Архиве категорија: Кутак за читање

10. новембра 2018. · 10:01

Artur Rembo, Samoglasnici

Na današnji dan, 10. novembra 1891. od sveta se oprostio veliki francuski pesnik, jedan od prvih evropskih modernista, stvaralac raskošnog talenta koji je, u jednom kratkom mladalačkom zamahu, stvorio poeziju koja je uticala na književno stvaralaštvo ne samo njegovog vremena, već i dugo posle njega. Pod njegovim perom svet stvari je oživljavao i kretao u nepojmljive avanture, a glasovi su dobijali boje…

SAMOGLASNICI

E belo, I rujno, O plavo, tamno,
U zeleno, — evo postanak vaš tajni:
A — mlakav i crni trup u muva sjajnih,
Nad svirepim smradom što zuje pomamno.

Zaliv tme; E lednik čiji gord vrh seva,
Čador snežni, šumna zova rascvetana,
I ispljuvak krvi, smeh lepih usana,
Kroz zanos kajanja, il’ u času gneva

U krugovi, drhtaj božanstvenih mora,
Pašnjaci sa stokom mirni i mir bora
Alhemija mudrim čelima što daje;
O — najveća truba, puna cike lude,
Tišina gde zvezde i anđeli blude,
— Omega, o modre oči joj što sjaje. Наставите са читањем →

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за III разред средње школе

Означено са , , , , , , , , ,

10. новембра 2018. · 09:18

Fridrih Šiler, Rukavica

Na današnji dan rođen je jedan od velikana nemačke književnosti, Fridrih Šiler. U znak sećanja na njega – pesma „Rukavica“, u prevodu  Alekse Šantića.

The white glove, by George W Lambert: https://www.artgallery.nsw.gov.au/collection/works/4807/

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Der Handschuh

The Glove

 

Rukavica

Pred baštom svojih lavova kruti’,
očekujući okršaj ljuti,
kralj Franc je sjeo;
okolo njega najbliži tronu
a krugom gore, na balkonu,
lijepih dama venac se spleo.

I kako prstom kralj dade znak
i otvori se zagrad jak,
opreznim skokom, silan i zdrav,
izađe lav.
Pa kada mirno i oholo
pogleda okolo,
zevnu i okom kresnu
i grivom tresnu,
pa se proteže
i leže.

I opet kralj dade znak.
I brzo tada
iz drugih vrata,
streljajući okom,
divljim skokom,
iskoči tigar jak.
Pa kada lava pozna jasno,
zaurla glasno
i repom strašno, divlji drug,
šinu i mahnu uokrug,
i jezik, crven ko krv,
isplazi strv,
i reži, pazi,
lava oblazi,
zatim se uz rik grozni i duži,
na stranu pruži.

I opet kralj dade znak.
Iz dvoja vrata, ko vihor ljut,
dva leoparda, najedanput,
jurnuše, žedni borbe i plena svog,
na tigra krvavog.
On ih dokopa u šape junačke,
a lav tek riknu, prope se vas,
i sve se smiri u jedan čas,
krvi žedne i ljute mjere se sve i ćute
polegle strašne mačke.

Iz lijepe ruke vlastelinke mlade
tad s ruba altana rukavica pade
u središte pravo, baš između lava
i tigra krvava.

Vitezu Delorgu porugljivo tada
okrenu se lepa Kunigunda mlada:
„Ako vam je ljubav silna, vrela tako,
kao što se meni kunete jednako,
onda rukavicu dignite mi, molim!“

Brzo strča vitez zvjerovima holim;
u ogradu strašnu, sevajući okom,
stupi stalnim krokom;
na središte grdno među zveri stiže
pa lagano prstom rukavicu diže.

Svi u čudu motre, groze se i strepe
i vitezi mladi i gospođe lepe.
No on natrag dođe mirno, tihim gredom,
i kličući svi ga pozdraviše redom.
S pogledima nježnlm i sjajnim ko zraci,
nudeći mu novu sreću s vedra lika, —
Kunigunda lepa dočeka vojnika,
no on joj u lice rukavicu baci:
„Ja ne tražim hvale, meni do nje nije!“
I u istom času vitez ostavi je.

Preveo Aleksa Šantić

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Означено са , , ,

9. новембра 2018. · 17:09

Kad je savest mirna, Darinka Kovačević

Neko voli da odgoneta rebuse, neko rešava ukrštene reči ili sudoku, a ja se, kad god se zgodi prilika, bavim  odgonetanjem, proveravanjem, rastavljanjem pa sastavljanjem, okoštalih sintagmi, fraza i floskula. Ima ih mnogo i ima ih raznih, ali jedna mi je omiljena:

„Ja imam mirnu savest!“

Izgovara se uz naročit izraz lica, pomalo uzdignuto držanje i gotovo svečanu intonaciju. Tako se valjda pojačava njena verodostojnost. Ono što je čini posebno vrednom pažnje je njena univerzalnost upotrebe. Koriste je i oni koji imaju i oni koji nemaju savest. I svima je mirna.

Moja saznanja o savesti, međutim, govore mi da mir nije u njenoj prirodi. Naprotiv.

Sama suština savesti je upitanost. Savest se, osim ako ne drema, uvek pita: Bože, gde li sam pogrešila? Nisam li to mogla drugačije da uradim? Da li sam se ipak ogrešila? A šta ako nisam u pravu?…

Mirnu savest mogu da imaju samo oni koji su je ućutkali i anestezirali. Ali kako? –Lako.

Kad god zateknemo sebe u nekom nedelu, najčešće motivisanom koristoljubljem ili potrebama ega, savest se, u skladu sa svojom prirodom, pobuni. Krene da se koprca i vrišti: – Ali to nije u redu! Kako bi se ti osećala da je neko prema tebi tako postupio? Nemoj to da radiš! Nije pošteno!

I pošto nije nimalo prijatno slušati sve te pridike i prigovore iz unutrašnjosti svoga bića, nema drugog načina nego da nekako ućutkamo savest. Da je ubedimo, ako ne u ispravnost, ono bar u neizbežnost svoga postupanja. Kažemo joj, eto, ako ja to ne uradim, uradiće neko drugi. Ili – nisam valjda ja pozvana da menjam svet?! Ili je pitamo – šta pa ima loše u tome! Uveravamo je kako je to zasluženo i pravedno. Objašnjavamo kako bi „oni“, da mogu, uradili isto. Podsećamo je kako su „oni“ nama činili još gore… Kada krenu ta nadgornjavanja, pogađanja i cenkanja sa savešću, ona jednostavno nema šanse. Sa svakim novim sukobom sve je slabija i slabija, sve nesigurnija i stidljivija, sve tiša i tiša,  dok se na kraju ne preda, ne utihne sasvim, ne uspava. Tako se umiri. Tada možemo sa sigurnošću da tvrdimo kako imamo mirnu savest.

Zato ja zazirem od ljudi koji kažu: „Ja mirno spavam. Meni je savest mirna“.

Darinka Kovačević

 

2 коментара

Објављено под Кутак за читање

Означено са , ,

6. новембра 2018. · 23:31

Mit o Sizifu, Alber Kami

Na današnji dan, 7. novembra 1913. rođen je Alber Kami, francuski pisac i filozof, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, čovek koji je svoje ukupno stvaralaštvo posvetio istraživanjima apsurda savremenog sveta u kojem postojanje čoveka gubi svaki smisao. Kroz svoja književna dela izražavao je svoje filozofske stavove o paradoksalnom dvojstvu duboko ukorenjenom u prirodi ljudskog bića i o uzaludnoj potrazi za smislom života koji je unapred osuđen na konačnost.  Jedan od najslikovitijih primera Kamijevog pogleda na stvarnost i mesto čoveka u njoj je njegov čuveni esej Mit o Sizifu, koji ću u ovom članku podeliti sa vama.

Iz knjige:

Albert Camus, Mit o Sizifu
Priredio Milivoj Solar
MATICA HRVATSKA, Zagreb 1998.

 Bogovi bijahu osudili Sizifa da bez prestanka kotrlja jednu stijenu do vrha neke planine, odakle se ona vraćala zbog svoje težine. Mislili su, donekle s pravom, da nema strašnije kazne od beskorisna i beznadna rada.

Ako je vjerovati Homeru, Sizif bijaše najmudriji i najraz-boritiji među smrtnicima. Prema nekom drugom predanju, međutim, on naginjaše razbojništvu. Ja tu ne vidim proturječnosti. Razlikuju se mišljenja o motivima koji su mu priskrbili da bude beskoristan radnik pakla. Spočitava mu se, prije svega, neka nesmotrenost prema bogovima. Odavao je njihove tajne. Eginu, Azopovu kćer, ugrabio je Jupiter. Otac se začudi s njezina nestanka i izjada se Sizifu. On, koji je znao za otmicu, ponudi Azopu da ga o tome uputi, pod uvjetom da on dade vodu korintskoj utvrdi. Nebeskim munjama pretpostavio je blagoslov vode. Stoga je bio osuđen u paklu. Homer nam također kazuje da Sizif bijaše okovao Smrt. Pluton nije mogao podnijeti da njegovo carstvo ostane pustim i gluhim. On uputi boga rata da izbavi Smrt iz ruku njezina pobjednika. Наставите са читањем →

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање, Наставни материјали за IV разред средње школе, Позајмице

Означено са , , , , , , ,

4. новембра 2018. · 23:04

Spomen na Milenu Pavlović Barili

Na današnji dan rođena je  Milena Pavlović Barili, umetnica raskošnog talenta, slikarka, kostimografkinja, pesnikinja, strastvena u svemu čime se bavila, uvek za podugačak korak ispred vremena i prostora koji ju je iznedrio, pa zato i neshvaćena i neprihvaćena. Nošena unutrašnjim nemirima, lutala je svetom u potrazi za autentičnim izrazom u umetnosti, za srećom koja je stalno izmicala, za svojim sigurnom lukom,  i za samom sobom. Postala je slavna, kao i mnogi drugi slični njoj, tek kada je više nije bilo…

Slika

Pod mojim kapcima

ti si mesec u bašti,

ti si magla na reci,

ti si jedini uvijen u san,

u odjek detinjstva

i u plač.

Ti si val što se propinje visoko

tražeći zvezde u visini neba.

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Означено са , ,

1. новембра 2018. · 10:01

Sećanje na Alfreda Žarija

Na današnji dan umro je veliki francuski modernista, umetnik simbolističke orijentacije, majstor teatra apsurda, čovek koji je pomerio granice poimanja pozorišne i književne umetnosti. Verujem da ovde ne postoji niko ko makar nije čuo nešto o njegovoj kultnoj predstavi „Kralj Ibi“.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Означено са , , , ,

31. октобра 2018. · 23:03

LA BELLE DAME SANS MERCI, Džon Kits

Na današnji dan, 31. oktobra 1795. rođen je Džon Kits, pesnik koji je svojim odama i baladama ispunjenim romantičnim zanosom i nežnošću pesničkih slika obeležio englesku, ali i svetsku kniževnost s kraja osamnaestog i početkom devetnaestog veka. Živeo je prekratko, a ipak dovoljno dugo da svojim stvaralaštvom ostavi dubok otisak u epohi romantizma.

LA BELLE DAME SANS MERCI

Eleanor Fortescue-Brickdale http:/www.tuttartpitturasculturapoesiamusica.com;

„O, šta te muči, viteže,
te lutaš bleda lica?
Jezerski ševar već je žut
i nema ptica.

O, šta te muči, viteže,
kakav to jad i kletva?
Veveričina duplјa je puna,
prošla je žetva.

Orošen groznicom i bolom
krin vidim na tvom čelu,
na obrazima bledu ružu,
gotovo svelu.“

„U polјu sretoh jednu gospu
prelepu kao vila,
dugokosa, lakonoga,
divlјooka je bila.

Ja je okitih vencem spletenim,
mirisnim pasom i grivnom;
ona me pogleda ko da me voli,
zaječa divno.

Na konja je vinuh, i celog dana
slep bejah za sve drugo;
nagnuta, vilinsku je pesmu
pevala dugo.

Eleanor Fortescue-Brickdale http:/www.tuttartpitturasculturapoesiamusica.com;

Ona mi nađe korenje slatko,
med divlјi, rosnu manu;
i nekim jezikom nepoznatim,
volim te’ šanu.

U vilinsku svoju me odvede špilјu
I zajeca u tom času;
a ja joj polјupcima divlјim
oči obasuh.

Tu me ulјulјka ona u san,
tu usnih — teško meni! —
poslednji san što ikad ga snivah
uz breg ledeni.

Tu vikahu, bledi kao smrt,
kralјevi i junaci:
,Tebe La belle dame sans merci
u okove baci!’

Suve im usne grozio kroz mrak
zevahu pretnjom k meni;
probudih se i nađoh ovde
uz breg ledeni.

I zato, evo, samotan
tu lutam bleda lica,
mada je ševar jezerski žut
i nema ptica.“

 

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Означено са , , , , ,

31. октобра 2018. · 22:15

Наше жизни прољеће је кратко, П.П.Његош

На данашњи дан у вечност, где припада неизмерном заслугом,  упутио се велики српски песник и филозоф, владика црногорски Петар Петровић Његош. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Наше жизни прољеће  је кратко,
Знојно љето за њиме сљедује,
Смутна јесен и ледена зима;
Дан за даном вјенчаје се током.
Сваки нашом понаособ муком.
Нема дана који ми желимо,
Нит блаженства за којим чезнемо.
Ко ће вјетар луди зауздати
Ко л пучини забранит кипјети
Ко л границу жељи назначити?

 

Оставите коментар

Објављено под Кутак за читање

Означено са , , , , ,

29. октобра 2018. · 06:19

Carte de vins kafane »Kod dva desperadosa«

 

Danilo Kiš je oprostio ovom svetu sve duboke ožiljke koje je od njega primao i tiho se povukao u neke blagonaklonije prostore 15. oktobra 1989. Propustila sam taj datum kao prigodnu priliku da poklonike dobre knjige podsetim na njegovo delo, pa mi to ne da mira… No, kako god, izaberite neko vino sa njegove jedinstvene vinske karte i podignite čašu njemu u čast.

 

IMPORTNA VINA

Malaga a la Orfeus
Euridikine oči
San Desperadosa
Maraskino magnolijsko
Glutteus aeburnea a la Leontina
Satirska ambrozija
Gelosia vecchia al Umberto
Tugava a la Mansarde
Arpeggio a la Mansarde
Žilavka — Lautanka
Hosszu lepes mudrijaški
Thea Lipovanka a la Marija Magdalena
Večernjača, gorka
Zornjača, ljubičasta
Tam Tamova pesma
Delfinska mesečina
Palmova lepeza vugava
Primavera marina
Mezzogiorno adriatico
Marinski duel ciklamen
Le temps retrouve
Dollente, lis blanc
Allegro, ma non troppo
Allegretto (108), crno
Allegro vivace (152), belo
Ritardanto brillante, maestoso
Doloroso espressivo
Dolce ma con fuoco a l’Euridica
Soliloqui Desperadosa
Bouledeneige
II Sueno della Vida
Balata, opal gor
Tourmaline bicolore
Tourmaline rose (rubellite)
Saphir cagochon
Calitera menandar (Asie)
Precis heleida (Madagascar)
Precis eurodoce
Anea Orphilochus (Sumatra)
Arhonias Bellona (pierides)
Byblia ilithya
Agerona mexicana
Ch.risidia madagascariensis
Eucalitia clemante
Ametist bleu (saphir)

 

DOMAĆA VINA:

Fruškogorski biser jutarnji
Dubrovački madrigal
Ohridska legenda
Gračanička zora
Slovenska legenda gorka
Hercegovačka Danica, gorka
Markovi drumovi (mutno)
Zlato Skadra (žilavka)
Kosa Majke Jevrosime
Pehar Banović Strahinje
Lazareva mišica
San Vuka Mandušića, belo
Majčina kletva
Slovo ljubve
Oči Simonide
Kaluđerski rukopis

 

1 коментар

Објављено под Кутак за читање

Означено са , , , , , , , ,

27. октобра 2018. · 13:01

КАКО ЈЕ РЕЧ „ВАМПИР” ИЗ СРБИЈЕ ОТИШЛА У СВЕТ

Ближи се Дан вештица, који се, као и сва друга помодарства која као поплава навиру са Запада, већ одомаћио у нашој урбаној култури. За разлику од градске деце, деца на селу, верујем, још увек знају да се тог дана, 31. октобра, по православном хришћанском календару, слави име светог апостола и јеванђелисте Светог Луке. Но, кад је већ тако како је, под претпоставком да ће се многи те ноћи маскирати у вештице и вампире, ево и једног стручног објашњења о пореклу речи „вампир“.

Текст преузет из публикације:

ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ
ПОЕТИКА – КРИТИКА – ИСТОРИЈА
Зборник радова у част академика Предрага Палавестре
Уредио Миодраг Матицки
Институт за књижевност и уметност, Београд, 1997.

Аутор: Ана Радин

Ana Radin
HOW WORD VAMPIRE LEFT SERBIA AND ENTERED THE WORLD
How word vampire left Serbia and entered the world

Summary

Although the problem regarding the origin of the word vampire has not been resolved so far, and in spite of the fact that the greatest etymologists are quarreling over its pre-Slavonic, Turkish, Greek, even Hungarian origin, there is the unquestionable truth that at the beginning of the 18th century that word left Serbia, spreading over Europe in no time. First in the German, then French and English languages, where it prevailed over the indigenous expressions soon to erase them completely.

This paper is devoted to a spectacular and ’’curious” story of a journey of the word vampire from Serbia to the rest of Europe, and to „vampire affairs” of 1725 and 1732 which took place in the villages of Kisiljevo and Medvedja. Since at the time Austria ruled over Serbian territory all the way to Stalac, owing to the proverbial pedantry of its administration, the sensational and mass phenomena of vampires in the mentioned villages were described in detail and sent as official documents do Vienna where they can still be found in the State archives.

 

КАКО ЈЕ РЕЧ „ВАМПИР” ИЗ СРБИЈЕ ОТИШЛА У СВЕТ

R. de Moraine – Book – Les tribunaux secrets – publ. 1864 „Le Vampire“, engraving.

Прича о спектакуларном путовању речи вампир из једне европске земље у другу и о тајанственим и невероватним „појавама” вампира у Србији почетком XVIII века давно је заборављена. У време кад су се ти догађаји збили, због неповољних историјских прилика, домаћа јавност једва да је о њима нешто сазнала. За разлику од ње, у великим европским центрима – најпре у Бечу а ускоро и у другим – најшира јавност дочекала је вест о необичним догађајима у Србији као велику сензацију. Тада је први пут сазнала и за саму реч вампир.

Из тих разлога у науци се држи да су појаве вампира у Србији „изашле на глас” тек онда када је њеним северним крајевима завладала Аустрија.  Мада изгледа невероватно, то је заиста тако. Наставите са читањем →

5 коментара

Објављено под Кутак за читање, Позајмице, Чланци

Означено са , , , , , , ,