

Несрећа нежење

Франц Кафка

Кратка прича из циклуса Размишљање

Посвећено Максу Броду

 

Несрећа нежење

Врло је тешко, изгледа, остати нежења; бити стар и молити да те приме у друштво кад  пожелиш да вече проведеш међу људима, а притом осећати како губиш достојанство; бити болестан и проводити читаве недеље зурећи у празну собу из ћошка у којем ти је смештен кревет; говорити лаку ноћ увек пред капијом; никада се не успињати степеницама раме уз раме са својом женом; имати у својој соби само бочна врата која воде у дневне собе других људи; вечеру носити кући у руци; дивити се из пристојности туђој деци, а да вам се притом не даје прилика ни да кажете: „Ја немам деце“; својим изгледом и понашањем све више личити на једног ил’ двојицу оних нежења којих се сећамо из младости.

Тако ће то бити. Само што ћемо тада, исто као и данас, стварно тако стајати, сами са својим опипљивим телом и својом властитом главом, и са својим челом, како бисмо се шаком лупили по њему.

 

samoća

Фотографија позајмљена са: http://www.balansmedika.com/savetovalite/usamljenost/usamljenost-sta-je-to/

Превод са енглеског језика (превод превода) Б. Конџуловић

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање